Skrivene strasti -Završena-

Trideset prvo poglavlje

Već je bilo prošlo sedam kad su došli kod Avrama. "Tata!", veselo je rekla, zagrlila ga i poljubila ga u obraz, a onda ga pustila i poljubila Željanu. "Dobro, neću da zvučim nezahvalno, ali koje to iznenađenje imate za mene?", radoznalo je upitala.

Avram se nasmejao. "Idi u svoju sobu, pa vidi.", rekao je i nacerio joj se.

Prevrnula je očima, na brzinu poljubila Ignjata u obraz, a onda potrčala ka svojoj sobi. Otvorila je vrata, raširila oči, a onda vrisnula, pa potrčala ka Ilini i zagrlila je. "Otkud ti ovde, lepotice?", oduševljeno je upitala.

"Čika Avram i teta Željana su danas bili kod direktorke i posle su došli po mene. Rekli su mi da ću od danas živeti ovde i da ću dobiti tvoju sobu. Ne ljutiš se, zar ne?"

Zasmejala se, povukla je u zagrljaj, pa je slatko poljubila u obraz. "Naravno da ne, sve što vidiš u ovoj sobi je tvoje od danas. Pošto sutra imam goste , među kojima ćeš biti i ti, prekosutra ćemo otići u kupovinu.", promrmljala je, uzela je za ruku i povela je van.

"Šta kupujemo?"

Gabrijela ju je pogledala i nacerila se. "Šta god poželiš.", nasmejano je rekla i uvela je u dnevni boravak. "Vidi ko nam je tu, Ignjate."

Okrenuo se, a onda se nasmejao, ustao sa kauča, pa im prišao i čučnuo kraj Iline. "Dobro došla, lepotice.", nežno je rekao, a onda je poljubio u kosicu, pa ustao, uzeo Gabi za ruku i poveo je za sobom. Seo je, Gabi se smestila do njega, a Ilina joj se uvukla u zagrljaj. 

"E, sad da čujem, gde ste ceo dan? Imam osećaj da nešto krijete."

Gabi je pogledala u Ignjata. Uzdahnuo je, namignuo joj, a onda pogledao u Avrama. "Pre dva dana se u mojoj kancelariji pojavila žena koja traži svog sina. Na osnovu svega što je rekla i mog dosijea, taj sin sam ja. Bili smo danas kod nje na ručku."

Avram ga je pogledao. "Ne bih da zvučim bezobraznoi, Ignjate, ali mogla je i ranije da se seti da ima dete.", progunđao je.

"Nemoj tako, tata. Saslušaj prvo.", progunđala je i prenela sve što im je Ignjatova majka rekla.

Avram je na kraju uzdahnuo i klimnuo glavom. "Ne mogu da verujem kakvi sve ljudi postoje na ovom svetu. Zaista mi je žao žene."

"Kako se ti, Ignjate osećaš? Znam da to nijednom ostavljenom detetu nije lako.", Željana je promrmljala. Ona je radila sa takvom decom i znala je kroz kakav pakao prođu, nakon što im se javi neki od roditelja. 

Slegnuo je ramenima. "Ne znam, Željana, mislim da nije toliko uticalo na mene, zahvaljujući Gabrijeli.", promrmljao je i pocrveneo.

Avram se nasmejo. "Dobro, to je najbitnije."

Gabi se namrštila, pa ćušnula Ignjata i pokazala glavom na Ilinu. "Što si se zamislila, lepotice?"

"Ja ne želim da se moja mama pojavi i odvede me odavde.", zabrinuto je rekla.

Gabi se osmehnula i jako je zagrlila. "Sad si ovde i moj tata neće dozvoliti da te bilo ko odvede od nas, jel tako, tata?"

Avram je klimnuo glavom. "Tako je, sad si deo naše porodice i ne damo te nikome.", nežno je rekao, a onda pogledao u Ignjata. "Ignjate, Željana misli da bi najbolje bilo da dam te pare Ceci i Goranu i da ih se najzad otarasimo."

ignjat je uzdahnuo. "Ne znam, Avrame, plaši me to što može da nastavi da nas ucenjuje, ako joj jednom popustiš. Danas trista hiljada, sutra može da traži i više."

Klimnuo je. "I o tome sam razmišljao, Ignjate, zato sam rešio da, ukoliko joj budem i dao te pare, sklopimo ugovor da ona i Goran nikad više ne smeju prići nikome od nas. Za svaki sledeći put bih imao dokaza da je strpam u zatvor.", progunđao je.