Na nebu je pisalo moje ime

Nova saznanja

"Nakon što je Vermand odveo Ingvid", započeo je Varg, "mi smo ostali da se borimo. Kada sam odsekao nogu džinovskom vuku, prestravio sam se kada sam ugldao da mu nije ostala u snegu i da mu krv uopšte nije navirala, čak naprotiv, njegova noga pretvorila se u dim po odvajanju od ostatka tela, a nakon toga se oblikovala u manjeg vuka. Dok je ovaj veliki ćopajući izbegavao napade bliznakinja, mali nije gubio vreme nego je odmah krenuo u napad."

"A za to vreme dok su se ovi borili", ubacila se Rebeka, "crvenokosa je samo gledala šou, pa sam pomislila da joj dam neku zanimaciju, čisto da joj ne bude dosadno. Tako da sam se ja borila sa njom."

"Zapravo vuk i nje bio nešto naročito težak za savlađivanje", dodala je Maziva, "samo što se na svaki otkinut ud pojavljivala nova životinja."

"Ali na svu sreću pa su munje samo povređivale vuka, a ne i delile", nadovezala se Marit.

"U svakom slučaju", trudio se Varg da nas vrati na prvobitnu temu, "duže je trajalo da ih se otarasimo, ali smo to uspeli da obavimo bez ikakvih povred. Izgleda da smo životinjama u jednom trenutku bili suviše jaki protivnici, pa su se u strahu povukli, ili su samo hteli da tako mislimo. Po njihovom odlasku primetili smo da je i crvenokosa otišla."

"Zašto je svi zovete crvenokosa, ako vam je i sama rekla da se zove Liz?", htela je Isaomi da zna.

"Misliš li da je nakon svega zaslužila da je zovemo po imenu?", strogo ju je upitala Rebeka sa namerom da je ućutka.

"Ne..., ali opet, zar ne možemo da joj damo neko drugo ime koje će biti zanimljivije kao na primer... gospodarica tame i užasa ili... crvena smrt ili, ili... mesečev sluga?"

"Odakle ti je to palo na pamet?", pitala ju je Kerolajn.

"Pa znaš, rekla je da je ona nešto vezano za mesec. Pa što da ne, mesečev sluga?", Isaomi se trudila da u nezgodnim i mučnim situacijama poput ove bude pozitivna i vesla, a naročito kreativna. Jednom prilikom dok smo bile jošuvek na dvoru rekla mi je kako je to bio njen način da se nosi sa svim lošim što joj se dešava. Naprosto bi mu dala ime i problemi bi vremenom nestali.

"Da se vratimo na temu", rekao je Varg okrenuvši se ka Rebeki, "Rebeka, ako bi bila ljubazna."

"Kao što sam rekla", započela je Rebeka, "dok su se oni borili sa vukom i ostalim akrepima, ja sam pravila crvenokosoj društvo."

"Mesečevoj sluškinji", ubacila se Isaomi sa smeškom od uva do uva koji nije sklonila čak ni dok ju je Rebeka korila pogledom.

"Ako ste voljni da saslušate rado bih vam ispričala šta se zapravo desilo", rekla je Rebeka pomalo ljutito.

"Ha! Čudo da si ti nešto voljna da uradiš", podsmevala joj se Marit, zbog čega je ovoj samo što para nije počela da izlazi iz ušiju.

"Da li vi hoćete da me saslušate ili ne?", gotovo se izdrala na nas.

"Da!", viknuli smo na sav glas i sami polako gubeći živce.

"Znači", započela je po ko zna koji put, ali ovoga puta istinski ljuta, "dok smo se ja i crvenokosa borile... Da ti nije palo na pamet!", prekorila je Isaomi koja je otvorila usta sa namerom da je ispravi. "Dok smo se borile, u jednom trenutku joj je pošlo za rukom da me obori u sneg, bacivši gomilu snega u moje oči, kada sam ponovo pogledala nije više bila tu, a njene životinjke su već bile u begu. Nakon toga smo joj izgubili svaki trag, ali to nije kraj priče. Znam da je bio dogovor da se po završetku bitke svi nađemo ovde, ali sam ja imala neke druge namere. U obližnjem selu sam se raspitala o njoj i takozvanom Mesečevom odredu. Bilo je izuzetno teško saznati bilo šta. Ljudi su se na sam spomen odreda sledili od straha nemoćni da ošta progovore, ali sam na kraju uspela da pronađem nekoliko njih koji nisu imali takve probleme. Na moje iznenađenje od njih sam saznala da nas crvenokosa nje lagala. Mesečev odred postoji i njegov predvodnik je crvenokosa po imenu Liz. Ono što nam nije rekla, jeste da pristalice tog odreda imaju polumesec istetoviran na levom ramenu. Oni nikada nemaju tačan plan i cilj napada i uglavnom su žrtve njihovih napada neke nedužne osobe koje nemaju nikakve veze sa biločime. Stvari koje oni rade su užasavajuće, čak se i priča da je crvenokosa još u svojim prvim danima u odredu, na brutalan način pobila sve iz svog sela u kome je odrasla. Pristalica ima jako mnogo po celom Iskuleru, ali se uglavnom drže u manjim ili većim grupama i gotovo uvek su razlog neke neobjašnjive nesreće. Kogod da je od pristalica uhvaćen na delu sutradan je bivao nađen mrtav. Tako da se veruje da pristalice odreda jedni druge ubijaju u slučaju neuspelog tajnog obavljanja prljavog posla."