skinny love » 2nd season of criminal

o s m i d i o

Keri P.O.V. (znam da vam je falila i znam da ovo uvijek govorim hehe)

- Idemo na kapućino sad, odbila si me jučer, pa sada moraš. - rekao je i podignula sam obrvu. Nisam ja morala ništa. A pogotovo ne ići na kavu sa zauzetim dečkom.. Ali kapućino mi se baš pio. Dobro, možda je Francisco dobro društvo. Jedino koje imam, ali.. Nije bitno, idemo na taj kapućino.

- Mhmh, moram? - rekla sam na što se on nasmijao i iskreno taj osmijeh je vjerovatno nešto najbolje što viđam ovih dana. Klimnuo je glavom. - Dobro, idem onda. - rekla sam sa osmijehom i dignula se na noge. - Ali prvo se moram presvući, sačekaj me tu. - rekla sam na što je on samo klimnuo glavom. Ja sam u sekundi nestala i za sekundu se i presvukla. Same jeans every day. Moje plave traperice, široki bijeli džemper sa sivom kragnicom. Nasmijala sam se i navukla svoje stare timberlendice. Naravno, ista crna jaknica i crvena kapica. Izašla sam iz sobe i pogledala u Francisca koji se samo nasmijao, gledajući me.

- Slatka si. Podsjećaš me na našeg zeca. - našeg. Je li on upravo rekao naš.. Je li on upravo rekao da sam ja slatka? Jeste, hehe. Rekao je da sam slatka. Nasmijala sam se malo, malo ali dosta. Spustio je zeca u njegov kavez i dodao malo hrane u zdjelicu. Pa otkud mu hrana? Zatvorio je kutiju sa waffelima i spustio je na stol. 

- Idemo? - pitala sam, nesigurno. Nasmijao se i klimnuo glavom. Sam je otvorio vrata i čekao mene.. Oh koji džentlmen. Čuvao ih je za mene otvorenim. Nasmijala sam se, sramežljivo i izašla iz kuće. Vrata su se zatvorila i ja sam zaključala vrata. Lagano sam se nasmijala Franciscu i krenuli smo niz ulicu. 

- Znaš, mogli bi sutra poslije škole kod mene. Mislim da radimo na pjesmi. Imamo dvije sedmice, pa ono.. - predložio je. I iskreno, mislim da mi je stomak poludio kada me je pozvao da dođem kod njega. Klimnula sam glavom. - Je li ti hladno? Izgledaš kao da ti je hladno.. - rekao je, tražeći nešto po svojim džepovima. Nije mi dopustio da kažem bilo šta, već je izvlačio kožne rukavice iz svojih džepova. Zacrvenila sam se malo, no dan je bio i više nego hladan da bi mogao primjetiti to. Zaustavili smo se i lagano je uhvatio moje ruke. Stojali smo tako na sredini trotoara, čuvao je moje ruke i gledao me očima. Dopustila sam sebi da pređem prstima po njegovom desnom zglobu. Iskreno, nisam vjerovala da neko ima tako izražene vene po rukama. - Činiš me srećnim. - rekao je tiho, no čula sam to. Što? Ja.. činim Francisca Stylesa srećnim. Pogledala sam prema njemu no on se već nekako našao blizu mene. Uspaničila sam se i izvukla ruke iz njegovih i nastavila hodati.

- Nije mi hladno. - dreknula sam se, Bože.. zašto sam se tako uspaničila? Što ako me je htip poljubiti? Mogla sam napokon osjetiti te usn.. Oh Bože.

- Uh ovaj.. vidim.. da, mislim.. oprosti. - rekao je, i shvatila sam da je i on nervozan baš kao ja. Nastavio je hodati, no sada smo šutili. Pa, divno. Baš znam upropastiti trenutak. Lagano sam prošla rukom kroz slobodnu kosu. No, i tu tišinu je neko morao prekinuti.

- Hej čovječe. - Austin. Divno, samo mi je ovo trebalo. Austin me je pogledao od glave do stopala. - Što vas dvoje radite zajedno? - pitao nas je i Francisco je samo odmahnuo glavom.

- Idemo na kapućino. - Francisco je rekao i provukao ruku oko mog struka. Ma što on radi? Austin je podigao obrvu i Francisco je samo odmahnuo glavom. - Vidimo se, čovječe. - Francisco je rekao i pogurao me s njim. Wow. Ne mogu vjerovati. Zašto je bio tako hladan odjednom prema Austinu? No to mi se sviđa. Austin je loš i pokvarit će Francisca. A to ne želim. Ubrzo smo se našli u Starbaksu, i bilo je normalno da ćemo doći ovdje. Francisco je bogat i naravno da će plaćati po 4 funte za kavu. Sjeli smo za njegov najdraži stolić u kutu Starbaksa. On je poslije pokupio naša pića i sada smo pili naše kapućine. Ja sam pila sa oreo keksom dok je Francisco bio neki sa borovnicom. Nasmijala sam se malo i pogledala u svoje ruke. Imao je pjenu svuda oko svojih usana.

Francisco P.O.V.

- Što se smiješ? - rekao sam iako mi nije smetalo ni najmanje što se smijala. Izgledala je još slađe tako. Damn it.. Vjerovatno sam ju uplašio. Prvo sam ju htio poljubiti, onda sam je uhvatio oko struka. Mislim.. nije ona kao druge cure. 

- Imaš.. šlaga i pjene od kapućina oko usnica. - rekla je i skoro sam se istopio. Oko usnica. Namjerno nisam obrisao pjenu iako sam ju osjećao. Približio sam se, par centimetara.

- Pomozi mi.. - rekao sam tiho i vidio kako se crveni. Danas je bila posebna i to me je toliko privlačilo da sam ju htio i više nego prije. Mnogo više. Vidio sam ju kako podiže rukicu i njen maleni prst je prešao preko moje gornje usne. Osjetio sam koliko ju je sram. Otvorio sam usnice i ona je ispustila vrisak, a onda i kikot. Približio sam se, otvarajući usne kao da je ona najukusnija jabuka koju ću upravo pojesti. Vrištala je i smijala se dok je pokušavala izbjeći moje usne. Lagano sam ju rukom zaustavio od kretanja i okrenuo glavu tako da smo se gledali oči u oči. Zacrvenila se ponovo no ja sam se samo nasmijao. Osjetio sam njen prst kako prelazi iznad mojih usana i morao sam to učiniti. Uzeo sam njenu ruku u svoju i lagano prinio njenu ruku ka mojim usnama. Poljubio sam joj ruku i shvatio kako su joj ruke potpuno hladne. Pogledao sam ju, njene oči su pratile naše ruke, ali njeni obrazi su potpuno bili crveni. Imao sam osjećaj da joj se i nosić crveni. Poljubio sam joj ruku još jednom prije nego što sam joj pustio ruku. 

- Oh.. - promrljala je i spustila ruke na koljena. Nasmijao sam se malo i vratio na svoje mjesto. Crvenila se i to mi je bilo slatko. Oke, previše stvari na njoj je slatko. 

- Imaš li ideju za pjesmu? - upitao sam ju i ona me je pogledala. Smeđe okice su sjajile kao i obično, dok me je gledala. Želio sam da ja budem razlog sjaja, ali ja.. nisam dovoljno dobar. A i strah me je. Strah me je da bih mogao povrijediti nešto tako vrijedno.

- Pa.. ne znam. Nisam sigurna.. - rekla je, uzimajući malenu crnu torbicu koju je uzela na izlasku iz kuće. Izvukla je malenu plavu bilježnicu. Neka slika je bila na njoj, ali nisam shvatio što je u pitanju.

- Kakva je to teka? - pitao sam ju i ona me pogledala, stidljivo.

- Oh to je tardis. - rekla je i nasmijala se. Oduševio sam se kada sam vidio koliko ju je tarsds.. Tar nešto oduševilo.

- A to bi bilo? 

- Nešto kao svemirski brod. Ali puno bolje od toga. Kao plava telefonska govornica. Veća iznutra, nego izvana. Toliko zanimljiva spravica. Doktoreva pomoćnica. - rekla je i više nego zaljubljeno. Sve je dobro dok taj.. tar nešto nije muško. Ne bih mogao podnijeti da se tako veseli nekome. 

- Uh, to je iz nekog filma ili? - pitao sam ju i ona se nasmijala.

- Ma ne ludice, to je serija. Doctor Who. - rekla je kao da je to očito. Nasmijao sam se i klimnuo glavom. No, ona se odjednom zacrvenila iz nekog neobjašnjivog razloga.

- Uh.. da.. Nisam baš gledao tu seriju. - rekao sam i ona se samo nasmijala. 

- Razumljivo. - rekla je sa crvenilom. Sada je cijelo njeno lice bilo crveno. Nasmijao sam se i ispio svoj kapućino. Sjedili smo par minuta u tišini, no ja sam ju odlučio uništiti.

- Znaš, ne znam što je tar stvarčica, no zvuči zanimljivo. Baš kao i ti. Volio bih istražiti puno više od tebi, ko zna.. možda bi ti bila moj tardas? 

______________________________________________________

znam da nije dugo dovoljno, no ne osjećam se toliko dobro i to je to.. uživajte?<3