skinny love » 2nd season of criminal

s e d m i d i o

Francisco P.O.V. (falio vam je, znam i meni.)

Pošto nisam mogao spavati cijelu noć, a sada ni jutro, odlučio sam dignuti se ranije i otići do Keri. Kada sam bio kod nje, spomenula mi je da se uvijek budi malo ranije. Odlučio sam oprati zube i nasmijao sam se malo sam sebi. Koji si ti kreten Francisco. Izgubio sam jedinu šansu sa Keri. Umjesto da budem s njom, da se sada držimo za ruke, ja sam tu sam. Trebao sam provesti dan sa njom kako sam planirao, a ne otići na neku glupu picu. I pivo. Iskreno, vidio sam da su joj se oči napunile suzama i shvatio sam da sam ju povrijedio. I sebe sam povrijedio. No, ispravit ću ja to. Moram. Mogu i moram ja to učiniti. Brzo sam sišao dole u kuhinju i nasmijao se mami koja je zapravo bila u kući i pravila je waffle.

- A gdje ide moja bebica? - rekla je i preokrenuo sam očima lagano. Nasmijala se i prišla mi, ljubeći me u čelo iako se morala popeti malo na prste.

- Idem do Keri, onda u školu. - rekao sam i naslonio se na zid iza mene.

- Oh ta djevojka zvuči obećavajuće.. puno pričaš o njoj. Hoće li ju mama moći upoznati? - pitala me je sa širokim osmijehom.

- Ne znam mama, ako ju upoznam sa vama onda ću ju samo više prepasti. - rekao sam no nešto je drugo uhvatilo moj pogled. Malena bijela loptica. Zec? Zašto je zec u mojoj kući? Doduše bio je u kavezu ali je i dalje tu. Počešao sam se po glavi i pogledao u mamu.

- Oh, to je tvoj novi ljubimac. Dobila sam ga na poslu.. - no onda mi je sinula ideja. Neka to bude naš zec. Moj i Kerin. Fino ću joj ga pokloniti i imat ću razlog da ju posjetim svake minute. Nasmijao sam se široko i poljubio mamu u čelo.

- Ma najbolja si. - rekao sam i odjurio u sobu. Kada sam našao malenu dekicu, požurio sam dole i zamotao zeca. - E moj zekane, ne smiješ mi se razboliti. - mama mi je dala čudan pogled. - Oh poklonit ću ga Keri. Bit će to naš zec. - namignuo sam i nekako izašao sa zecom. Mama je na vrh pokrivenog kaveza stavila i kutiju sa svježim waffelima sa čokoladom. Divno. Brzo sam stavio zeca u auto da se ne bi prehladio. Uzet ću tatino drugo auto danas. Odvukao sam se do Kerine kuće i sve ponovo uzeo u svoje ruke. Zeca, waffele i sebe. Dobro, nisam sebe držao u rukama. Ali ono.. Pokucao sam na vrata i čekao na odgovor. Lagano sam puhao oko sebe jer je hladno. Jako hladno. Vrata su se otvorila i vidio sam ljubičastu kosu svuda i malene pjegice.

- Opet ci zabojavila kjuc.. - promrljala je, trljajući oči. Nasmijao sam se široko, e pa nisam zaboravio ključ. Ali ovo vrijedi vidjeti. Keri tek probuđenu. Nasmijao sam se na uspjehu, jer je ovo za mene uspjeh. - Oh ti bac vojic dolazic nenajavljen. - rekla je i ponovo sam se nasmijao.

- Dap. A sad me pusti unutra? - predložio sam i ona se samo nasmijala. Vidio sam željezo u ustima, ali je i dalje bila preslatka. Meni je okej i sa željezom. Nasmijao sam se sam sebi i ušao unutra, zatvarajući vrata nogom.

- To cec obricat sam. - rekla je i produžila u svoju sobu. Nasmijao sam se i skinuo cipele jer sam shvatio to prošli put. Oni prosto mare o čistoći. Skinuo sam dekicu sa zeke i nasmijao se. Bio je šaren. Smeđi, sivi, bijeli. Prosto je imao sve boje na sebi. Gledao sam ju kako ulazi. Zubi su bili bijeli čisti, imala je jedan mali dio paste za zube oko usnica što me je podsjetilo na Harry Potter. Da, da, gledao sam i ja to. Mama me je natjerala. Porodični maraton. Rekla je bit će zanimljivo. Ah, nisam ja neki magičar. Ili kako se to već kaže. Dignuo sam se na noge, držeći zeca koji je nemiran u svojim rukama. Nasmijala se široko ovaj put i brzo potrčala, dobro prohodala do mene. Ljepše zvuči kad cure trče do tebe. Mada, Keri ne mogu zamisliti kako trči. Ne izgleda kao sportski tip. Nikada nisam vidio lijepši osmijeh. Lagano je prešla rukom preko malenog tijela. Od zeca, kamo sreće da mene tako dodirne. Nasmijala se i pogledala me.

- Dobio sam ga jutros, i ovaj.. mislio sam da bi se ti puno bolje brinula o njemu. A ja ću ga dolaziti posjećivati. - rekao sam i ona se samo nasmijala.

- Meni si ga poklonio? - nikada nisam vidio tako sjajne oči. Nasmijala se i polako ga uhvatila u svoje ruke. Maleni se zakačio za njenu majicu i lizao joj prste, njušio ili šta već. Oh koji prizor.. Dohvatio sam telefon i ona je pogledala prema meni sa osmijehom. Uslikao sam ih. Gledao sam sliku i iskreno.. nikada nisam vidio ništa ljepše. To puno govorim oko nje, čini mi se. Nasmijao sam se sam sebi i gledao u fotografiju. Spremio sam telefon u džep i shvatio da se Keri već zabavlja sa zecom. Možda sam ipak pogriješio. Sada će više provoditi vremena za zecom nego sa mnom. Uzdahnuo sam i prošao rukom kroz kosu. Sjeo sam pored njih dvoje i dohvatio kutiju sa waffelima. Otvorio sam si kutiju i počeo žvakati jedan od waffela.

- Hoćeš? - pitao sam ju no ona je odmahnula glavom i nastavila se igrati. Ja sam ih samo gledao i žvakao svoj waffel.

- AJME. - vrisnula je i spustila zeca. - POKAKAO SE NA MENI. - vrištala je i nekako maknula malenu kuglicu za njenog krila. Odvalio sam se smijati i gledao kako zec trči po sobi dok je ona skakala umjesto.

- Jesi sigurna da nećeš waffel? - pitao sam kroz smijeh dok sam se bukvalno valjao po podu.

___________________________________________________________________

kratko znam, ali probajte napisati tri nastavka u tri sata. volim vas i nema uvjeta, mada želim komentare. duge ;)