Skrivene strasti -Završena-

Četrnaesto poglavlje

Bio je četvrtak kad ih je autobus povezao iz Venecije ka Beogradu. Gabrijela je ponovo sedela kraj Ignjata. Pogledala ga je ispod oka i videla da i on baca poglede ka njoj. Uzdahnula je. Njoj se nije išlo za Beograd. Skoro cele noći je provodila u njegovom krevetu i zagrljaju. "Svidela ti se Venecija, Gabrijela?"

Trgla se i pogledala ga. "Da, veoma, razredni. Skoro sam sigurna da ću se vratiti ovde.", promrmljala je. "Vama?"

"Moram da priznam da lepši grad nikad nisam video.", tiho je rekao.

Osmehnula se. Znala je da nije mislio na grad, već na nju. Slegnula je ramenima. "Neki gradovi vas osvoje na prvi pogled, Venecija je definitivno jedan od takvih gradova."

"Zar nisi rekla da smrdi, čim smo izašli iz autobusa?"

Ignjat je video kad je stegla vilicu, a onda se osmehnula i pogledala u nastavnicu. "Možda mi se samo učinilo, nastavnice.", mirno je rekla.

Izvila je obrvu. "Zar ne?"

"Da, u stvari već prvi dan sam shvatila da je Venecija predivan grad. Da li se Vama svidela?", ljubazno je upitala, dok je u sebi zamišljala kako joj zavrće kreštalicom.

Nabrala je nos i Gabi je shvatila da je u tom trenutku podsetila na gavrana. Zagrizla je usnicu, kako se ne bi nasmejala. "Previše vode za moj ukus."

"Šteta, voda je zdrava.", Gabi je promrmljala. "Izvinite, spava mi se, malo ću odmoriti.", promrmljala je i okrenula glavu, kako bi se spasila napasti. 

Ignjat je znao da ne spava. Polako je spustio ruku na njenu i lagano prešao prstima po njoj. Okrenula je ruku, pa i sama prstima nežno dodirnula njegovu šaku. Nekoliko sati kasnije su svi spavali, osim njih dvoje. Držali su se za ruke, mazili se palčevima i gledali se u oči. "Ideš li pravo kući?"

"Mhm. Večeras sam kod tebe.", prošaputala je.

Pogledao je njenu ruku, koja se nalazila u njegovoj. "Kad se završi godina..."

"Ššš, kasnije.", promrmljala je i očima mu pokazala na to gde se nalaze. Imali su već neke planove, razgovarali su zadnje dve večeri i neizmerno je uživala dok su pravili planove u tami njegove sobe. 

Prevrnuo je očima i namignuo joj. Razumeo je šta želi da kaže, ali već je počelo da mu ide na živce da se suzdržava. Znao je da gubi kontrolu i da to nije dobro, ali po prvi put su njegove želje bile mnogo jače od njegovog razuma. "Volim te.", oblikovao je usnama.

Široko se osmehnula. "Najviše.", isto je uradila. 

Nastavili su da se gledaju, dok su se krišom držali za ruke i mazili se. Volela je njegove ruke i dodire. Gorela joj je koža tamo gde bi prešao svojim prstima, oduzimao bi joj dah dodirima. Gledao ju je, mogao je da je gleda satima u oči i ne bi mu dosadilo. Osmehnuo se kad je zaspala posle nekog vremena, pogledao oko sebe, a onda je nežno poljubio u čelo. U snu je naslonila glavu na njegovo rame i on je duboko uzdahnuo. Koliko je samo želeo da podigne ruku, povuče je na svoje grudi i jako je stegne u zagrljaju. Ponovo je pogledao oko sebe i, kad je shvatio da svi spavaju, podigao šaku i nežno je pomazio po usnicama. Gledao je  u nju sve dok se nisu našli blizu granice sa Srbijom, kad je probudio svoje đake i uzeo njihove pasoše, kako bi lakše prošli kontrolu. "Ukočila sam se.", prošaputala je, dok se rastezala.

"Odmorila si se?"

"Malo. Vi, razredni?"

"Ne, nije mi se spavalo. Izvolite, gospodine.", promrmljao je i dao svoj i pasoše svojih đaka na pregled.

"Deco, zaboga, zar još niste pripremili pasoše?", nastavnica istorije je zakreštala, dok je budila svoje đake.

"To je Vaš posao, gospođo, da probudite đake i pripremite njihove pasoše, a ne da sad ja čekam pola sata kako biste Vi to obavili.", carinik je ljutito rekao.