Skrivene strasti -Završena-

Sedmo poglavlje

Ignjat je ušao u kuću i potražio Irmu. "Stigao si, evo kafa je gotova i..."

"Ne želim kafu. Sedi!"

"Ignjate..."

"Želim razvod. Dosta mi je te tvoje bolesne ljubomore. Pokupiću stvari i odlazim.", besno je rekao.

"Ignjate, oprosti, nisam htela..."

"Ne zanima me šta si htela, ili ne, ja sam rekao šta sam imao. Za sat vremena ću već izaći iz kuće. Gotovo je.", besno je rekao i otišao u sobu kako bi se spakovao.

Irma je poletela za njim. "Ne možeš da me ostaviš! Ti si..."

"Nisam ja ništa, niti me to zanima više, Irma! Završili smo. Danas si prešla sve granice."

Besno ga je pogledala, a onda počela da izbacuje stvari iz kofera. "Neću ti dozvoliti da me ostaviš, nećeš otići!", histerično je zavriskala.

"Otići ću sa stvarima, ili bez njih, meni je svejedno.", mirno je rekao.

"Ne možeš ovo da mi uradiš!"

Uzdahnuo je i prošao rukom kroz kosu. "Ne možeš više sa tim da manipulišeš sa mnom, Irma. Gotovo je. Pusti me da se spakujem.", mirno je rekao.

"Ne!"

Klimnuo je. "U redu. Zbogom!", progunđao je i izašao iz stana, ostavljajući unezverenu Irmu za sobom.

"Kćeri, danas si ranije stigla?,

Gabi se nasmejala i skočila sa fotelje, pa zagrlila oca. "Razredni ima neka posla, pa me je danas pustio. Hvala Bogu.", dodala je i teatralno uzdahnula.

Nasmejao se. "Jesi li zvala dom?"

"Da, što se toga tiče. Njima treba sve, od jorgana, posteljina, pa sve do stvarčica. Hrana im ne treba, ali sam mislila da im se odnese bar po paketić voća, možda sladoled."

"Uzmi sve što misliš da im treba i da će ih usrećiti, Gabi. Slušaj, ja ne mogu ići sa tobom u kupovinu, ali ću ti dati karticu, pa kupi sve što treba. Usput, večeras imam sastanak sa partnerima, ne znam..."

Skupila je oči. "Sa partnerima, ili partnerkom?" Crvenilo ga je odalo i ona se nasmejala. "Ako je ozbiljno, hoću da je upoznam. Ne dajem ja mog oca bilo kome."

Prevrnuo je očima. "Nije ozbiljno, ako bude, dovešću je. Izlaziš večeras?"

"Nemam pojma, možda sa novim društvom, iz odeljenja. Poslaću ti poruku."

Klimnuo je. "Važi, idem da se istuširam. Jela si?"

Izvila je obrvu. "Beba nisam, samo ti idi."

Nasmejao se, poljubio je u teme i otišao. Samo što je izašao, zazvonio joj je telefon. "Hej..."

"Dobar dan, razredni.", ozbiljno je rekla. Nije imala pojma da li se otac dovoljno udaljio, pa za svaki slučaj.

"Nisi sama?"

Ustala je, privirila da li joj je otac još u blizini, a onda brzo šmugnula u svoju sobu. "Sad jesam.", promrmljala je.

"Vidimo se večeras?"

"Gde?"

"Znaš li gde je Mrakovačka ulica?"

"Mhm, znam."

"Broj osam, stan broj 5."

Namrštila se. "Čekaj..."

"Pričaćemo kad dođeš. Kad stižeš?"

"Mogu i odmah, ali..."

"Kreni.", promrmljao je i spustio slušalicu.

Pogledala je na sat. Ništa joj nije bilo jasno, bilo je tek pet sati popodne. Slegnula je ramenima, otvorila orman i izabrala jednostavnu dvodelnu trenerku, navukla je na sebe, pa izašla van. "Tata!"