skinny love » 2nd season of criminal

š e s t i d i o

Lagano sam uzdahula, gledajući se u ogledalo. Oh Bože pomozi.. Nosila sam svoje jedne i jedine plave traperice, ili farmerke. Bile su već lagano izblijedile, malo predugo ih nosam. Navukla sam i stare timberlendice, jedan od moji džempera. Ovaj je bio muški i kupila sam ga na muškom odjelu u Forever21, ali je jednostavno savršen, tako da ne bunim se. Navukla sam svoju crnu jaknicu i nasmijala se samoj sebi. Nije tako loše. Kosu sam podigla u neurednu pundžicu jer mi se ne da sada to raditi. Brzo sam nabacila sloj pudera da izbrišem svoje bakteriofage. Ili bakterije. Ili bubuljice. Ili prištiće. Ili akne. Oke, dosta. Nasmijala sam se svojoj gluposti i nanijela jedan lagani sloj ljubičastog ruža. Uzela sam crnu torbicu sa kreveta i provjerila novčanik. 2 funte, a valjda mi ne treba više? Nije kao da imam više. Izašla sam iz sobe i lagano zagrlila mamu.

- Idem van. - rekla sam i nasmijala se. Podigla je obrvu.

- Van gdje? - pitala je i nastavila mjesiti tijesto za hljeb.

- Na utakmicu. Francisco me je pozvao jučer.. Onaj de.. - no prekinula me je. 

- Znam ko je Francisco. Jako zgodan dečko. Samo ne brzaj. - namignula je, i ja sam se zacrvenila. - Trebaš novaca? - pitala me je. Odmahnula sam glavom i još jednom je poljubila u obraz.

- Bit ću brzo doma. - rekla sam i uhvatila crveni šal i crvenu kapicu. Navukla sam sve na sebe kao i rukavice. Vjerujte mi, mama mi je preopasna. Kad me vidi nezakočane jakne, nastane rat. No, nastavila sam hodati kao puž prema stadionu. Školskom. Ništa preveliko. No, jednom sam se sakrila ispod tribina i pisala. Jako dobro mjesto. Inspiracija mi je nadolazila ispod tih tribina kao nikada prije. Nasmijala sam se gluposti o kojoj sam razmišljala i shvatila da su tribina više nego pune. No pronašla sam mjesto u trećem redu. Malo je ljudi sjedilo u trećem redu. Igrala sam se sa svojim prstima dok sam grizla donju usnicu. Pogled mi je pao na teren, na 11 momaka koje je trčalo gore dole. Da, pa malo mi je bilo dosadno pa sam brojala. Hah.. Svi su bili u istim dresovima što mi je govorilo da su isti tim, pametna sam ja. Nisam baš sportski tip. Ponekad pogledam utakmicu ali čisto onako.. kad ništa nema na televizoru. Ili kada nema interneta pa sam osuđena gledati televizor. Dap. Previše razmišljam o glupostima u pojedinim trenucima. Lagano sam se nasmijala kada se drugi tim pojavio. Zašto? Što ja imam sa drugim timom? Pa.. jednog dečka. Mogla sam prepoznati njegovu kratku smeđu kosicu na kilometre. Shvatila sam da gleda prema tribinama, te maše. Zacrvenila sam se i digla na noge, jer je počeo trčati sa terena prema ogradi, no zaledila sam se kada sam shvatila da nije trčao prema meni. Djevojka. Druga djevojka. Nisam bila sigurna kako se zove jer nisam vidjela njeno lice. Samo njenu kosu dok je hodala prema Francisco. Zagrlila ga je, to jeste obgrlila je rukama njegov vrat i lagano se priljubila uz njega. Dobro, vidjela sam dosta cura oko njega, ništa neobično. No, ova je izgledala veoma blisko. Brzo sam sjela na svoje mjesto jer nisam željela da neko shvati da sam očajna. Da sve postane očajnije, poljubila ga. Šokirano sam otvorila usta no on se nije odmaknuo. Pokušala sam disati normalno no nije baš išlo. Protrljala sam prstima oko očiju čisto da se ne rasplačem. God.. Nije li ovo divno? Stvarno divno? No, dobro.. Nije da sam očekivala vjenčanje? Porodicu s njim ili bilo što takvo. Prepostavila sam da će to biti upravo ovakvo kakvo jeste. On je fin i drag dečko, ali ono što on želi je čisto prijateljstvo. Barem se nadam. Ne bih da izgubim nešto odnosno nekog poput njega. Lagano sam pogledala u svoje prste čisto da ne buljim u predivan par na terenu. Iskreno, možda sam očekivala da će zabiti go i onako čisto da pokaže svima ljubav prema meni, skinuti dres a ispod će biti bijela majica sa tekstom:'Volim Keri.' Hah, da.. očekivala sam to. Podigla sam pogled i shvatila da je brineta sjela na drugu stranu, no bila mi je blizu i mogla sam da ju vidim. Imala je lijepi prčasti nosić, osmijeh vrijedan par hiljada funti, lijepu dugu smeđu kosu koja je bila lagano valovita pri krajevima i predivne plave oči. Nosila je kratko kaputić - smeđe boje, tajice crne boje i smeđe original, sigurna sam, uggsice. Imala je kožne rukavice na rukama i morala sam pogledati prema svojim rukavicama. Bile su to dječije rukavice. One šarene, svaki centimetar druge boje. Nosim ih još od 8 ili 9 godine. Ruke mi baš ne rastu. Pogled sam vratila prema ljepotici. Imala je sigurno skupi šal obmotan oko njenog vratića. Ne dao Bog da se razboli. A da sve bude prelijepo, pored sebe na drugoj klupi ili na drugom sjedalo je bila torba. Ona skupa.. Louis Vuitton, ili kako već. Da, da.. tata mora da radi po cijeli dan da bi svojoj kćerkici kupi nešto takvo. Primjetila me je kako buljim u nju pa sam skrenula pogled.

- I dvije momčadi.. - čula sam reportera i okrenula svoju glavu sada prema terenu. 22 momka su upravo trčala po blago bijeloj travi. Iskreno mislim da ovo nije baš jako sigurno. Snijeg može povrijediti dosta ljudi, a ovi momci trče po snijegu. Nije li to predivno? Oni ne razmišljaju svojim glavama. Uzdahnula sam i stavila ruke na svoja koljena. Dečko sa brojem 5 mi je odvlačio pažnju, uhvatila sam jedan kratki pogled i osmijeh no bila sam sigurna da je gledao u svoju djevojku. Djevojku. E pa to zvuči lijepo. Djevojka Francisca Stylesa. Nasmijala sam se možda i tužnjikavo i dozvolila sebi da pogledam ponovo u njega. Čak i iz daleka je bio najljepši momak kojeg sam ikada vidjela. Patetična sam i to me boli. A bilo mi je hladno. Zagrlila sam se nekako rukama i pogleda prema tim mokrim i znojavim dečkima. Ne znam koliko sam sjedila na tribinama ali uskoro je reporter ili komentator označio kraj utakmice. Dignula sam se sa hladnih tribina i sišla polako. Inače sam bila veoma ali veoma nespretna tako da huh.. Polako je bolje. Htjela sam prosto očiti, grozan dan, no čula sam veoma lijep i umiljat glas kako me doziva.

- KERI! KERI! HEEEEEEEJ! - okrenula sam se i on se lagano zabio u mene, no ostali smo na nogama. Nisam ja te sreće da ovakav dečko padne na mene. Nasmijao se i izmamio osmijeh na moje lice. - Pa hej. - rekao je tiho i igrao se sa svojim prstima dok me je gledao. Kosa mu je ispadala iz kapice koju je navukao. 

- Hej.. - rekla sam još tiše. Nisam prepoznala onog dečka od jučer. Umislila sam da je onaj dečko od jučer zapravo zaljubljen u mene, ali.. ne bih baš rekla. Ljubio je drugu curu veoma dobro. Previše dobro za zaljubljenog dečka. A pri tome je zaljubljen u drugu djevojku. 

- Svidjela ti se utakmica? - pitao me je i pogledala sam u njega, čisto da ne budem nekulturna.

- Malo predugo za mene, ali da.. Super si igrao. - rekla sam i on se nasmijao. Oh Bože. Makni taj osmijeh sa lica, još više ću se zaljubiti. 

- Drago mi je. A i veoma je lijepo kada mi neko poput tebe to kaže. - rekao je i široko se nasmijao kao ja kada vidim čokoladni kolač. Oblizala sam usnice i prošla rukom kroz kosu koju sam pustila u toku utakmice. - Mhm, želiš da idemo na toplu čokoladu? - pitao me je i malo sam se zacrvenila. No, nadam se da on to neće shvatiti. 

- Na.. - no nisam ni mogla odgovoriti jer me je prekinula njegova djevojka. 

- Francisco, dušo.. Oh, koje ovo? - pitala me je očigledno. Obmotala je ruke oko Francisca kao da ću ga ukrasti i nasmijala mi se. 'Bitch, he's mine.' to je bio njen pogled. Zapravo to je govorio njen pogled.

- Keri, drago mi je. - rekla sam. O ne, nije mi drago. Pokušala sam ne prevrnuti očima kada nije prihvatila moju ruku. Spustila sam ruku jer sam shvatila da joj je malo falilo da se nasmije mojim rukavicama. Moje su barem toplije od njenih. 

- Emily. - tako tipično ime za glupaču. - I meni. - rekla je i pogledala u Francisca. - Bio si najbolji. - rekla je i poljubila ga. Da, to sam jako željela vidjeti. Točno kao da mi je neko probo nož kroz srce. Odmaknule se, smiješkajući se ružu koji je ostavila na njegovim usnama. - Idemo sa tvojim društvom na picu da proslavimo. - rekla je, hvatajući njegovu ruku.

- Ovaj pa ja.. Želiš s nama, Keri? - pitao me je i pogledao napokon u mene. Samo sam odmahnula kosom. 

- Drugi put. - rekla sam i lagano mahnula rukom. 

- Vidimo se? - Emily je rekla, ali više ironično i povukla Francisca. Malo sam stojala čisto gledajući ih kako odlaze. Brzo sam se okrenula i potrčala kući. Da, trčala sam. To radim samo kada sam potpuno slomljena. Ušla sam u kuću i zalupila vratima. To radim kada sam ljuta. Skinula sam čizme i bacila ih negdje u hodnjiku. To radim kada nemam snage. Mama je izašla iz kuhinje sa osmijehom koji joj je pao sa lica kada me je ugledala kako plačem. Da, patetična sam. Kao da bi neko poput Francisca zaista bio sa mnom. No, dobro.. Nisam se trebala nadati. Mama me je brzo zagrlila i zagnjurila sam glavu u njena prsa.

- Bebo.. O dušice, što je bilo? - prošaputala je, ljubeći moju kosu. Da, čak je i mama visočija od mene. Ja sam bila u totalnom neredu i šmrcala sam u njenu majicu. - Je li taj dečko u pitanju? - a rekla je da zna njegovo ime.

- Uvijek će on biti u pitanju. - prošaputala sam toliko tiho, bojeći se da će neko čuti. A ja sam mislila da će me on riješiti ovog straha i nikada neće dopustiti da me nešto uplaši. No, očigledno je.. Ja i on smo dva različita u svijeta, a kod nas ne vrijedi ona:'Razlike se privlače.'

_________________________________________________________
zaista sam se trudila i nadam se da vam se koliko toliko sviđa, nema francisca.. nastavak vjerovatno u subotu, znam da ćete dugo čekati ali prosto ne mogu prije idem u sarajevo i tako to, eto. volim vas.. :*