Vampire Blood

Part 66-Bloody show

    I sada sam znao da ništa neće biti isto.Svet će se pretvoriti u pakao.Johanna uđe u prostoriju u kojoj smo se svi nalazili.Njen pogled je nije odavao nijednu emociju,bio je potpuno miran ali u sebi znam da joj mira nije bilo. ,,Pozovite ih." Zbunjeno pogled svoja tri prijatelje kako govore nečija imena koja su za mene bila potpuno nepoznata.Za tren se sveće pogasiše i kroz moje telo prođe neka jeza a kroz prostoriju prohuji vetar koji dodatno situaciju čini zastrašujućom.Polako niotkuda počeše lebdeti tri devojke koje se spustiše do nas,lagano su lebdeli malo iznad poda i u tom trenutku sve posta normalno,sveće se upališe,vetar nesta a one stojaše ispred Louisa,Catrin i Perrie.Želeo sam poželeti da je sve ovo samo jedan ružan košmar i da ću se probuditi iz njega svekog trena.Ali ne,ovo nije san,ovo je java u kojoj rat veštica i vampira a prostoriju delim sa 'neprijateljima' ispred kojih stoje duhovi i ko zna šta će se sada desiti u ovoj prostoriji u kojoj čini mi se nema izlaza.Pribojavao sam se svakog sledećeg trenutka iako ova 'predstava' još uvek nije počela,u njoj učestvujem i ja,možda samo igram sporednog glumca koji ne zna šta će se desiti u njoj,koji ne zna tekst i predstojeće činove.Ovo je krvava predstvara iz koje bih vrlo rado istupio i dao nekom drugom ulogu.Ali na žalost,to je jednostavno nemoguće i nedostižno u ovom trenutku kao i u narednim.Iza mene se nalazio izlaz koji u mojim očima se sve više zatvarao kroz koji nisam hteo izaći iako sam se jako plašio.Zakleo sam se da ću biti tu za njih,jer moj nazovi život ne bi bio ništa bez njih.Pogledi su bili prilepljeni na njih i sveko od nas je išekivao sledeći ishod sa puno strepnje,jer je mogao biti potpuno fatalan po nas. ,,Ako želite poći sa njima morate se pretvoriti u ono što su oni sada." Konačno glas smeđokose žene srednjih godina se oglasi i ispuni prostoriju u kojoj smo se nalazili.Nešto u meni zatrepteri i sada sam bio siguran da nam predstoji pakao sa svih devet krugova . ,,Ja idem sa njima." Harry se oglasi dok se Fiona pribija uz njega ispreplećući prste sa njegovi. ,,I ja." Kaže uplašenim glasom i pogledom nevinog deteta.Istina je,plašila se.Bila je poput deteta ali nekako u njenom glasu se krila mala doza odlučnosti. Voli Harrya i ne želi ga ostaviti,nema nikog drugog u ovom svetu sem njega.On joj predstavlja ceo svet.On je njena ljubav,vera i nada za bolje sutra. ,,Fi,odvešću te u svet normalaca ne smeš ići sa mnom,previše je opasno." Njene oči se napuniše suzama dok su njegove padale niz lice ma koliko ih je vešto krio nije mogao.Iz njenih usta pobegne jedan tihi jecaj. ,,Ne želim,hoću da budem pored tebe i uz tebe,ako ideš u propast i ja idem sa tobom,idemo zajedno,uz tebe sam do kraja." Govorila je dok je sve vreme odmahivao glavom boreći se sa emocijama koje je zadobijao,bol u njegovim očima je bio jači kao nikada do sada,zadavao mu je najteže udarce do sada. ,,Ali Fiona." ,,Ni reč više." Rekla je a zatim se podigla na prsti i snažno ga poljubila,po prvi put u našem prisutvu,ona je započela poljubac koji je iskazivao njenu ljubav prema njemu.Snažno ju je zagrlio i nije je puštao iz zagrljaja, gledali smo ih bez reči dok su mi na neki način uterali nadu i neku dozu hrabrosti. ,,I ja to želim."Rekao sam dok je me je Zayn pogledao a zatim i on klimnuo glavom.Perrie ga je pogledala i nasmešila se.Taj osmeh je govorio vise od jedne reči.Bio je pun nade i ljubavi.Ma koliki Zayn bio buntovnik,ženskaroš i govno ona ga je volela i sve mu praštala.On ju je voleo i nikada nije odustao od njih.Koliko god se trudio da joj se ne zbližava toliko nije mogao.Uvukla mu se pod kožu i u strahu da će ga nekada ostaviti on je pravio ogromne greške čije su posledice bile fatalne po oboje.Njihove oči zasijaše a ja duboko uzdahnem jer mi kroz glavu prođe ona.Moram se oprostiti od nje. ,,Vreme je." Kaže Johanna tihim glasom i sada mi se učini sa dozom straha i ne tolike samouverenosti kao pre.Vreme je,vreme je da se podighnu zavase i predstava počne.
 

                                                                                (...)

,,Ovo je poslednje što morate da znate."Govorila je Johanna objašnjavajući kako da iskoristimo vatrenu kuglu koja je bila u našim rukama.Nisam prestao misliti o njoj,rukama me je bolela od primljene doze Louiseve krvi koju smo morali da unesemo u naš organizam.Krv koju smo primili nalazila se u špricu i bila je zabijena u venu,za naše telo potpuno nepoznato i stranu,dok se organizam borio sa nepoznatom i potpuno stranom krvlju koja nije bila ni ljudska a ni čista vampirska preživeo sam veliki bol koji još osećam ali ni prići onom zbog kojeg sam odsutan.Odlično nam je išlo podučavanje i kako je dan prolazio približavao se dan kada ćemo pobeći za Moskvu.Nisam želeo to,nisam želeo da odem da je ostavim ovde.Sama pomisao na to da je više neću videti me je ubijala više nego hiljadu primljenih doza veštičije krvi koju je posedovao Louis.Izašao sam iz skrivenog prolaza bez ijedne izgovorene reči.Čuvši korake iza mene samo sam još više ubrzao svoj.Izašao sam iz biblioteke koja je krila tu prokletu prostoriju koja me je već danima ubijala.Izašao sam i uutio se ko zna gde,lutao sam kućom ne obraćajući pažnju na korake iza sebe.Ubrzo sam ugledao veliku terasu koja je pružala pogled na pošumljeni deo daleko od urbanog sveta Oxforda.Izvadio sam paklicu cigareta iz džepa izvadio jednu i stavio je između usana.Krenuo sam tražiti upaljač po džepovima i psovao u sebi i po koji put obećavajući sebi da ću od sada ga stavljati u paklicu da ne bih preturao po džepovima.Konačno ga opipam u zadnjem džepu pantalona.Izvadim  ga a zatim zapalim cigaretu njim. Čuvši korake kako mi se približavaju samo se naslonim rukama o ogradu terase nastavljajući da gledam panoramu ispred sebe.Izvadim cigaretu iz usta zadržavajući dim u plućima a zatim posle nekoliko sekundi ga ispustim.Stane pored mene gde nezainteresovano okrenem glavu videvši Louisa. ,,Daj mi jednu." Rekao je promuklim glasom ne odavajući nijednu emociju.Ponudim ga gde on uzme jednu dam mu upaljač,upali je a zatim povuče dim koji za par trenutaka napusti njegova pluća. ,,Zašto si samo onako pobegao?" Upitao me je dok sam ćutao nastavljajući da pušim svoju cigaretu. ,,Dosta mi je svega." Rekao sam preko volje,jasno i glasno pokušavajući da budem grub.Namrštenog izraza lica sam nastavljao gledati prizor ispred sebe,to jest pokušavajući,pogled mi je lutao ko zna gde i ponovo je dolazio do njenih prozirno plavih očiju koje noćima sanjam. ,,Ona je u pitanju zar ne?" Upitao me je dok sam ćutao kao zaliven.Znao me je,znao je svaku moju misao,dobro je znao da nisam mislio na ovaj rat koji je svakog trena trebao da počne,zna da se oko toga nisam pokajao. ,,Zašto jednostavno ne porazgovarate?" Upitao me je povlačeći dim. ,,Šta da joj kažem Louis?" Upitao sam i previše besno dok je on stajao mirno i smireno pored mene. ,,Istinu." Pogledao me je pravo u oči. ,,Ti to ne razumeš." Rekao sam tiho dok se nasmejao a zatim me potapšao po ramenu. ,,Objasni onda." Slegnuo je ramenima a zatim me znatiželjno pogledao želevši da me sasluša. ,,Ona to ne bi prihvatila,pobegla bi od mene,mrzela." ,,Zašto tako misliš?" Prekinuvši me je pogledao zbunjeno. ,,Ne bi to uradila veruj mi.A ti ne smeš da odeš bez pozdrava,barem se oprosti sa njom ma koliko to bolno bilo.Ne budi pička već idi kod nje i to uradi."