skinny love » 2nd season of criminal

k r a j

- Emilio! Lucy! Francisco.. Nije zanimljivo. Zaista nije zanimljivo ganjati vas po kući. Vrijeme je ručka. Trudila sam se.. Nemojte biti takvi. - uzdahnula sam i lagano provukla ruku kroz kosu. - Dobro, ne morate. Pravila sam taj ručak par sati, i nije fer da budete tako grubi prema mami. - nasmijala sam se samoj sebi jer sam čula korake i tri para ruku su se obmotali oko mene. Pogledala sam prema Franciscu koji je nosio jedan od onih prelijepih osmijeha. Imala sam 23 godine, blizance i muža. Uvijek sam željela biti mlada mama i ovo je bilo moje ostvarenje snova. Polako sam podignula Lucy koja je obmotala ruke oko mog vrata. Francisco je podigao Emilia i obmotao ruku oko mene. Prošli smo u kuhinju gdje je Francisco stavio Emilia u njegovu stolicu. Ja sam Lucy stavila u njenu stolicu i polako uzela malene zdjelice koje su bile napunjene supicom, koju sam ja napravila. Emilio i Lucy su imali nešto više od godinu dana. Bili su povezani. Uvijek su se držali zajedno i Emilio je držao Lucy-inu ruku kada god su bili zajedno. Polako sam poljubila njihove glavice i Francisco je privukao još jedanu stolicu. Počeo je hraniti Lucy dok sam ja hranila Emilia. Naravno, Emilio je ručicama dirao supicu i rasipao ju po stoliću koji je bio ispred njega. Zakikotala sam se i uhvatila njegove ruke, i uhvatila Franciscov pogled na meni.

- Još uvijek imaš najslađi smijeh.. - moji obrazi su se zacrvenili i lagano sam polizala usnicu čisto da ih malo navlažim. Poželila sam da budemo malo sami. Da ga volim. I da on voli mene. No, djeca su tu pa imamo sve manje i manje vremena. No, to je uredu. Volim Emilia i Lucy. Oni su naše sve. Lucy je povukla Franciscovu majicu i otvorila usta. Bila je previše slična meni. Jela je puno više od Emilia no bila je puno tiša. Samo bi jela i gledala crtiće dok bi se igrala sa autićima. Voli se više igrati autićima nego lutkicama. Dok Emilio.. On je energičan baš kao Francisco i ne voli jesti. Barem ne moju hranu. No, ovu supu jede. 

- A ti si još uvijek dobar sa koplimentima.. - prošaputala sam i polako poljubila njegov obraz nakon što je nahranio Lucy. Ona se igrala sa malim crvenim autićem na njenom stoliću dok je žvakala nešto iz supice koju sam ja napravila. 

- Lucy, dušo.. Jedi, pusti autiće.. - htio joj je oduzeti igračku jer je počela posvećivati mnogo više pažnje autiću nego hrani koja joj je ispadala iz usta. Zakikotala se kada joj je Francisco pokušao uzeti autić. Otvorila je usta i uzela još hrane iz kašikice koja je bila bijela sa Minnie Mouse. Emilio je sada mene povukao i pružila sam mu još jednu kašikicu punu supice.

- Naš ručak je još malo gotov. Pustit ćemo ih u prostor u kuhinji. Mislim da će Emilio ubrzo zaspati.. Danas je jako puno trčao. Ti si ga vodio van. Jeo je par puta. Tako da.. Sigurna sam da će on zaspati.. - Francisco je klimao glavom dok je polako podigao Lucy iz njene stolice jer je odbijala jesti. U kuhinji smo imali malenu ogradu sa tepihom. Nešto slično kao za ovce. Vidjeli smo na televizoru. Tako su djeca mogla biti tu dok smo mi jeli. Francisco je izvadio našu hranu i spustio je na stol. Uzeo je dva tanjura i ja sam podigla Emilia. Stavila sam ga u prostor sa Lucy koja se već sada jako sretno igrala sa svojim autićima kojih je bilo najmanje deset. Smijala se i iskreno taj osmijeh je bio razlog mog osmijeha i Franciscovog. Ja i Francisco smo imali loših dana. Bilo je teško. On je bio živčan. I ja sam bila živčana. On je dobio posao modela prije mjeseci i već je postao ekstremno popularan. Naravno, ja sam ljubomorna pa se svaki dan svađamo oko tih slika sa modelima koji su puno ljepši i zgodniji. A ja.. Pa od naše prve godišnjice kada je uradio oko 50 primjera moje knjige.. Pa postala sam popularna. Nisam očekivala to. Ali desilo se. I mislim da je to bilo suđeno. Bilo je suđeno da postanemo popularni, no ni ja ni on to nismo htjeli. Ili barem očekivali. Polako sam zagrlila Francisca jer mi je nedostajao njegov medvjeđi zagrljaj. Polako je prešao rukom preko mojih leđa pa sam uzdahnula. 

- Žao mi je zbog onog sinoć.. Nisam se htio izderati na tebe. Znaš da te volim najviše.. - prošaputao je na što sam se nasmijala. Klimnula sam glavom i polako prošla rukom preko njegovih čvrstih prsa.

- Sasvim je uredu. Nisam trebala poluditi oko onih slika. To je tvoj posao i znam da nisi htio da ih grliš na onaj način.. Razumijem te potpuno. Neću se opet onako ponašati, obećavam.. - prošaputala sam i zatvorila svoje oči. Polako me je spustio na stolicu i izvadio nam po dio mojih lazanja koje su se zaljepile za podlogu tepsije. I iskreno mislim da nisu najbolje. No, dobro.. Bilo je dobro. Prvi zalogaj sam preživjela i Francisco je preživio. Polako se nasmijao i jedva sažvakao to što je stavio u usta. Odvalila sam se smijati jer  sam znala da je bilo grozno no on je pokušavao da bude jako fin. Spustila sam glavu na stol dok sam se smijala.

- Ma?! - Emilio je skviknuo jer sam se smijala i onda su se i djeca počela smijati. Francisco me je još gledao čudno no gledajući nas kako se smijemo i on se počeo smijati. Iskreno, mislim da smo se svi smijali iz različitih razloga. Ja - jer ne znam kuhati, Emilio - jer sam se ja smijala, Francisco - jer smo se nas dvoje smijali. Samo je Lucy bila u svom svijetu gdje su postojali samo njeni šareni autići.

_________________________________________________________________
i da ovo je kraj.. čisto da ne očekujete više nastavaka. sviam se ova romantika zgadila pa sam odlučila da ju prekinem. nadam se da je bilo dobro i da ste uživali x