Skrivene strasti -Završena-

Osamnaesto poglavlje

Bilo je prošlo osam kad je ušetala u mali, intimni restoran porodičnog prijatelja. Na sebi je imala dugu krem haljinu, sa dugim rukavima, golih leđa i sa dubokim izrezom, dok joj je duga kosa bila samo malo uvijena i puštena da pada niz leđa. Ignjatu je srce po ko zna koji put divljački zalupalo kad ju je ugledao. Kad god bi pomislio da ne može da bude lepša, ona bi ga demantovala. Uhvatila je njegov zadivljen pogled i nasmejala se, pa prišla stolu. "Dobro veče.", tiho je rekla.

"Vau, jebote!", Dea je zadivljeno rekla, skočila na noge i zagrlila je. "Srećan rođendan, lepotice. Poklon će ti doći kući sutra i želim odmah da me nazoveš i kažeš mi da li ti se sviđa."

Nasmejala se. "Hvala, Dea.", nasmejano je rekla. Jedna po jedna prijateljica joj je čestitala rođendan, a onda je ustao njen otac, sa nekom lepom i elegantnom ženom kraj sebe. "Gabi..."

Nasmejano im je prišla i pogledala ženu u oči. "Dobro veče, ja sam Gabrijela.", ljubazno je rekla.

Žena joj je uzvratila osmeh. "Željana, drago mi je.", tiho je rekla i pružila joj ruku, koju je Gabi srdačno prihvatila. 

"Takođe... Tata...", promrmljala je i zagrlila oca. "Mnogo je lepa.", tiho mu je prošaputala na uvo.

Nasmejao se i uzvratio joj zagrljaj. "Hvala, sine.", nežno je rekao.

Osmehnula se, odvojila se od oca, a onda pogledala u Ignjata. "Dobro veče, razredni.", tiho je rekla.

Uzvratio joj je osmeh. "Dobro veče, Gabi.", promrmljao je. Nije mogao da skloni pogled sa nje, ma koliko se trudio. 

"Sedite.", promrmljala je, pa se i sama smestila kraj njega. Krišom je pogledala u oca i videla da se zacrveneo poput nekog dečaka. "Kako mi je drago što ste svi ovde." 

"Ja sam želela da ti uzmem poklon, ali tvoj otac nije hteo da mi kaže šta voliš."

Gabi se nasmejala. "Nemoj da se opterećuješ sa tim, Željana. Nikad mi pokloni i nisu bili važni. Najvažnije mi je da se okupe one koje volim. S' obzirom da se sviđaš mom tati, to važi i za tebe."

Osmehnula joj se. "Hvala ti, Gabi. Mogu tako da te zovem, zar ne?"

"Naravno, sve je okej.", raspoloženo je rekla. Osetila je dodir ruke na svojoj. Uzdahnula je, pa mu uzvratila nežno milovanje. Konobar je uskoro došao, uzeo narudžbine i otišao, a ona je pogledala u Ignjata. "Da li je moguće da Ilina bude u hraniteljskoj porodici?"

"Naravno, ali ne znam koliko je to dobro za nju. Zašto?"

Namrštila se. "Zašto ne bi bilo dobro?"

"Nekad može da se desi da se ne uklopi u porodicu i bude vraćena, Gabrijela."

"Razumem.", promrmljala je.

Otac ju je pogledao i izvio obrvu. "Nisi bez razloga to pitala, Gabi. Da čujem?"

"Samo razmišljam naglas, ništa više, tata.", promrmljala je laž. Smatrala je da treba da nasamo da razgoara sa ocem o svojoj zamisli.

Ignjat ju je pogledao i odmah shvatio o čemu razmišlja. Uzdahnuo je. Na početku se plašio da će se ta deca isuviše vezati za nju, a sad je shvatio da se ona isuviše vezala za Ilinu. I plašio se da ne ostane povređena, ako ta mala devojčica bude usvojena, ili ode u hraniteljsku porodicu. "Mislim da sad nije vreme da razmišljaš o tome, Gabrijela. Večeras je tvoje veče.", tiho je rekao.

Osmehnula mu se. "U pravu ste, samo mi je palo na pamet, ništa više.", slagala je. Klimnuo je. Večerali su, a onda su devojke otišle da igraju, a Ignjat je ostao sa njenim ocem i njegovom devojkom. Jedva se suzdržavao da ne bulji u nju, pa je tek s' vremena na vreme bacao poglede ka njoj, a mogao je da je gleda zauvek, bez prestanka. Bilo je oko tri sata posle ponoći, kad su krenuli da se rastaju. "Razredni, hvala Vam što ste došli.", ljubazno je rekla.