skinny love » 2nd season of criminal

p e t i d i o

Čula sam kako se vrata otvaraju i pogledala sam prema njima. Stvarno mama? Sad moraš doći? Čula sam ju kako mrmlja nešto poput:'Ma sigurna sam da sam zaključala vrata..' no onda me je vidjela i Francisca. On se digao na noge i nasmijao lagano.

- Oh nisam znala da imaš posjetu. - rekla je sa laganim osmijehom ali znala sam da bi vrlo rado izgrlila i mene i Francisca. Patetično? Ali moja mama je tako sretna kada upoznam nekog. Lagano sam se ugrizla za usnicu.

- Pa došao sam neočekivano, gospođo. Drago mi je napokon vas upoznati. - Francisco je rekao na što se ona nasmijala. Voli takve dečke. Fine i kulturne. 

- Ah zovi me samo Sani. - rekla je i nasmijala se. I ja sam se dignula na noge jer mi je glupo bilo da jedina sjedim, htjela sam pomoći mami ali je Francisco pročitao moje misli i prišao mami, uzimajući kese iz njenih ruke. - Oh hvala ti dušice. - rekla je i pogledala prema meni. Zarumenila sam se od stida i pogledala u svoja stopala. - Idem ja u kuhinju da vam napravim palačinke. Mislim da imamo teglicu nutelle negdje.. Što mislite o tome? - pitala nas je.

- Ja mislim da ti trebaš u krevet. Ja i Francisco ćemo si napraviti već nešto za jesti. Hajde mora da si preumorna. - rekla sam, ljubeći njen obraz.

- A ti jesi mi dobro, pčelice? Nisi krvarila ni ništa takvo? - pitala me je. Samo bez nadimaka molim. Nasmijala sam se i klimnula sam glavom.

- Sve je u najboljem redu. - rekla sam i ona me je zagrlila još jednom. Odmaknula se i pružila ruku Franciscu. On se nasmijao i zagrlio ju. 

- Bilo mi je zadovoljstvo upoznati vas. - rekao je na što se ona nasmijala. Nakon par sekundi se odmaknula, poljubila me je još jednom i odšetala u svoju sobu. Uzela sam kesu od Francisca i krenula prema kuhinji. - Mogao sam i sam.. - zastao je i imala sam osjećaj da ima onaj zlobni osmijeh. - Pčelice. - rekao je i moje lice je pocrvenilo. Stavio je kese na kuhinjski stol. Brzo sam izvlačila stvari iz kesa i stavljala ih u frižider. Nakon pospremanja, osjetila sam da mi se malo manta. Stavila sam ruku na čelo i uhvatila se za kuhinjsku stolicu. - Hej, jesi dobro? - osjetila sam njegovu ruku na mojoj i imala sam osjećaj da me je upravo spucala munja u glavu. 

- Uh.. jesam.. - prošaputala sam no nisam se uspjela održati. Pala sam pravo u njegove ruke. Dobro, ovo je dobro. Čuvao me je par minuta prije nego što me je spustio na stolicu. Oči su mi bile polu zatvorene jer sam vidjela sve crno bijelo.

- Gdje vam stoji prva pomoć? Keri ostani sa mnom.. - rekao je i osjetila sam kako mi skida onu bijelu tkaninu sa vrata.

- Prva pomoć je u najnižem ormariću u kupatilu. - prošaputala sam i osjetila nešto mokro na mom vratu. Slipavo. Mogla sam čuti kako trči do kupatila i kako se vraća. Dolazila sam sebi i vidjela sam njegovo predivno lice pred sobom. Bio je tako blizu. Da sam imala samo malo hrabrosti možda bih ga čak i poljubila. Jedan je život?

- Malo si mi iskrvarila.. - rekao je i nasmijao se, ironično. Bio je blijed. Oh zabrinuo se za mene.. Ne, vjerovatno nije htio da mu umreš u kuhinji. Da, upravu si. Oh, pa ponekad pričam sama sa sobom. Ništa neobično. Nasmijao se malo i prošao rukom kroz moju puštenu kosu. Uzeo je mokru krpu sa stola i obrisao mi krvave prste. To je vjerovatno ono slipavo sa moga vrata. 

- Hvala.. - prošaputala sam, i on se samo nasmijao.

- Najmanje što sam mogao učiniti. - rekao je i digao se na noge. Nasmijala sam se malo stidljivo i pokušala se dignuti. No on me je spustio. - Nema šanse. Naučio sam praviti palačinke. Brzo ću ja to. Samo mi reci gdje što stoji. - rekao je i imala sam osjećaj da sam se upravo zaljubila. Našla sam si tipa koji će kuhati za mene. Neće kuhati za tebe. I nisi si ti ništa našla. Ah, mrzim te.