Na nebu je pisalo moje ime

Tajna medaljona

Bile smo zapanjene. Na mom vratu visio je otvoren medaljon čija je unutrašnjost bila identična kompasu. Zbog oskudnog znanja o kompasima nisam najkvalifikovanija da raspravljam o njegovoj sličnosti sa mojim madaljonom, ali ono što sam primetila jeste da kompas-medaljon nema celu nego pala igle.

Kerolajn je pomno gledala moj medaljon, a onda izustila: "Mogu li bolje da ga pogledam?"

Skinula sam ga sa vrata i pružila joj.

"Kako ti je lep kompas! Baš mi se sviđa. Možeš uvek da ga nosiš sa sobom", divila se Isaomi.

"Ne znam koliko bih ga nazvala kompasom, Isaomi. Uistinu liči, ali kod ovog, za razliku od pravog kompasa, igla ne pokazuje na sever", objasnila nam je Kerolajn.

"Pa na šta onda pokazuje?", bila je radoznala Isaomi.

"Na jugoistok, što je krajnje neobično. Odakle ti?"

"Bio je majčin. Ne znam odakle joj."

"Nije li ti ovo malo neobično, medaljon koji se otvara na tajnu reč koju smo dešifrovali iz beleški tvoje majke? Ako smem da pitam, gde je nihov brod zadesila nesreća?"

"Na Kaltverskom moru. Ali kakve veze to ima?"

"Kaltversko more se nalazi na jugoistoku. Razmisli. Šta ako ne pokazuje strane sveta, već mesto? Šta ako je tvoja majka pratila medaljon i završila na Kaltverskom moru gde se dogodila nesreća. Šta ako je to ono za čim je tragala?"

"Bez uvrede, ali to deluje malo šašavo. To bi se moglo objasniti jedino nekom debelom magijom, a svi znamo da je magija nestala pre ihaha."

"A da se magija vratila u vidu ovog medaljona, šta misliš, da li bi tvoja majka otišla ovo da istraži?"

"Definitivno bi, ali..."

"Znači to mora da je to. Sigurno postoji još nešto u njenim beleškama, sigurna sam u to. Oh, zamisli Ingvid, biće to jedna velika avantura", prekinula me je u po reči sva uzbuđena.

Smestila se pored majčinih stvari na podu voljna da počne da istražuje, a Isaomi koja se uzbudila od Kerolajninih pretpostavki, smestila se pored nje.

"Te beleške su iz njenih dana kada je počinjala kao istraživač. Najskorijebeleške su nestale zajedno sa njom."

"Ali u njima smo našle lozinku. Sigurno ima još nešto. "

Kerolajn je počela da istražuje, a Isaomi je pomno pratila svaki njen uzdah ne bi li pronašla nešto zanimljivo. Te beleške sam pregledala jako puno puta i gotovo sam sigurna da nema ništa zanimljivo za njih.

Nakon dužeg vremena i Kerolajninog ponovnog analiziranja, zatvorila je svesku uz snažan izdah. Bila je razočarana, ali šta je i očekivala? Zakopano blago na dnu mora?

"Sigurno postoji neka začkoljica, kao i sa slovima."

"Ah, znam!", uzviknula je Isaomiotvorivši svesku i prebliživši listove svetiljci. "Pročitala sam ovo u nekoj knjizi. Mladi par čija je veza bila zabranjena su..."

Dalje nisam čula jer sam bila zapanjena kada sam videla rukopis kako se pojavljuje na papiru. Praktično sam istrglabelešku iz Isaominih ruku ne bi li videla šta je napisano.

Pisalo je: Eileifr - porodično nasledstvo porodice Nord.

"Možda bi trebalo ovo nekome da pokažemo", predložila mi je Kerolajn.

"Ni u ludilu. To je moje nasletstvo... Oh, stvaraoci, to je moje nasledstvo. Da je moja majka želela da ostali znaju za to rekla bi im, ali nije. Ostavila je to meni."