skinny love » 2nd season of criminal

t r e ć i d i o

Keri P.O.V.

Gledala sam ga kao koza. Bukvalno. O čemu on priča? Nema šanse da ja sjednem na to stvorenje i kakvo fotografisanje? Jučer je bilo vrijeme za fotografisanje.

- Keri, penji se odmah. - rekao je, gledajući me onim lijepim ali prijetećim pogledom. Odmahnula sam glavom. Nema šanse. Nema šanse da se popnem na motor. Ugrizla sam se za usnicu dok me je on gledao. - Imaš 10 sekundi ili ću te ja popeti. - zaprijetio mi je i prije nego što je počeo odbrojavati sam se popela. 

- A što je sa školom? Ne možemo samo tako otići.. - krenula sam sići no on je pritisnuo na gas i malo je falilo da padnem sa motora. Uhvatila sam se za njegov pojas i vrisnula. Ušuškala sam preplašeno glavu u njegovu jaknu dok smo jurili brzinom svijetlosti. - USPORI! - vrištala sam, dok sam se čuvala čvrsto za njega. U milisekundi smo se parkirali, dobro ja još nisam. Nisam osjećala noge ni ruke pa sam se čuvala za Francisca. 

- Huh.. stigli smo. Keri.. jesi ti dobro? - odmotao je moje ruke. Zatvorila sam oči i osjetila njegove nimalo grube, kako sam ih zamišljala, ruke koje su prelazile preko mog lica. - Oh. Bože. Iztraumirao sam te. Oprosti mi molim te.. - rekao je dok mi je prstom prelazio preko obraza. Provirila sam kroz jedno oko i on se malo nasmijao. Udarila sam ga jako po desnom ramenu. Vrisnuo je kao prava djevojčica pa sam se nacerila. 

- Đubre jedno. - prosto su mi riječi ispale iz usta. - Kako si mogao? Mislila sam da ćemo poginuti? Pa ti nemaš ni 17 god- prekinuo me je.

- Imam zapravo. Ček šta ti nemaš još? - pitao me je na što sam se zacrvenila. - Još uvijek ti je 16. Oh to je tako slatko. Ja punim 18 u samo par mjeseci. Ah.. bebica. - prošaputao je i onda sam ga još jače udarila.

- Kretenčino. - rekla sam, silazeći s njegove mašine. Pogledala sam ga i prilično dobro je izgledao uz tu mašinu. Nasmijao se, prilazeći mi i lagano stavljajući dio kose iza mog uha. - Ozbiljna sam. - rekla sam i pogledala ga. Nasmijao se i klimnuo glavom.

- Kako da ne. Bilo ti je predivno na tom motoru. - rekao je i krenuo hodati prema određenoj kutiji na sredini ulice. Vidjela sam ih par puta u filmovima, ali se nisam mogla sjetiti što je to. 

- Nemoj se glupirati Francisco. Mogli smo poginuti. - rekla sam, skoro trčeći da bih uhvatila u korak sa njim. Samo se nasmijao i stao ispred kutije.

- Oprosti mi. - rekao je, okrenuvši se i čuvajući moje ruke u njegovim. Zacrvenila sam se i pogledale u naše ruke. Njegove ruke su bile hladne dok su moje bile tople. Razlike se privlače. On je zgodan, ja ne. On je kreten, ja ne. On je glup, ja ne. Nasmijala sam se na to zadnje. Nije ni on glup, ali se ne trudi.

- Vidjet ćemo. - rekla sam, na što me je on povukao unutra. Foto kutija. Znala sam.

- Dobro, jedno fotografisanje će pomoći. - rekao je i lagano se nasmijao. Okrenuo je nešto na broj dva i pogledao me. - Znači ovo tu nas slika. - rekao je i pokazao na maleni kružić na zidu koji je bio ograđen i podsjećao je na kameru lol. - Tri, četiri sad. - na početku sam bila ukočena, ali sam se u sekundi opustila i počela sam se provaljivati s njim. Ubrzo smo zablokirali sustav zbog prevelike količine slike. - Mhmh, sada ćemo odabarati. - nasmijao se i pogledala sam u ekran. - Ova je predivna. - rekao je, klikajući na slicu gdje se smijemo normalno. No, meni se nije sviđala. Imala sam bore svuda zbog smijeha, a i smijeh mi je grozan.

- Možemo neku drugu? - pitala sam ga, no on je odmahnuo glavom. Birao je bez mene jer sam se ja durila kao inače. Ubrzo su dvije slike izašle izrađene. I dalje sa ispupčenim usnicama, ljuta sam prihvatila slike koje je on izabrao i ubrzo sam se smijala. A dobro brzo mjenjam raspoloženja. Prekrila sam usne rukama jer nisam željela da čuje moj neodoljivo grozan smijeh. On je u samo jednoj sekundi skinuo ruke s mojih usana.