Skrivene strasti -Završena-

Trideset peto poglavlje

Dva i po sata kasnije je puštena iz policijske stanice. Ugledala je Ignjata kako je čeka, pa mu potrčala u zagrljaj. Ovio je jake ruke oko nje i jako je stegao uz sebe. "U redu je, ljubavi. Prošlo je.", promuklo je rekao.

Odmahnula je glavom. "Nije prošlo, suđenje me tek čeka, samo je tužioc odlučio da ga čekam na slobodi.", promucala je. 

Uzdahnuo je, malo je odvojio od sebe i pogledao je u oči. "Biće sve u redu, obećavam ti.", nežno je rekao, pa je još nežnije poljubio.

"Khm, izvinite što vas prekidam. Gospođice Gabrijela, nemate razloga za zabrinutost. U ovom slučaju, pošto Goran nije u životnoj opasnosti, možete dobiti eventualno uslovnu. Svakako ćemo i mi uzvratiti tužbom za nasilan ulaz u vaš stan i pokušaj silovanja, pa mislim da nećete dobiti ni tu uslovnu."

Klimnula je glavom. "Gde su tata i Ilina?"

"Ostao je da potpiše izjave, sad će i oni izaži, ne brinite. Evo ih."

Ilina je pustila Avramovu ruku, pa se zatrčala ka Gabrijeli. "Gabi..."

Uhvatila ju je, podigla je u naručje, a onda je slatko poljubila u obraz. "Prošlo je, lepotice. Jesi li dobro?"

Klimnula je glavicom. "Samo sam se uplašila za tebe. Mislila sam da će te odvesti negde.", zacvilela je.

Gabi je duboko uzdahnula i poljubila je u kosicu. I ona sama se plašila da će završiti u nekoj tamnoj ćeliji, daleko od svih onih koje je volela. "Neće me niko nigde odvesti, ne brini."

"Gospodine Avrame, moj posao je za sada ovde završen. Kad bude došlo vreme za suđenje, nazvaću Vas."

Avram je klimnuo glavom. "Hvala Vam, na svemu. Vidimo se.", promrmljao je i pozdravio se sa njim, pa je ovaj otišao. "Gabi, odložićemo putovanje..."

Odmahnula je glavom. "Nemoj, tata. Mislim da je Ilini potrebno da se odvoji od svega ovoga ovde i zaboravi na poslednje događaje. Nemoj da brineš za mene, Ignjat je tu."

Uzdahnuo je i klimnuo glavom. "U redu, neka ti bude, ali ako se bilo šta desi, zovi me."

"Hoću, tajko, ne brini.", nežno je rekla, a onda spustila Ilinu dole, pa čučnula kraj nje. "Slikaćeš mi sve, važi?"

Zaklimala je glavicom. "Važi, Gabi. Hoćeš li biti tu kad se vratim?"

"Mhm i istog dana ću doći da te vidim, važi?", nežno je upitala.

Klimnula je glavicom i poljubila je u obraz. "Važi."

Uzvratila joj je poljubac, a onda je ustala, pa zagrlila oca. "Hvala ti na svemu, tata."

Jako ju je zagrlio i poljubio je u teme. "Nikad više nemoj da kažeš takvu glupost.", nežno je rekao, a onda pogledao u Ignjata. "Šta god da se desi, pozovi me."

"Ne brini, Avrame.", promrmljao je i povukao Gabi u svoj zagrljaj. Rastali su se sa Avramom i Ilinom, a onda se uputili ka svojoj kući. Ušli su u stan, podigao je u naručje, pa je odneo ka sobi. Nežno ju je spustio na krevet, pa i sam legao kraj nje. "Kako si?"

Pogledala ga je i u tom trenutku dopustila sebi da se rasplače. Sve vreme je sama sebi govorila da mora da bude hladne glave i da ne sme da dozvoli da je emocije savladaju, ali ovde, u njegovom zagrljaju nije imala snage da se više bori sama sa sobom. Nije imala ni potrebe. Znala je da će on razumeti sve i da će biti tu za nju. "Ne mogu da verujem da sam bila u stanju da ubijem nekoga, Ignjate. I ne razumem da ne osećam grižu savest. I već sam videla sebe u nekoj skučenoj ćeliji, samu i..."

Uzdahnuo je, jako je zagrlio i nežno je mazio po glavi. "Znaš da nikad to ne bih dopustio, ljubavi. Slušaj me, sad ću ti doneti tabletu za smirenje, a onda ćeš spavati."