Skrivene strasti -Završena-

Dvadeset treće poglavlje

Zvonio joj je telefon kao lud. Jedva je otvorila oči, napipala ga i javila se. "Halo?", pospano se javila. Ignjat ju je samo jače zagrlio i nastavio da spava.

"Jesi li videla naslovnice današnjih novina?"

"Ne, šta je u njima, Gogo?", nezainteresovano je upitala.

"Ti i razredni, Gabi. U velikom ste problemu.", zacvilela je.

Momentalno se razbudila i ustala. "Pošalji mi odmah na mesenger. Gogo..."

"Ajde bre, pa nismo bile slepe, jebote. Opusti se, možemo samo da kažemo da su sve to laži, ako nas ko bude pitao."

Nasmejala se. Znala je da su svih pet devojaka dobre, ali je tek sas shvatila da je izabrala zaista najbolje prijateljice koje je mogla. "Hvala, Gogo.", tiho je rekla.

"Nema na čemu. Sad ti šaljem sve. Pozdravi razrednog, pa se vidimo u školi.", nasmejano je rekla i spustila slušalicu.

Pogledala je u Ignjata. Osmehnuo joj se, povukao je na sebe i nežno je poljubio. "Šta se desilo?"

"Dali su novinarima, Ignjate. Sad će mi poslati...", krenula je, kad ju je prekinuo zvuk mesengera. Otvorila je i pogledala. "Evo, vidi.", zacvilela je.

Pogledao je u ekran i napravio grimasu. "Mogli su i lepše da naprave tilu fotomontažu.", promrmljao je.

Zapanjeno ga je pogledala. "Ti pričaš o..."

Prevrnuo je očima. "Znali smo od početka u šta se upuštamo, Gabi. Spreman sam na posledice, ako ćeš ti ostati uz mene.", mirno je rekao.

Uzdahnula je i ušuškala se u njegov zagrljaj. "Znaš da ću ostati, Ignjate, ali..."

Izvio je obrvu. "Šta?"

"Plašim se za tebe, jebote. Očigledno je da želi da ti naudi."

Zasmejao se, poljubio je, pa je prevrnuo pod sebe. "Jedino kako može da mi naudi je da otera tebe od mene, Gabi. Ostalo me ne zanima.", promrmljao je i taman krenuo da je ponovo poljubi, kad je njegov telefon zazvonio. "Molim?"

"Dobar dan, kolega. Mislim da i sami znate zbog čega Vas zovem."

Uzdahnuo je. "Znam, gospodine."

"Na žalost, uprkos Marvićevoj intervenciji i svemu što je rekao, primoran sam da Vas suspendujem. Većina nastavnika Vam veruje, kao i roditelja Vaših učenika, ali ostali traže da se suspendujete, bar dok se sve ovo ne razreši."

Ignjat je uzdahnuo. "U redu, direktore. Razumem, ovo sam i očekivao.", tiho je rekao. Borio se godinama kako bi stekao ugled i karijeru, ali u ovom trenutku nije osećao baš ništa. Ono što je želeo je ležalo kraj njega i gledalo ga zabrinutim očima. 

"Zaista mi je žao, Ignjate."

Osmehnuo se. "I meni. Doviđenja.", promrmljao je, spustio slušalicu, a onda pogledao u Gabrijelu. "Zvao je direktor."

"Dobio si otkaz, zar ne?"

Odmahnuo je glavom. "Samo sam suspendovan, Gabi."

Skočila je. "Samo? Bez i jednog dokaza? Slušaj me, obući ćeš se i ideš u školu. Zahtevaćeš da ti daju na osnovu čega si suspendovan, naslovi u žutoj štampi nisu nikakav dokaz..."

Odmahnuo je glavom. "Nisu, zato i nisam dobio otkaz, već samo suspenziju, Gabi."

"I ne planiraš ništa da učiniš povodom toga?"

Odmahnuo je. "Ne. Šta da uradim, jebote? Ne mogu ništa... Gde ćeš?", zbunjeno je upitao kad je ustala i počela da se oblači.

"Ako ti ne možeš da uradiš ništa, ja mogu. I hoću. Sigurna sam da..."