Skrivene strasti -Završena-

Sedamnaesto poglavlje

Pogledala se u ogledalo. Bila je zadovoljna onim što je videla u njemu. Na sebi je imala kratku, crnu haljinicu dugih rukava, čarape boje kože i crne cipelice sa visokom štiklom. Dugu kosu je podigla u rep i blago se našminkala. Jedva je čekala da je Ignjat vidi. Izašla je u dnevni boravak i otac je pogledao. "Moram da kažem da si najlepša devojka na svetu, ali jesi li sigurna da ti neće biti zima tako?"

Nasmejala se, obesila mu se oko vrata i poljubila ga u obraz. "Ti si najbolji otac na svetu, znaš? Neće, ne brini, preko ću obući onaj moj dugi kaput."

Prevrnuo je očima. "Neka ti bude, ako se budeš prehladila, ništa od Kopaonika, čisto da znaš. Pošto noćiš kod Dee, ni ja ne znam kad ću se vratiti, ali ako ti bilo šta zatreba, zovi me na mobilni."

Nasmejala se i klimnula glavom. "Ne brini ništa. Lepo se provedite vas dvoje i nemoj da zaboraviš da si mi obećao da ću je prekosutra upoznati. Moram da idem, ionako kasnim. Volim te.", veselo je rekla i krenula van. Taksi ju je već čekao ispred kuće. "Patrijarha Joankija 8.", promrmljala je.

Čovek je klimnuo glavom i pokrenuo automobil. Petnaestak minuta kasnije je kucala na Ignjatova vrata. Otvorio ih je i gotovo zinuo. "Predivna si.", očarano je rekao.

Nasmejala se, ušla unutra, a onda zatvorila vrata za sobom i izvila obrvu. "A poljubac?"

Privukao je sebi i strastveno je poljubio. "Smela si me kad sam te ugledao. Idemo li, spreman sam."

Pogledala ga je. "Jesi li siguran da..."

Prevrnuo je očima  uhvatio je za ruku i poveo je van. "Siguran sam, ljubavi. Na kraju, već sam nam rezervisao restoran."

Pogledala ga je. "Zar ne idemo na trg?"

Otvorio joj je vrata automobila, ušla je, pa izvila obrvu kad je i sam ušao. "Idemo, ali prvo idemo na večeru, Gabi.", nasmejano je rekao. Sat vremena kasnije su bili ispred jednog malog, intimnog restorana u Novom Sadu. Izašao je iz automobila, sačekao Gabi, a onda je uzeo za ruku i poveo je unutra. "Rezervacija na ime Drakulić Ignjat.", promrmljao je.

Devojka ga je dobro odmerila, što Gabi nikako nije promaklo. Prevrnula je očima i jače stegla Ignjata za ruku. Izvukao je ruku iz njene, privukao je sebi i nežno je poljubio u slepoočnicu. "Izvolitе, uskoro će konobar doći.", promrmljala je.

"Hvala.", progunđao je, izvukao stolicu Gabrijeli, pa seo preko puta nje. "Jel ti se sviđa?", tiho je upitao.

Pogledala je oko sebe. Restoran je bio mali, intiman, prigušenog svetla, dok je svirala tiha muzika. "Veoma.", tiho je rekla i pogledala ga. "Mada..."

Izvio je obrvu. "Šta?"

"Mislim da smo i kod tebe u stanu mogli istu atmosferu da napravimo i da budemo u krevetu."

Zasmejao se i nežno je pomazio po usnici. "Volim te i, ma koliko mi se sviđalo da sve vreme provodim sa tobom u krevetu, ne želim da ti dosadi."

Prevrnula je očima. "Ti nisi normalan.", promumlala je. Ne da nije moglo da joj dosadi, nego joj se činilo da je mogla čitav život da provede upravo tako. Gola i sa njim uz sebe. 

"Dobro veče, izvolite?", konobar im se ljubazno obratio.

"Šta želiš, ljubavi?"

Slegnula je ramenima. "Bečku šniclu i martini."

Nasmejao se. "Isto bečku i pivo."

Čovek je klimnuo glavom i otišao, a ona ga je vragolasto pogledala. "Zadnji put si konobara naterao da mi donese koka-kolu."

Pocrveneo je. "Samo sam pokušavao da ti skrenem pažnju na sebe."

Zapanjeno ga je pogledala. "Zar nije bilo lakše da mi samo priđeš?"