Skrivene strasti -Završena-

Šesto poglavlje

"Gde se ti spremaš?", Irma je upitala i izvila obrvu.

Uzdahnuo je. Već je imao spreman izgovor. "Direktor i još par kolega organizuju večeru za kolektiv.", promrmljao je.

"Zar ne? I ići ćeš sam?"

"Da, ionako će biti samo kolege, Irma.", progunđao je. Pogledao  je na sat. "Moram da krenem. Nemoj me čekati, ne znam kad ćemo završiti.", promrmljao je, a onda se pokupio i otišao iz stana, ostavljajući Irmu da gleda za njim. Uzdahnula je, primetila je ogromnu promenu na njemu u poslednje vreme, bila je sumnjičava i ljubomorna, ali što ga je više napadala, on se sve više udaljavao od nje. Uzdahnula je i rešila da pusti da vreme pokaže u kom pravcu će se sve odvijati.

"Hej...", Gabi je promrmljala, kad je sela do njega za šankom.

Osmehnuo se. "Kasniš, mislio sam da nećeš ni doći."

Prevrnula je očima. "Nikad ti ne bih rekla da ću doći, ako to ne želim, Ignjate. Zaustavili su me u Ljutice Bogdana panduri, jedva sam se izvukla.", progunđala je.

"Kako?", radoznalo je upitao.

Zapalila je cigaretu i vragolasto ga pogledala. "Šta misliš? Dala sam im po tri hiljade uz napomenu mog prezimena i pustili su me."

Prevrnuo je očima. "Pustili bi te i bez te love."

Slegnula je ramenima. "Verovatno, ali to baš i nije fer."

"Ovo inače jeste?", irnično je upitao.

Zasmejala se. "Ja se bolje osećam.", promumlala je. 

Odmahnuo je. "Možda, ali i dalje nije fer."

"Mnogo toga nije fer, Ignjate, a ja planiram da iskoristim sve što mogu."

Klimnuo je. "Svako bi da može. Martini i pivo.", promrmljao je šankeru kad je došao do njih.

Klimnuo je glavom i udaljio se, a Gabi ga je dobro pogledala. "Ostaćemo ovde?"

Uzdahnuo je. "Dok popijemo piće. Gabi..."

"Predomislio si se?", upitala je i izvila obrvu. "To je u redu, razumem situaciju."

Pogledao ju je. Dok se nije stvorila ispred njega planirao je da joj kaže da je najbolje da se zaustave odmah, pre nego što se sve iskomplikuje, ali sad nije imao volje da to uradi. "Ne znam, imao sam u planu, jer ovo što radimo nije ispravno, Gabi. I ti si toga svesna."

"Ali?" Slegnuo je ramenima. Šanker im je doneo piće i udaljio se. Gabrijela je uzela svoj martini, iskapila ga, a onda ustala, jer on i dalje nije progovarao. "U redu je, razumem te. Tražiću premeštaj iz odeljenja, ipak je tako najbolje. Vidimo se.", promrmljala je, ustala i poletela ka vratima. 

Dva puta je zatreptao za njom, a onda bacio pare na sto za piće, pa krenuo za njom. Stigao ju je na samom parkingu i uhvatio je za ruku. Obavio je ruku oko njenog struka, a onda je privukao sebi i strastveno je poljubio. Poslao je sve dođavola i još jače je privio uz sebe kad mu je odgovorila. Ponovo nije imao kontrolu nad svojim postupcima, ali ovog puta mu to nije smetalo. Želeo je nju. Nenormalno jako, budila je u njemu strast koju nijedna pre nije uspela da probudi. "Idemo odavde.", promrmljao je i povukao je ka svom automobilu. 

Tvrdoglavo je izvukla ruku iz njegove. "Ne, ne idemo. Tek kad sam sa sobom odlučiš, Ignjate. Ne, nije ispravno, slažem se, ali ti se trenutno nalaziš u mnogo gorem stanju od mene. I nemoj da ti padne na pamet da porekneš!", dreknula je, kad je krenuo da odmahne glavom. 

Uzdahnuo je i naslonio se na svoj automobil, a onda zapalio cigaretu i pogledao je. "Želim te.", mirno je rekao. "I nije ispravno, jebote! Razredni sam ti, oženjen sam."