Na nebu je pisalo moje ime

Plan bekstva

"Znači tako. Samo što si došla, a već planiraš da utekneš. Veruj mi, to ti neće poći za rukom", šapnula mi je Rebeka na uvo tokom časa istorije.

Momentalno sam se trznula. Kroz telo su mi prošli neki žmarci. Okrenula sam se i pogledala je u oči rekavši tiho: "O čemu ti to pričaš?"

"Tiho! ", opomenula me je profesorka.

Rebeka je nešto pisala po svesci, a potom mi približila svesku da jasno vidim.

"Ako te baš zanima, posle časova budi za stolom u biblioteci", pisalo je na papiru.

Tokom zadnjeg časa, bunio me je njen zahtev. Nakon zadnjeg časa svi ćemo izaći iz ove učionice i proći kroz biblioteku. Mogla je samo da me povuče za ruku nakon što izađemo iz učionice i da popričamo. Čemu onda služi ona poruka? Da bude dramatičnija? Šta je njen plan? Šta namerava? Plaši me pomisao na šta je sve Rebeka sposobna i kakva prljava posla se sada kriju iza ovoga. Da li će da me uceni? Nateraće me da radim sve što ona želi iz straha da ne kaže vlastima da planiram da pobegnem?

Rebeka je ustala od stola i uputila se ka profesoru. Nešto mu je rekla, i onda je izašla.

Sad mi tek ništa nije jasno. Osećam da počinje da me boli glava. Nervoza mi zahvati celo telo.

Uhvatila sam Kerolajn kako gleda u mene. Delovala je zabrinuto kao da može da nasluti šta me muči. Uputim joj jedan blagi osmeh, a potom skrenem pogled sa nje i pokušam da se priberem. Duboko udahnem.

***

Čekala sam je desetak minuta za stolom u biblioteci i čim sam ustala da odem ona se pojavila.

"Nisi valjda planirala da odeš?", upitala me je svojim provokativnim tonom.

"Da znaš da jesam."

"Pa ako hoćeš ti slobodno idi."

"Šta hoćeš, Rebeka?"

"Šta ja hoću?"

"Da, čemu sve ovo. Sastajanje, šaputanje meni na uvo, provokacije i sve to. Čemu?"

"Aha! Pa, samo sam htela da te obavestim da mi je jedna pričica šapnula da želiš da ispariš. Znaš, nije lepo kriti takve stvari od prijatelja."

"O čemu ti to?", rekla sam bago trudeći se da ne potvrdim istinitost njenog saznanja.

"Znaš ti dobro. Čim si nanjušila nešto vredno odmah si odlučila da spakuješ kofere i odeš. Ali to ti neće poći za rukom. Nećeš otići nigde bez moje pomoći."

"Stvarno? A šta ti imaš od toga?"

"Avanturu, slobodu, život van ovog kaveza? Bilo šta od toga mi je dovoljno."

U glavi sam začula Frein glas koji mi govori da joj verujem. I koliko god da me Rebeka nekad nervirala, pružila sam joj ruku i priliku. Ako postoji i najmanja šansa da odem odavde, iskoristiću je. Više nego ikada rešena sam da nešto uradim. Da nešto promenim. Da nađem ono za čime je moja majka tragala. Ako je istina da Rebeka želi da mi pomogne, ne mogu je odbiti.

O tom razgovoru sa Rebekom pričala sam sa Kerolajn iste večeri. Kerolajn smatra da sam dobro postupila što sam je odmah prihvatila jer bi u suprotnom ona našla način da me teroriše dok joj ne bih došla na kolenima i zamolila je da mi pomogne.

"Ispričala sam Isaomi za ono što je Alvis rekao, a ona mi je par sati kasnije rekla da je i ona pokušala nešto. Ti zapravo nisi jedina koja je htela da ode odavde. Rebeka to pokušava neko vreme i ubeđena je da nazire rešenje. Nemoj kriviti Isaomi ako ispadne da joj je ona rekla. Imala je samo najbolje namere", objasnila mi je Kerolajn.