Na nebu je pisalo moje ime

Naša sudbina

Uhvatila sam oca i povukla ga u čamac zamalo nas potopivši. Strela ga ja promašila. Nije bilo vremena za gubljenje. Strele su letele na sve strane. Uzela sam vezla i veslala što sam brže mogla. Kada je otac došao sebio istrgao mi je vesla iz ruku. Veslao je tri puta brže od mene pa smo ubrzo bili na sigurnom daleko od ostrva. Put smo proveli u neprijatnoj tišini. Imala sam sto i jedno pitanje, ali nisam znala odakle i kako da počnem.

"Čudo da si došao po mene", rekla sam kada je već pao mrak i postalo jako hladno.

"Uvek bih došao po tebe", rekao je. "Bez obzira na sve. Uvek bih došao."

Frknula sam na to.

"Trinaest godina", pukne mi glas i obrazi su mi ponovo mokri. "Nisi se setio da dođeš trinaest godina."

"Komplikovano je."

"Ne seri. Ako išta, bar reci iskreno: 'Nije me bilo briga. Moj zivot je bio lep i nije mi trebala napast poput tebe.'"

"Žao mi je što tako misliš."

"A koje mišljenje treba da imam da bi bio srećan?! Da kažem da si fenomenalan otac koji dao svoju malu ćerkicu tašti i tastu da bi oni zajedno mogli da prebrode gubitak ćerke i majke dok je on naporno radio da bi nakon njihove smrti mogao da odvede ćerku u luksuz dvora gde će sve oči biti uprte u nju jer je toliko posebena... "

"Prekini. Kao prvo, svestan sam da ti nisam bio dobar otac, čak jedva i otac. Kao drugo, ideja da živiš je bila od tvoje bake. Kao treće, ne postoji dan kada nisam razmišljao o tebi i pitao se kako si."

"Ma nemoj! A šta te je sprečavalo da dođeš i proveriš ili čak, na kraju krajeva, pošalješ pismo?"

"To je dugačka priča."

"Imamo vremena."

"U tom slučaju bih počeo od samog početka. Pretpostavljam da ti baka nikad nije pričala o mojoj porodici. Efriktovi su uvek bili imućna i ugledna porodica. Svi muškarci u mojoj porodici su bili dvorski savetnici. Školovali bi smo se u internatu dok ne napunimo dovoljno godina da služimo kralju. Ja nisam dugo radio na dvoru kada je tvoja majka došla. Bila je pametna, samouverena, operezna i uporna što se jako svidelo kralju pa joj je dao šansu da se pokaže. Kada je došla sa izveštajem o otkriću rudnika srebra kralj me je poslao da  pođem sa njom i ispitam stanje, a potom mu kažem da li se isplati ulagati novac u njega. Na tom putu smo tvoja majka i ja postali bliski. Jednom prilikom sam je pitao za medaljon koji nosi oko vrata čuvajući ga kao oči u glavi rekavši da sam radoznao, a zapravo sam se plašio da je poklon od nekog momka. Laknulo mi je kada je rekla da je to nasledila od majke i da se taj medaljon prenosi sa kolena na koleno. Nikada neću zaboraviti prizor nje zagledane u plavetnilo mora kako sa sjajem u očima priča o tome kako će jednog dana imati divnu ćerku koju će na nje osamnaesti rođendan probuditi uz poljupce i pokloniti medaljon. "

Glas mu je bio pred pucanjem pa je napravio pauzu. Ni njemu nije lako da priča o majci.

"Voleo sam je kao nikoga do tad. Ljudi su uvek pričali da je novac najbitniji za lep život, a niko nije pominjao da treba da se zaljubimo u osobu zbog koje ćemo se zaljubiti u život. Bio sam ubeđen da ću umreti kad i ona jer bez nje ništa neće imati smisla, ali onda si došla ti i dala mi još jedan razlog da bidem zahvalan što sam živ. Od početka naše veze nao sam da tvoja majka vodi neko istraživanje kraljevstvu iza leđa. Za njega smo znali nas dvoje i tvoji baka i deka. To istraživanje nije nikada značajno napredovalo, sve do tvog rođenja kada su po njenim rečima počele da se slažu kockice. Bila je spremna da uzme brod i ispita to, ali joj je bilo teško da se odvoji od tebe. Sačekala je da malo porasteš, a onda je otišla. Dugo je nije bilo, a onda su vojnici pokucali na naša vrata i saopštili da je poginula u nesreći, samo što to nije bila nesreća. Nije mi trebalo dugo da shvatim da je kralj saznao šta je zapravo radila i da je hteo da je uploni tako što bi podmetnuo požar. Tvoja baka mi je istog dana poslala šifrovanu poruku da uzmem odsustvo i dođem sa tobom u Sikvard. Pokazala mi je svesku koju joj je ćerka poslala po nekom čoveku. U nutra je i bilo pismo za nju. Sumnjala je u svoju bezbednost pa se na taj način oprostila trudeći se da informacije sačuva na sigurnom. U toj svesci je vodila beleške o tom putovanju. Baka ga je stavila na sigurnom sakrivenog iza knjiga u radnoj sobi tvog dede. Znala je da će ti jednog dana biti potrebni, zato je i insistrila da ostaneš kod nje. A radi još veće bezbednosti rekla mi je da ne dolazim i ne pišem jer ću te samo tako sačuvati od dvora i kralja. Baka je htela da ti kaže istinu kada se opunolietiš, ali Onaj Gore je izgleda imao drugačije planove."