Na nebu je pisalo moje ime

Reči koje su izgovorene za doručkom

Ne postoji Iskulerac koji nije čuo za princezu Brisildu. Mnogi je pamte samo po tome što je ujedinila kraljevstva i zajedno sa njima pobedila zlo koje je oduzelo mnogo života i zbog kojeg bi smo danas svi živeli kao robovi. Neki znaju i da je ona ta zbog koje je ukinut patriotizam i otpočela rodna ravnopravnost. Sve su to bitne legendarne stvari koje je ona uradila, ali nisu jedine.

Brisilda od Drekorsa u svom životu uradila je mnogo legendarnih stvari i o njoj postoji veliki broj priča od kojih su mnoge pepričavane maloj deci pred spavanje vekovima unazad. Deca roditelja koji mnogo rade uglavnom ne znaju nijednu jer nisu imali te magične noći kada bi im roditelji pričali o Brisildi jer su bili prezauzeti poslom. Ta deca o Brisildi znaju samo najlegendarnije priče koje su čuli od druge dece.

Pored većine koji su se divili Brisildi, bilo je i onih nezadovoljnih i ogorčenih koji su pričali da je Brisilda izmišljena. "Plod mašte jedne devojke kojoj je dojadio patriotizam, pa je odlučila da širi laži ne bi li se nešto u budućnosti promenilo", tako su govorili ljudi, pristalice patriotizma i to podrazumevano muškog roda, kojima se nije sviđalo što su priče o Brisildi dale ženama snagu da se izbore za sebe i svoja prava.

Postoji čak i istorijska knjiga, ali samo o par Brisildinih priča i sa jako malo detalja. Tu su se naravno našli i neki istoričari koji sumnjaju u Brisildinu stvarnost jer Drekors, kao i mnogi gradovi i mesta iz priča, nikada nisu pronađeni. Drugi istoričari govore kako je to posledica velikog rata. Za vreme rata mnogi gradovi su uništeni, a nakon njega narodi su se izmešali i osnovali nova kraljevstva.

Sad, da li su priče istinite ili ne, nije utvrđeno, ali jedno je sigurno, priče su žive. Tolike godine su imale uticaj na ljude i doprinele njihovim životima da stvarnost i nije bitna. Mada ih ja toliko volim i oduvek sam imala taj neki osećaj da su stvarne, tako da su za mene od reči do reči stvarne.

Jedna od mojih omiljenih priča o princezi Brisildi od Drekorsa glasi ovako:

"Još kao mlada princeza, Brisilda je znala da se bori i da ubija. Mnoge noći princeza je provodila u lovu ubijajući životinje koje je donosila u dvor kao večeru za dvorane. Zbog takvih darova dvoranima je bila naročito draga i mnogi su je sa iskrenošću smatrali za izuzetnog prestolonaslednika i budućeg vladara.

Jednog popodneva u dvor je stigla pozivnica za kralja Sebastijana od Drekorsa. Njegov daleki rođak, kralj Marius od Bedragera, pozivao ga je kao njegovog gosta na njegov dvor. Tih godina, pročula se priča da u Bedrageru mnogi ljudi umiru od gladi i raznoraznih bolesti. Kralj Sebastijan pozvan je radi pregovara koji su više ličili na traženje samilosti da za skromnu sumu novca kralj Sebastijan da dva poveća sanduka lekovitih biljaka i po pedeset krava, svinja i ovaca. Iako se taj zahtev činio krajnje nerazuman, kralj je ipak pristao da ode na pregovore i lično se uveri o stanju u Bedrageru. Sa njim je pošla i princeza Brisilda kojoj je ovo bio prvi put da zajedno sa svojim ocem učestvuje u nekom pregovoru, a ne samo da sluša.

Po dolasku u Bedrager, uverili su se da je u gorem stanju nego što su očekivali. U tom kraljevstvu je došlo do naglog nestanka živine što je dovelo do gladi velikog broja ljudi. Nakon pregovora princeza bi taj dan provodila, kao i po običaju, trenirajući. Svakog jutra se trkala sa svojim konjem. To je bila vežda koju je njen otac istinski tražio da praktikuje. Prve dve trke bi gotovo uvekpobedila, a u svakoj sledećoj bi bila sve sporija i sporija.

Nakon takvog utrkivanja bila bi premorena. Baš tog jednog dana kada se jako umorila od silnog trčanja, njen konj se pred polazak uplašio i naglo pobegao. Brisilda je bila premorena da bi ga pratila tako da je ostala sama i iscrpljena u dubini šume. I tako je lutala šumom, dok nije naišla na jednu ravnicu izvan šume. Šokirala se kada je na njoj ugledala veliku farmu živine. Prišla je bliže ne bi li se raspitala o živini i kako da se vrati nazad na dvor kralja Mariusa. Kada ju je jedan stočar primetio obratio se drugom stočaru koji je potom otišao do zatvorene kapije i otvorio ih. Iz nje su iskočili gladni sivi vukovi koji su jurnuli na Brislidu. Brisilda je kod sebe u tom trenutku imala samo nož koji je dobila od svog oca za treći rođendan. To je bilo malo, ali ne i beskorisno. Nakon što je prvom vuku isekla vrat preciznim zamahom, ostali su uplašeno pobegli.