Na nebu je pisalo moje ime

Zamka

"Morate pod hitno da bežite, ovde nije sugurno", govorio je Vargov otac.

"Gospodine Soldor, šta se dešava? U kakvoj smo mi to opasnosti?", obratio mu se Vermand sa puno poštovanja i zabrinutosti.

"Oni... oni su... ispred... Zamka", govorio je gospodin dok mu se telo grčilo i jedva dobijalo kiseonika.

Krenuo je da pada na pod kada su ga Varg i Kolin uhvatili. Pokušao je još nešto da kaže, ali bezuspešno. Teško je disao kao da se guši vazduhom.

"Oče, šta vam je?", rekao je trudeći se da sakrije zabrinutost. "Donesite malo vode!"

Kerolajn je iz torbe izvadila čuturicu sa vodim i dala gospodinu da pije, a zatim ga i malo umila.

Svi smo bili zabezeknuti, a ponajviše kada je Rebeka na sve to prišla svojoj sesti i jednim trzajem skinula broš sa haljine izletevši napolje.

" Mislim da treba da im damo malo prostora", redložio je Alvis i svi smo se sklonili u stranu.

Gospodin je se teže disao dok mu je Varg nešto tiho šaputao kroz suze. Kroz minut/dva Kolin i Kerolajn su se sklonili dopustivši Vargu da se u miru isplače nad beživotnim telom svog oca.

Svima su očim bile pune suza, a pogotovo jadnoj Isaomi koja je sad već uveliko plakala. Da li je to razlog što je Rebeka onako odjurila? Nije htela da ponovo proživi smrt oca.

Očigledno ne pošto se ubrzo vratila u obliku gavrana.

"Oni su na sve strane", počela je zadihano vraćajući se u svoj ljudski oblik. "Prepoznali su me. Znaju za broš."

"Ko?", uzviknuli smo svi u jedan glas.

"Crvenokosa. Ko bi drugi?", nastavila je. "Okupila je čitavu vojsku, ali to nije sve. Princ je tamo dole sa njima, a i ima i naše roditelja."

"Šta?!", odjeknulo je u hramu.

"Jesili sigurna?", upitala je Kerolajn zaprepašćeno.

"Aha. Mada, zapravo, skoro sve. Ima moju majku, vašeg oca, Kolinovu majku i oca bliznakinja."

"Ovo je strašno", ciknula je Maziva.

"Kuku."

"Stvaraoče smiluj se."

"Moramo da se saberemo."

"Sve će nas pobiti."

"O ljudi, za ime sveta, prekinite! Jadikovanje nam nije od koristi", viknula sam ne bi li ih smirila.

"Lako je tebi da kažeš. Tvoj otac nije tamo."

"Pa čak i da jeste, Rebeka, ja ne bih stajala ovde i kukala nego otišla tamo i pokušala da mu pomognem."

"Šta onda predlažeš?"

"Misiju spasavanja."

"Slušam."

"Prvo treba dobro da uvidimo šta se dešava, gde u roditelji, koliko ljudi ih čuva i kakvi su nam izgledi."

"Roditelji su na samom kraju gomile. Svakog čuvaju po trojica, a izgledi su nam ravni nuli."

"Jako optimistično. Ali dobro. Prvo ćeš ti stvoriti iluziju Varga i bliznakinja jer su nam oni trenutno najmoćniji pa je logično da bi smo njih poslali. Bliznakinje će u hramu podići maglu kao da to rade zapravo napolju. Isaomi i Kolin će iskoristiti svojo moći da se odšunjaju i oslobode roditelje, a ond..."

"Dve gluposti", besno mi je upala u reč. "Prva: Isaomi neće nigde da ide iz ovog hrama su napolju ljudi naoružani do zuba koji žele naše glave. Drugo: Kolin nema moći."