Skrivene strasti -Završena-

Dvadeset drugo poglavlje

"Mislio sam da će Avram biti ljut nakon svega.", promrmljao je, dok ju je mazio po leđima, a ona mu ležala na grudima. To popodne su bili sa Avramom na ručku i jedino šti he zahtevao od Ignjata bilo je to da ne povredi njegovu mezimicu.

Osmehnula se i poljubila ga u grudi, pa podigla pogled ka njemu. "Njemu je samo bitno da sam ja srećna, Ignjate, a uz tebe to jesam.", promrmljala je, približila mu se i željno ga poljubila. Oborio ju je na leđa i nastavio da je ljubi.

Avram i Željana su sedeli, pili kafu i razgovarali kad je neko pozvonio na vrata. Ustao je, otvorio ih, a onda prevrnuo očima kad je ispred vrata ugledao Cecu. "Šta želiš?"

"Mislim da treba da razgovaramo o Gabrijeli i onome što radi."

Uzdahnuo je i pustio je unutra. "Uđi, ne želim da čitav komšiluk sluša tvoju histeriju.", progunđao je.

Ugledala je Željanu i izvila obrvu. "Vi ste?"

"Moja buduća žena, Željana. Ljubavi, ovo je Ceca, Gabrijelina majka."

Željana je primetila kad ju je Cecda odmerila, pa ustala sa stolice i pružila joj ruku. "Željana, drago mi je.", ljubazno je rekla, ali je ova samo prezrivo pogledala u njenu ruku. Povukla je ruku i pogledala u Avrama. Bilo joj je izuzetno neprijatno. "Ostaviću vas nasamo, ljubavi. Ionako me je Gabrijela zamolila da joj spakujem ono.", promrmljala je, okrenula se i otišla.

"Divno, srećna mala porodica. Kako lepo.", zajedljivo je rekla.

Avram ju je ljutito pogledao. Ptimetio je koliko je Željani bilo neprijatno. "Imaš dva minuta da kažeš šta imaš, a onda možeš da se pokupiš iz moje kuće.", zasiktao je.

"Zar ni kafi nećeš da mi ponudiš? Razmisli, od tvog ponašanja zavisi mnogo toga."

Posprdno se nasmejao. "Kao na primer, šta?"

"Budućnost tvoje ćerke. Mislim da ne bi voleo da i ona prođe kroz skandal kao i ti. Zaista misliš da će onaj ostati uz nju, uprkos tome što će ostati i bez posla i bez reputacije?"

Prevrnuo je očima. Danas na ručku je shvatio koliko se njih dvoje vole i da su dovoljno jaki da prođu i prežive skandal, koji je bio neizbežan. "Znam da hoće. Govori, Svetlana, zaista nemam ni volje ni živaca za to tvoje odugovlačenje.", progunđao je.

"Irma i ja smo uspele da se dogovorimo da ćuti, pod uslovom da joj daš trista hiljada eura."

Avram se zacerekao. "Ni manje ni više, nego trista hiljada? Nema šanse."

"Razmisli, Avrame, sreća tvoje ćerke zavisi od tako malo para..."

"To je i tvoja ćerka, Svetlana, ali... Sačekaj.", promrmljao je, uzeo telefon, pa okrenuo Gabrijelu. "Ćero, jesi li sa Ignjatom?"

"Mhm, jesam, tata."

"Upali zvučnik i pažljivo me saslušajte, važi?"

"Jesam, tata."

"Slušajte me ovako, tvoja majka je kod mene, Irma i ona su uspele da se dogovore da im dam trista hiljada eura i da vas ostave na miru. Zanima me vaše mišljenje."

"Trista hiljada?", Ignjat je zapanjeno upitao. Nije mogao da veruje svojim ušima. "Slušaj me, Avrame, ja sam tebi danas rekao, ja sam spreman na svaku žrtvu zarad Gabrijele i ovoga između nas. Ni slučajno ne daj."

"Slažem se sa Ignjatom, tata. Ne želim da onaj kreten dobije više ni dinar jedan i da živi na tvoj račun, kao što je živeo sve ovo vreme.", progunđala je.

Avram se nacerio Ceci u lice. "U redu, čujemo se kasnije.", promrmljao je i spustio slušalicu. "Odbili su. Slobodno možete da radite šta god želite."