skinny love » 2nd season of criminal

d v a d e s e t i t r e ć i d i o

- Keri, molim te.. Samo mi dozvolite da te odvedem na sok, samo jedan sat sa mnom i kunem se da ću te ostaviti na miru ako ti tako ostaviš. - spustila sam telefon na stol i shvatila da to nije loša ideja. Samo jedan sat i riješit ću ga se zauvijek. - Molim te? - njegov glas je lagano pucao i imala sam osjećaj da će zaplakati. Otvorila sam vrata, gledajući u njega. Njegove oči su bile pune nade i nasmijao se malo.

- Samo sat vremena, imaš sat vremena da mi kažeš što želiš. - nasmijao se, pružajući mi svoju jaknicu. Navukla sam ju i izašla s njim, hodajući pored njega. Otvorio mi je vrata i ušla sam unutra, lagano se igrajući sa svojom puštenom kosom. Bila sam u najobičnijim tajicama i širokom džemperu, i to je sasvim okej. 

- Idemo na jedno mirno mjesto, svidjet će ti se. - samo sam klimnula glavom i zatvorila oči kratko, masirajući svoju pulsirajuće čelo. Sve me je bolilo najednom no morala sam ovo obaviti.. samo kratki razgovor i to je to. Otvorila sam oči i shvatila da smo već van grad, vozili smo se nekim puteljkom i pogledala sam prema Austinu. Nasmijao se malo, gledajući u mene. Vodi me na neko mirno mjesto. Nema tu ništa čudno. Samo sam odmahnula glavom, gledajući kroz prozor. Parkirali smo se ispred kućice iz koje se pušilo dim. Ah, to je maleni kafić u šumici. Nasmijala sam se jer volim takva mjesta, izlazeći iz auta nakon što mi je Austin otvorio vrata. Lagano me je povukao unutra, i otključao vrata.. Otključao vrata? Pogurao me je unutra, i zatvorio vrata za nama, zaključavajući vrata. Okrenula sam se prema njemu, moje oči su se raširile od straha kada sam shvatila da ovo nije kafić.

- Austin, gdje si me ovo doveo? - promrmljala sam i on se samo nasmijao. Izgledao je bolesno. Iskrivljeni, ljigavi osmijeh. Polako je gurnuo ključ u majicu, polako hvatajući moj zglob.

- Prepali su te ljubavi. Spasio sam te. Spasio sam te od svega. Napokon možemo biti sretni. - nasmijao se i odmahnula sam glavom, pokušala sam ga odgurnuti no nije išlo. Nije kao da sam imala šanse protiv ovako visokog i jakog tipa. Gurnuo me je uz stepenice i onda sam shvatila da trebam vrištati. Vrištala sam iz sveg glasa. - Nemoj se bojati, niko ti više neće nauditi. - čula sam njegov glas i shvatila da je on bolestan.. On je psihopata. Pokušala sam ga gurnuti, no njegove ruke su čvrsto pritisnule moje. I bila sam gurnuta u još jednu sobu, na krevet. Čuvao je moje ruke sa samo jednom svojom rukom i digao uže sa poda. Gledala sam uplašeno i uspaničeno u njega, moje oči - široke od straha - su se punile suzama.

- Austin, molim te.. Pusti me. - šaputala sam no on me je samo pogledao. Nasmijao se, vežući mi ruke tako lagano da se nisam mogla ni opirati. Gurnuo me je na krevet, stišćući moj stomak od krevet, vežući moje noge. Nasmijao se, i užetom privezao zavezane ruke, vežući ih za vrh kreveta. Nasmijao se, bolesne i vrisnula sam ponovo. Vrele suze su padale niz moje obraze, pokušao mi ih je obrisati no nekako sam izmakla lice od njegovog dodira.

- Ne brini se, moja ljubavi.. Sada smo sigurni. Niko ti neće nauditi. Niko. - nasmijao se, i to je bilo loše. U ovom trenutku sam željela da mi neko naudi, Francisco. Da me pronađe. Mama.. Mama će poluditi kada shvati da me nema. I telefon.. ostavila sam ga kod kuće. Lagano sam stisnula oči, suze su se još uvijek slijevale niz moje lice. - Ljepotice, odspavaj malo. Umorna si. Ljudi su te umorili. Ja ću ti napraviti ručak. - s tim riječima sam se onesvijestila poslije uboda u svoju desnu ruku. 

Francisco P.O.V. (did you miss him? :O)

Već deseti put sam zvao Keri i iskreno mislim da će ona pomisliti da sam psihopata koliko ju proganjam, ali mislio sam da idemo van i sada kada mi ne odgovara.. pa to mi se ne sviđa. No, ja nikada ne odustajem, pa neću ni sada. Navukao sam crne hlače, mislim da su tatine, neku košulju i patike koje su nove. Popravio sam frizuricu i požurio niz stepenice. Pogledao sam u mamu kojoj se stomak već oslikavao. I dobro možda sam prihvatio to dijete. To dijete koje će biti moj brat ili sestra. Ne znam koliko su to krili ali mamin stomak se već dobro vidi. 

- Idem ja do Keri. - nasmijala se i poslala mi zračnu pusu. Uhvatio sam ju i stavio ruku na srce na što se ona nasmijala. I ja sam jer sam ju volio vidjeti kako se smije. I kada sam ja taj koji razvuče osmijeh na njene usne. Da, ja sam mamin dečko. Potrčao sam do nje, ljubeći ju u čelo i lagano prelazeći rukom preko njenog trbuha. - Si mi dobro, mamice? - nasmijala se malo, spuštajući svoju ruku na moju, pa su obe na stomaku.

- Dobro sam.. Puno bolje kada tebe vidim. No, tvoj brat ili sestrica se doista rita puno, udara mamu u stomak. - nasmijao sam se malo.

- Zločesti dečko ili curica. - namignuo sam, gledajući u njen stomak. - Volim te. - promrmljao sam, ljubeći mamino čelo ponovo. - Treba li ti nešto? Voće? Sok? Čokolada? Kupit ću kada se budem vraćao doma. - nasmijao sam se no ona je odmahnula glavom.

- Sve mi je tvoj tata već kupio. Ajde idi, nemoj da te čeka. I pozdravi ju. - mama zna za Kerinu situaciju, no ona je sigurna da će se Keri svega sjetiti. I ja se iskreno tome nadam. Klimnuo sam glavom.

- Vidimo se mališa. - prošao sam rukom preko njenog stomaka sa osmijehom i pogledao prema njoj. - Uživaj. - namignuo sam, i polako popravio košulju, izlazeći iz kuće. Keri, here I come.

________________________________________________________
pa gle šta se sve desilo. ko mi kaže da je kratko, bacit ću ga sa tornja iz pize, jer sam učila cijeli fucking dan, i potrudila se da napišem da ne čekate, pa onda.. budite fini? dugi komentari? hehe:P