Skrivene strasti -Završena-

Dvadeset prvo poglavlje

"Dobar dan, gospodine."

Čovek je podigao pogled i pogledao u nepoznatu ženu ispred sebe. "Dobar dan, izvolite."

Žena je ušla, zatvorila vrata iza sebe i pružila mu ruku. "Ja sam Irma Drakulić, žena Vašeg profesora."

Klimnuo je. "Sedite, kako mogu da Vam pomognem?"

Sela je i dramatično uzdahnula. "Žao mi je što moram da da Vam ovo kažem, ali moj suprug je u vezi sa Vašom učenicom."

Direktor ju je šokirano pogledao. Ignjat je oduvek bio profesor na mestu, bez ikakve mrlje i pritužbe na njegovo ponašanje i on u ovo nije mogao da poveruje. Uostalom, ova žena mu i nije delovala baš uračunljivo. "Oprostite, gospođo, ali teško mi je da poverujem u to. Imate li bilo kakav dokaz, ili bar ime te učenice?"

"Imala sa, ali mi je oteo memorijsku na kojoj su se te slike nalazile. Naravno, Gabrijela Marvić."

Direktor je uzdahnuo. Znao je da je Drakulić posvetio malo više vremena Gabrijeli nego što je uobičajno, ali to nije bio nikakav dokaz za ovo što je ova žena govorila. "Sačekajte malo.", promrmljao je, ustao, pa izašao iz kancelarije. Pokucao je na vrata Ignjatovog kabineta i ušao. "Dobar dan, kolega. Oprostite što prekidam čas, ali možete li izaći na par minuta. I Vi i Gabrijela.", promrmljao je, kad je video da Ignjat drži čas svom odeljenju.

Ignjat je mirno klimnuo glavom. "Naravno, gospodine. Gabrijela...", promrmljao je i pokazao rukom ka vratima.

Klimnula je, ustala i mirno krenula van, trudeći se da ne pokazuje paniku koja ju je ščepala. Nije se plašila za sebe, već za Ignjata. "Misliš li da su sad najebali?", Vanja je tiho upitala Gordanu.

"Nisu, nije mogao da sazna, jer smo nas dve ćutale."

"Daj, jebote, kako smo mi primetile, mogao je bilo ko. Nadam se samo da će biti sve u redu, boljeg razrednog nismo imali, a i zbog Gabi."

"I ja se nadam, Vanja.", Gordana je zabrinuto rekla.

Ušli su u direktorovu kancelariju i ugledali Irmu, kako sedi i zlobno im se kezi. Gabrijela ni na trenutak nije promenila izraz lica, kao ni Ignjat. "Vaša žena Vas optužuje da ste u vezi sa Vašom učenicom Gabrijelom, kolega Drakuliću."

Pogledao je direktora u oči i izvio obrvu. "Zar ne?", mirno je upitao, a onda uzdahnuo. "I rekla je da će mi se osvetiti, zato što sam je ostavio.", prounđao je.

"Gabrijela?"

Pogledala je diretora u oči. "Ja zaista ne znam kakav problem gospođa ima. Juče je bila na mojim vratima, ona i moja majka i iznele niz optužbi na moj račun, pa će moj tata reagovati, direktore. Ubedila je moju majku da sam u vezi sa razrednim i pokušavale su da me ucene da se vratim mami, pod pretnjom da će doći Vama.", promrmljala je.

Direktor je izvio obrvu. "Odakle njima to?"

Uzdahnula je. "Ja zaista ne znam šta se desilo između razrednog i njegove supruge, ali Vi i sami znate da moj tata, razredni i ja pomažemo deci iz doma, direktore. Svaki put kad smo bili tamo, bio je i moj tata. Uvek ga možete pitati."

"Lažu!", dreknula je.

Direktor je pogledao u Irmu. Nije mu se svidela ta žena. "Imate li ikakve dokaze za to što tvrdite?"

"Imala sam, ali mi ih je Ignjat oteo. Bili su čak zajedno i na zimovanju."

Uzdahnuo je. "Dakle, nemate. Ovo su vrlo ozbiljne optužbe, a ova škola je ozbiljna institucija. Ne možete samo doći ovde i, bez ijednog dokaza, optužiti mog najboljeg profesora za takve stvari. Još manje jednu od učenica. Moraću pozvati gospodina Marvića, izađite i sačekajte ispred vrata, dok on ne dođe. Ignjate, Gabrijela i Vi ćete ostati.", progunđao je.