Vampire Blood

Game is start now

   ,,Kako?Ko nas je prijavio?Niall jebeno govori!"Prolazim nervozno rukom kroz kosu dok me Catrin zbunjeno gleda.Ne,ne samo to ne. ,,Ne znam, jebeno ne znam!Samo dođi Louis!" Sve vreme viče na mene dok stežem vilicu.Ni sam ne znam kako je do ovoga došlo pa bili smo pažljivi.Ko nas je mogao prijaviti?Ko? ,,Dolazim."Prekidam a zatim Catrin uhvatim za ruku.Nemamo vremena,policija nas može uhvatiti svakog trenutka. ,,Idemo Catrin." Nemam vremena za objašnjavanja i samo je povlačim ka sebi terajući je da ide najbrže što može.Njene oči lutaju na mojim dok me zbunjeno gleda. ,,Šta se dešava Louis?"Kipim od besa dok je stežem za ruku.Šta da joj kažem sada?Šta?Šta da joj kasžem a da ne uništim sve ono lepo do sada što smo imali i što smo se konačno dozvali pameti.Zašto baš sada?Zašto?Zar sam toliko proklet? ,,Samo jebeno kreni!" Povičem na nju a zatim je krenem vući ka izlazu.Ovo će imati grdne posledice ali jebeno se ne mogu kontrolisati.Njena tvrdoglavost je nešto čemu se ne mogu ni dan danas suprostaviti i ne želim da je primeni sada. ,,Ništa me ne pitaj.Ne znam šta se dešava."Tiho joj kažem dok ulazim žurno u auto.Palim ga a zatim dam gas kako bih brže stigao trebam jebeno biti pažljiviji ali se ne mogu kontrolisati.Louis smiri se!Jebeno se smiri!Počnem duboko disati dok mi se mišići postepeno na trenutak opuštaju.Pogledam je krišom dok plišanog slona pribija sve više uz sebe.Istog trenutka mišići se počnu zatezati i ne daju mi mira,koža postaje tesna i želim što pre stići do cilja.Želim povikati glasno da me ceo svet čuje.Ubrzavam dok je njen pogled uprt na mene. ,,Šta se dešava Louis?Zašto tako brzo voziš?"Usudi se posle dugog vremena pitati potpuno tiho,nesigurno.Ali ja ne mogu savladati moj bes,ne sada u ovom trenutku,nekotrolisano lupim šakom o volan a zatim dam još veći gas. ,,Jebeno me ne pitaj ništa!Okej?!"Moj glas odzvanja kolima,pogledam je na kratko njene oči potamneše.Bol u grudima se pojavi i beše neopisiv. ,,Policija je opkolila kuću.Ne znam ništa više." Tiho izgovorim dok jedna suza sklizne niz njeno lice. I to me u potpunosti sjebe.Ona plače.Ja to ne želim,ne želim da plače,hoću samo da se smeje.Obećao sam joj da ću joj sada pružiti sreću i da će se samo smejati.Ponovo sam pokazio reč,prekršio dato obećanje.,,Izvini.Jebeno ne znam šta da radim."Tiho joj se izvinim dok krenem prečicom do Johannine kuće.Kamenim putem kroz šumu,siguran sam da ovde nas neće tražiti,skoro niko ne zna za ovaj put.Između nas je zategnuta situacija,tišina me ubija dok me sve ovo čini još besnijim i nervoznijim.Prostor u kolima postaje sve više uzaniji a vazduh u njemu sve zagušljiviji,kunem se,progutaće me.Taman sam mislio da smo sa svim sranjima završili i ovo me snađe.Mislio sam da se uozbiljim i da uzmem firmu koju mi je Johanna nudila,da prestanem sa svim ovim mutnim poslovima ali ne, jebeno ne mogu biti srećan.Došao je đavo po svoje.Prokleto sve.Stegnem jače volan dok me ona uplašeno pogleda i time opustim stisak ,ne želim da se plaši,ne sada kada joj treba najviše hrabrosti i samopouzdanja.Parkiram ispred Johannine kuće a zatim se naslonim na sedište,prođem rukom kroz kosu a zatim duboko uzdahnem prelazivšii rukama preko lica.Ne progovaram ništa,jer svaka reč bi bila suvišna,svaka reč bi je skrhala do kraja.Ne želim to.Znam da je sada previše boli a i sto tako ne treba biti u grču zbog naših sinova koji rastu u njenoj utrobi.Izađem iz auta a zatim čuvši u isto vreme otvaranje a zatim zatvaranje vrata i siguran sam da je izašla,nikada nije čekala da joj otvorim vrata,nije volela džentlmenske poteze kao ni ja.Krenem prema njoj.Ništa ne govoreći je uhvatim snažno za ruku a zatim joj pomazim obraz,snažno je poljubim kao da mi je poslednje.Šta ako jeste?Šta ako je posle ovog nikada više ne vidim?Imao sam dosta problema sa policijom ali nikada ovako nije bilo ozbiljno. ,,Čuvaću vas kunem ti se.Vama ništa neće biti." Samouvereno izustim.O čemu ja pričam?Ne znam da li ću biti čitav za par trenutaka a kamoli da ih čuvam.Nisam sposoban za ovo.Ja sam beznadežan slučaj.Suze počeše joj teći niz lice dok odmahnem glavom. ,,Ne plači mala.Neću da vidim više nijednu suzu."Zagrlim me jako dok počnem užurbano ići prema kući.Neću da nas neko uhvati,ne želim da se oprostim tako brzo od nje.Ne želim ni zamišljati kako će to izgledati.Previše bolno za mene.Uđem u kuću i krenem prema dnevnom boravku.U njemu me čekaju svi. Izgubljeni i zalutali pogledi upereni u jednu tačku sada se naglo pomere na nas izvlačeći ih iz transa.Ali i dalje niko ništa ne govori,čekaju nešto kao i svaki put ja da kažem i da nas izbavim iz ove situacije,ali jednostavno sada nemam reči koje će ih ohrabriti i koje će ih postići da se borimo..Kao da su isparile iz mene,nema ih.I sve što sam planirao da im kažem jednostavno je nestalo.Ne znam kako ali jeste.I umesto reči tu je tišina koja ubija,koja je tako jeziva da uliva strah u kosti i prožima ih do same srži. ,,Louis." Harry me pogleda tamnim očima i znam da je ozbiljnije nego ikada.Njegove oči bile su na mojim dok me je Catrin sve više pribila uz sebe snažno stežući majcu.Lice joj je bilo prekriveno kosom i nisam je mogao videti ali sam bio siguran da je namrštena dok se bori sa suzama. ,,Moramo pobeći." Catrin me još jače pribije uz sebe,zna da joj neću dopustiti da ide sa mnom.Ne,to bi bilo previše opasno.Ne smem to učiniti.Ali gde da bežimo?Gde kada su sigurno zatvorene granice i nema izlaska,saterani smo u ćošak. ,,Gde?Kuda da pobegnemo kada nas svuda prate?!"Povičem dok sobom zatrepteri moj glas.I u tom trenutku neki jak obruč stegne moje grudi i kunem se da ću pući svakog trenutka.Njihovi pogledi su obeshrabreni dok se Perrie polako povlači sa Fionom.Fiona jasno projeca dok je Perrie držeći je odvede iz dnevnog boravka.Harry je pogledom posmatra dok mu se pogled slama,steže pesnice dok mu žila na vratu naglo iskače,steže vilicu dok počinje duboko disati.Osetim kako me neko posmatra ali to nisu bili oni.Niko iz moje bande već šest uplašenih dečijih pogleda prepunih suza.Još više se skrham kada ih pogledam.Felicite drži Doris dok Charlottie drži Ernesta dok su bliznake ispred njih.Uplašeni su i njihovi dečiji pogledi puni suza me gledaju i kao da mi daju neku snagu.U stvari pokušavaju je dati i nekako me ohrabriti ali jednostavno to je nemoguće. ,,Felicite vodi ih u sobu!" Poviče Johanna dok ona ispusti jednu suzu.Po prvi put do sada čujem tako gromovit glas svoje majke koja odaje bes.I siguran sam da će se posle kajati zbog svog postupka i da će im se beskonačno izvinjavati ali sada kao i mene je preplavio taj bes.I ne možemo ga obuzdati.I to nisam trebao naslediti od nje. ,,Ali mama.." ,,Odmah!"Njen glas odjeknu sobom dok se oni stresu od njenog glasa a Doris zarije glavu u Felicitin vrat.. ,,Dođite ovamo." Tiho kažem,i ako to ne želim na trenutak se odvojim od Catrin dok one potrče prema meni i sada ih po prvi put snažno zagrlim.U tom trenutku razna osećanja me obuzmu.Kao da sam dobio neku dozu moći i kao da ceo svet imam u rukama. ,,Ne želimo da stradaš." Tiho kaže Lottie jecajući.Uzdahnem duboko a zatim se nasmešim. ,,Slušajte.."Odvojim se od njih a zatim kleknem gledajući ih.Uzdahnem duboko prelazivši pogledom preko skrhanih dečijih lica. ,,Šta god da se desi čuvajte se.Ernest će vas čuvati.Niko vas neće pipnuti dok sam ja ovde.Jasno?Ako mi se nešto desi Ernest će zameniti moju ulogu kada poraste.A sada dok sam ovde kunem vas se ništa vam neće biti." Zagrle me snažno dok im uzvratim.Osećaji se ponove dok se polako lomim ali pokušavam biti jak.Ne sada,ne treba sada da posustanem i da se ponašam kao najgora kukavica.Trebam biti odgovoran za svoje postupke,trebam sačuvati svoju porodicu. ,,Znam da nisam bio najbolji stariji brat na svetu,ali kunem vam se ako se sve ovo dobro završi više nećete biti sami.A do tada nema suza jasno?" One klimnuše glava dok se Ernest i Doris nasmeše.Uzvrati im osmeh davajući im nade da će se sve ovo dobro završiti.I ako znam da neće.Sada je stvarno kraj. ,,A vas dvoje da ih čuvate jasno?"Nasmešim se a zatim ih pomazim dok oni počnu praviti nedifinisane zvuke. ,,A sada hoću da vas vidim u sobama."One klimnuše glavama a zatim krenuše uz stepenice.Pogledom ih pratim dok potpuno nestanu.Johanna pogleda prema meni dok se nervozno poigra sa prstima. ,,Imate jedinu soluciju da pobegnete u Moskvu." Pogledam Johannu zbunjeno.Ne obraća pažnju na moj pogled već samo odlučno nastavlja.Zagrlim Catrin snažno dok njene grudi prodrhte. ,,Imam tamo jednog prijatelja zove se Nikolaj i već sam mu javila da vas očekuje.Za nekoliko sati vam stižu papiri sa lažnim dokumentima tako da možete pobeći za maksimalno dva dana.Rat je počeo Louis." Tiho kaže zadnju rečenicu.A zatim me pogleda.Rat?Koji rat?Da li je to rat o kome mi je pričala? ,,Morate se čuvati.Ja ću srediti ovaj problem sa policijom i za nekoliko meseci ćete se vratiti.Louis moraš se praziti i  ti Catrin takođe.Ovde će postati pravi pakao kao i u celom vampirskom svetu.Ono što sam vas naučila počnite da primenjujete u Moskvi vas čeka ista situacija." Ostali nas zbunjeno gledaju.Dok u meni sve vri.Ceo svet mi se ruši pred očima a ja sam nemoćan da ga spasem.I to po prvi put osećam ovakvu nemoć.Ja sam pobednik,pobednici nikada ne gube!Bes je preovladala mojim telom i sada sam samo hteo tamu i samoću,prokletu tišinu. ,,I mislim da je vreme da im kažete ko ste u stvari."Uzdahnem duboko dok svi očekuju očekuju odgovoro.Svakog trenutka mi je sve teže.Kunem se,poludeću. ,,Catrin,Perrie i ja nismo obični vampiri."U tom trenutku Perrie se pojavi i priđe nam sa prekrštenim rukama.Catrin se odalji od mene a zatim stane pored nas. ,,Mi smo polu veštci." Tiho kažem a zatim oborim pogled,osetivši se izgubljeno. ,,I sada se vodi rat protiv nas." Perrie nastavi dok nas pogledaju sa nevericom. POdignem pogled dok me Catrin stegne za ruku. ,,Znate,ovo nije trenutak da se zajebavate sa nama." Progovri Zayn odmahivajući glavom. ,,Da li ti jebeno ličim da se zajebavam sa ovim?" Upitam povisivajući ton. ,,I mislim da nam trebate." Odlučno kažem. ,,Više nego ikada." Pogledaju se dok Niall ustane. ,,Idem sa vama.Šta god vam treba tu sam." Približi nam se a zatim me pogleda sa smeškom. ,,Uradimo to druže." Zagrli me snažno dok mu uzvratim jači zagrljaj.Ovo mi da snagu da nastavim.Potapše me po leđima a zatim se odalji nekoliko koraka od mene. ,,Šta god ti treba tu smo.Sada i zauvek..Brate." Ovaj trenutak prekine zvono na vratima.Pogledamo se dok se na trenutak čuje tišina. ,,Otvorite!Policija!" Osetimkako me nešto steže u grudima. ,,Idite u tajni prolaz tamo vas nikop neće pronaći." Kaže Johanna tiho dok klimnem glavom a zatim ih povedem.Tenzija u meni sve više raste,čvrsto držim catrin za ruku u sebi se plašeći da će je neko povrediti,da će mi je uzeti.Ne dam je.Ona je moja,moja zauvek.Prolza se polako otvara,brzim hodom uđem u hodnik dok čujem korake iza mene.Niko ne progovara,Catrin me sve više stisaka za rzuku.A ja se u sebi izjedam.Proklinjem dan kada sam sve ovo započeo.Šta mi je to prokleto trebalo?Čemu sve ovo kada ću je izgubiti,jedinu svetlu tačku u svemu ovom.Vreme ističe a  naša priča se polako završava.

                                     Niall's Horan Pov

Posmatrao sam lica koje nisam mogao prepoznati.Tišina nas je ubijala dok je vazduh postojao sve više zagušljiv.Pitam se da li je ovo kraj?Onako,onaj stvarni kraj.Pogled mi luta preko hodnika sa kamenim zidovima na kom su prikačene baklje koje se svakim našim napravljenim korakom pale.Pogled zaustavljam na Louisu,zategnutih crta lica i napetog izraza.Želim ga tako izudarati da ne zna gde se nalazi.Potonuo je i više ga ne poznajem,nema više onog pobedničkog sjaja u očima i one mudre reči koje bi nas podstakle da će sve biti u redu.Poćiću u ovaj rat i izboriću se.Moram..za nju.Uzdahnem duboko kada je se setim.Odvezao sam je kući pre nego što je policija opkolila vilu.Srećom,kuća je prepuna podzemnih prolaza i nije ih jednostavno naći.Zaustavili smo se na ulazu jedne velike okrugle prostorije.Pogledao sam ih začuđeno kada su ušli u nju.Potpuno ohrabrujuće.Da sad kažem da se ne plašim lagao bih.Na sredini tamne prostorije u kojoj su samo sveće odavale tračak svetlosti stavljene na visok stalak bila je jedna knjiga u metalnim šiljcima položena na metalno postolje na kojem se iznad knjige nalazila lobanja.Izgledalo je jezivo.I previše jezivo.Na drugom kraju te užasnute prostorije stajao je sto,sa epruvetama,elenmajerima polupunih tečnosti raznih boja,staklenih štapići sve ono što smo koristili Harry i ja u laboratoriji za bombe i otrove samo je taj "bogati" sto krasila još jedna mrtvačka lobanja.Pogledao sam Louisa,Catrin i Perrie misivši da treba da ih se plašim.Napravili su još jedan korak dok smo ih pratili. ,,Copiae venissent nocte mysterium suo reservavit." (Tajna ostade čuvana sve dok crne sile ne dođoše po svoje.)  Pogledam iza sebe čuvši Johannin glas.Za tren sveće se pogasiše i osetih kako vetar ni otkud  produva prostorijom. ,,Igra počinje,sve figurice su poređane na šahovskom postolju,pitanje je da li će pobediti bele i crne figurice."

Nastavka dugo nije bilo ali i nemam vremena da pisem,tako da izvinite i nadam se da me nista zaboravili,mislila sam da će ovaj deo biti duži baš kao i predhodni ali nisam imala vremena da napišem sve svoje ideje tako da ću to ostaviti za sledeći nastavak.Kraj je školske i moram spasiti ono što se spasti da.Svojke mišljenje mišljenje napišite u komentar jer mi jako znači.Sledeći nastavak će biti nadam se skorije i nadam se da ga nećete toliko čekati.

Do sledećeg čitanja
Vaša:
Fiam4Ever