Skrivene strasti -Završena-

Dvadeset deveto poglavlje

"Gabi..."

Nasmejala se i uhvatila Ilinu u zagrljaj. "Jesi li me poželela, lepotice?", nasmejano je upitala.

Zaklimala je glavicom. "Mnogo."

Gabi se nasmejala i poljubila je u maleni obraščić. "Evo, donela sam vam punu kesu slatkiša, ima za svakog od vas. Idi i podeli sa ostalom decom, dok ja nađem Ignjata."

"Vi ste mnogo lep par, kao princ i prineza.", sanjivo je rekla.

Gabi se slatko nasmejala, zagrlila je i najnežnije je poljubila. "Ti si najleše dete na svetu, lepotice. Moram da idem da nađem Ignjata, čudno mi je da me još nije nazvao."

"I nije ceo dan izašao iz kanelarije. Nisam htela da ga uznemiravam, ali bi trebala da odeeš kod njega."

Pustila je Ilinu, pa ustala i pogledala u Viki. "O čemu se radi?", zbunjeno je upitala.

"Tražio je jutros svoj dosije, Gabi. Nisam sigurna, ali mislim da ima neke veze sa ženom koja je ovde bila."

Gabi je uzdahnula i klimnula glavom, pa poljubila Viki u obraz. "Hvala ti, idem da vidim šta se desilo.", promrmljala je i brzim korakom se uputila ka Ignjatovoj kancelariji. Tiho je otvorila vrata i privirila unutra, a onda se namrštila. Nije ni primetio da je ušla. Zatvorila ih je, prišla mu, a onda čučnula kraj njega. "Ignjate... Šta se desilo, jebote?", zapanjeno je upitala kad ju je pogledao.

Osmehnuo se i nežno je pomilovao po obrazu, a onda je ustala, sela mu u krila i jako ga zagrlila. Nekako je imala osećaj da mu je to sad najpotrebnije, iako zaista nije znala šta mu je i ko je ta žena koja je to jutro bila tu. "Upoznao sam majku.", tiho je rekla.

Raširila je oči, malo se odvojila od njega i zapanjeno ga pogledala. "Jesi li siguran, Ignjate?"

Klimnuo je glavom. "Jesam, nakon što sam pogledao svoj dosije. Imao sam prilike i ranije, ali me nije zanimo, Gabi. Jutros kad je rekla datum rođenja i sve ono što je iznela, poklapa se sa svim onim što piše u dosijeu."

Uzdahnula je i spustila čelo na njegovo. Od početka je instiktivno znala da ga sve to boli, pa ga nikad nije preterano ispitivala oko svega toga. "Da li si joj rekao ko si?"

Odmahnuo je glavom. "Ne, nisam bio siguran, sve dok nisam pogledao te papire.", promrmljao je.

Sltko ga je poljubila. "Pretpostavljam onda da nisi ništa ni pitao."

Slegnuo je ramenima. "Samo mi je rekla da me je njen otac odneo u sirotište, jer je smatrao da sam sramota. i da ona to nije želela. I da hoće sad kad je on mrtav, kao i njen muž, da nađe sina.", promrmljao je. 

Uzdahnula je. "Želiš li da je saslušaš?", tiho je upitala.

Slatko ju je poljubio. "Ne znam, treba mi neko vreme da razmislim, Gabi. Ako je sad pustim u svoj život, neću moći posle tek tako da je odbacim, a ne mogu samo otići i reći da samo želim da čujem šta ima da kaže.", promrmljao je.

Zagrlila ga je i umiljato prešla nosem preko njegovog. "Želiš li da čuješ?"

Klimnuo je glavom. "Da.", prošaputao je.

"Onda imam ideju, želiš li da je čuješ?"

"Mhm.", promumlao je. 

"Idemo zajedno kod nje. Sačekaj i saslušaj me, važi?", upitala je kad je krenuo nešto da kaže. Klimnuo je glavom i ona ga je zadovoljno poljubila. "Dakle, idemo zajedno kod nje, reći ćeš joj da njen sin želi prvo da sazna zašto ga je ostavila, šta se tačno dogodilo i tako ćeš videti da li je iskrena i odluči ćeš mnogo lakše da li je želiš u svom životu, ili ne."