Njegova

21

Krenula sam trčati po cesti. Dok je Luka trčao za mnom. Ali sam ja bila brža ne znam kako. Nakon jedno 10 minuta trčanja.

Stala sam i hvala bogu da Luka nije bio iza mene. Odjednom sam čula kako auto vozi do mene. Stao je baš pored mene.

"Bok trebaš prijevoz"-??

"Hvala ne treba"- Ja 

Samo sam krenula hodati po cesti. Nisam čula auto da se udaljava. Odjednom me je snažna ruka primila oko struka.

Na moja usta je bila stavljena mokra krpa. I ubrzo mi se sve smračilo. Ja padam, a netko me hvata. To je posljednje čega se sjećam. 

Budim se sa jakom glavoboljom. Gledam oko sebe. Nepoznata soba. Paničarim. Dižem se s kreveta i odlazim do vrata sobe.

I počnem lupati po njima i vikati da me puste van. Prije vikanja sam probala otvoriti vrata. Naravno bilo je zaključano.

Ubrzo čujem glasne korake koji se približavaju sobi. Osoba je upravo stajala ispred vrata. Ključevi su zveketali.

Ubrzo se vrata otključavaju i vrata se otvaraju. Odmičem se od vrata, a u njih ulazi nepoznat muškarac.

Visok, zgodan, lijep muškarac u ranim 25-a. To mogu zaključiti po njegovom izgledu. Ušao je u prostoriju i zatvorio je vrata za sobom.

"Pusti me odavde"- Ja

"Ne želim"-??

"Zašto ne"- Ja

"Zato što imaš nešto s Lukom"- ??

"Molim?"- Ja

"Ti si njegova, a ja za tebe mogu da dobijem mnogo novca"-??

"Da baš ćeš da dobiješ puno novca"- Ja

"Zašto ne bih?"-??

"Ja i Luka nismo više zajedno i nije ga briga za mene ako me i ubiješ"-Ja

"Ajoj onda ću te imati za sebe"-??

"Tko si ti opće?"- Ja

"Ja sam jedan jedini Matija Bratva"- Matija

"Ne znam te"- Ja

" Onda ćeš me tek upoznati"- Matija

On krene prema meni, a ja  idem prema iza. Uskoro dolazim do hladnog zida. On je već tik do mojih usana.

Prebližio mi se još malo i samo je sklonio pramen moje kose sa lica i poljubio me je u obraz. Onda se okrenuo i krenuo je prema vratima.

A ja sam odmah obrisala obraz. Kad je već bio pred vratima okrenuo se i rekao:

"Vidjet ćeš da će ti biti lijepo princezo"-On

S time je izašao iz sobe i nije ju zaključao. S njegovim riječima zgadio mi je život.

2 DANA POSLIJE

U ovih posljednjih 2 dana ja i Matija smo se zbližili. Postali smo kao prijatelji. Zavoljela sam ga i malo sam se zaljubila u njega.

Voljela sam ga do trenutka kad me je poljubio. Krenuo mi je skidati odjeću i donje rublje. Nakon što je završio sa čime je on volio, a ja ne.

Samo me je poljubio i izašao je iz sobe. Silovao me. Koliko god da sam ja vrištala, plakala i molila ga da stane nije stao.

Nisam imala snage za ništa. On je uzeo ono što je bilo moje najdragocjenije to je moja nevinost. Mrzim ga mrzim ga iz dna duše.

Nemam snage za ništa samo sam se zavukla u postelje koje su bile krvave. Krenula sam plakati. Plakala sam kao kišna godina. 

Napokon sam zaspalo. Tako je miran san. Ali znam da će to valjda ponoviti i sutra. Spavala sam     dok me nisu probudili pucnjevi.

 Netko ulazi u sobu i zalupi vratima. probudila sam se i sjela sam na krevet. Osoba je uzela stolac i stavila ga je ispod kvake.

Okrenula se prema meni i vidjela sam da je to bio Luka. Prvo je pogledao u meni pa u krvave postelje. I tako jedno 3 puta. 

Dotrčao je do mene i samo me zagrlio. Htjela sam plakati ali nisam mogla. Vidio je da sam gola pa je otišao do ormara.

Uzeo je nekakve gačice i majicu. Obukao me je i onda me je stavio u naručje. Maknuo je stolac i pripremio je svoj pištolj.

Kad sam vidjela da ima pištolj prepala sam se i još više sam se priljepila uz njega.