Na nebu je pisalo moje ime

Proslava

Bila je to hladna zima. Konj, crn kao najmračnija noć u Uklarhetu, trčao je po dubokom snegu, dok je na leđima nosio sitnu prliku pokrivenu crnim ogrtačem zbog kojeg je izgledalo kao da konj nema jahača.

Približavajući se starom prištaništu, konj je počeo da usporava dok se nije zaustavio odmah pored pristaništa. Sitna prilika elegatnim pokretima se spustila u dubok sneg koji joj je dosezao do kolena. Skinula je kapuljaču, dopuštajući loknastoj crnoj kosi da se nežno njiše na hladnom vetru.

Bila je to princeza Brisilda od Drekorsa, najbolja vladarka i ratnica koje su zemlje Iskulera ikada videle. Bila je vešt mačevalac, precizan streličar, vrsan jahač i povrh svega veštbaratalac noževima koje je naročito volela. Imala je svetaoten, i oči svetloplave boje koje su blago podsećale na zelenu. Moja baka je naročito isticala da je tim očima mogla da zaledi bilo koga ko bi se dovoljno dugo zagledao u njih da nazre zelenkastu boju njenih očiju, mada se to nikad nije spominjalo u istorijskim knjigama.

Dok se princeza elegantno kretala kroz sneg, u daljini su se nazirale prilike na konjima koje je ubrzo okružiše. Jedna prilika, kojoj je gotovo celo lice prekrio debeli šal tako da su se samo kestenjaste oči videle, sišla je sa konja i uputila se ka mestu na kome je stajala princeza. Brisilda ga je odmah prepoznala po njegovim očima. Bio je to njen zapovednik i najbolji drug, Anander.

"I da čujem šta je to tako bitno da si me pozvala sa...", počeo je Anander, ali se zaustavio čim se princeza uznemireno popela na konja i odgalopirala u istom pravcu odakle je i došla. Otrčao je do svog konja i popeo se što je brže mogao nateravši ga u galop da bi je stigao, mada je znao da čak i da je krenuo kad i ona ne bi mogao da je sustigne.

Dok je galopirao iza nje okružen svojom vojskom, razmišljao je o događaju od malopre. Uznemirila se čim je rakao "da si me pozvala". Zar je to značilo da mu ona nije pisala da dovede vojsku do starog pristaništa? Ali ako je to u pitanju, zašto je bila tu?

Možda bi Anander shvatio o čemu se radi da ga jak zvuk pucanja nije prekinuo u razmišljanju.

Princeza je polako usporavala dok se nije zaustavila okrenuta ka svetlosti koja se nalazila ispred njih. Anander se zaustavio pored nje par minuta kasnije pokušavajući da razazna kakva se to svetlost nalazila ispred njih. Šok se pojavio na njegovom licu čim je shvatio da je to vatra i to ogromna.

"Selo", rekla je princeza glasom za koji bi svako ko je ne poznaje rekao da je ravnodušan, ali on ju je poznavao dovoljno dobro da zna da ju je duša bolela dok je izgovarala te reči.

"Otac mi je naredio da dođem ovde dok se napadi na Sukerus ne smire", nastavila je sa istim bolom na duši. "I bila sam tamo sve dok nisam dobila tvoje pismo da se nađemo kod starog pristaništa."

Sada je i Ananderazabolela duša čuvši to. Prevareni su. Napadači su je sklonili iz sela da ih ne bi sprečila da opljačkaju selo i onda ga spale do temelja.

Brisildu je to najviše bolelo. Mogla je da im pomogne. Mogla je da spreči pogibiju tih nevinih ljudi. Mogla je, da nije lakoverno otišla u nadi da će se uskoro vratiti kući.

U tom trenutku nešto joj pade na pamet, nešto zbog čega se sad osećala još gore.

"Sukerus! Ko je ostao da brani Sukerus?", rekla je ne krijući uznemirenost.

Princeza i Anander su galopirali ka Sukerusu, prestonici njihovog kraljevstva, i usput su se oboje molili da ne dođu prekasno.

***

Tog dana je princeza Brisilda izgubila gotovo sve do čega joj je stalo.

Znam kako joj je.

Trenutno se guram sa ljudima u dvorskoj dvorani jer sam prethodno izgubila sve. Nosim skupocenu i neudobnu haljinu koja mi ne pokriva ramena. Ispod haljine mi se nalazi korset zbog kojeg jedva dišem. Kosa mi je vezana i čvrsto zategnuta u punđu tako da mi glava neprestano pulsira. Na licu imam toliko različitih krema da sam ubeđena da mi lice šljašti, ali ne u dobrom smislu. Izgledam kao porcelanska lutkica, međutim, to ovde nije ništa strano jer svaka devojka i žena izgleda tako. One su se prosto navikle. Ovde me niko ne bi uočio ni da sam cela prekrivena zlatom, što je dobro po mene jer mogu da izbegnem bilo kakav kontakt sa njima. Jedan od razloga zašto i ne želim da imam bilo kakav kontakt sa njima je baš taj što bi oni radije nazdravljali ni sami ne znajući čemu nego sa nekim kvalitetno popričali.