Zlatno pero-Prva knjiga

5.

Stajala sam pokusavajuci da shavtim o cemu slike govore.Na njima su bili ljudi ali sa ocnjacima.Neki su drzali glave gurnute u necije vratove,dok su drugi drzale maceve,luk i strelu,koplja...pored njih stajale su zene,koje su ruke drzale ispravljeno,otvorenih saka.Ispred sake stajali su krugovi,u sredini svakog kruga,stajalo je po jedno pero.Na zidovima nije bilo boja,ali je razlika izmedju boja pera mogla da se uoci ako bi se bas zagledao.Zena i muskarac,posve u ljubavi,jer su se drzali za ruke,stajali su na celu horde koja je stajala iza njih.Drzali su upereno maceve,a ispred maceva,stajao je krug,ali ujedinjen sa svih pet pera.Sve je bilo upereno u nekakvu zver,kojoj nisam mogla da oderedim pol,ni izgled...Prosto je bilo cudoviste.Iznad svega toga,stajala je prelepa ptica.Bila je velicine cele slike ispod,i sa strane je pisalo nesto...na latinskom rekla bih.Auferam Feliks nostra et omnium vestrum oboedientiam.Spustila sam ruku na natpis,razumejuci samo jednu jedinu rec.Feliks.Ako je to ono sto sam mislila,znacilo je vatrena ptica i slika pored natpisa opisivala je bas tu pticu.

,,Feliks ce nas sve osloboditi i sve vas pokoriti...grubo prevedeno"-rekao je Teodor.Zaboravila sam da on i Danijel i Marija uopste stoje tu.Bila sa zacudjena,znala sam da mi je istina pred nosem,ali da ja nisam u stanju da je vidim.Teodor mi je prisao i stavio mi ruku na rame.Ne secem se da sam ikad ikog slusala tako kako sada njega.

,,Ovako,pre jedno hiljadu godina,postajale su dve sestre...vestice.Morale su stalno da se kriju i beze,jer su se u to vreme takvi palili na lomaci,kao sto si verovatno vec negde cula...E sad...Posto su znale da ne mogu da beze vecno,a i kada bi ih uhvatili,okrivili bi ih nizasta jer nisu bile vestice zato sto su to htele,ili da bi zaradjivale novac,vec zato sto su se tako rodile,jel....Odlucile su da se oslobode svojih moci,samo sto nisu znale kako.Jednog dana,dok je jedna od sestara isla u do grada po namirnice,videla je pticu koja nemocno lezi pokraj puta.Ptica je izgledala uzasno.Nije imala,ama nijedno pero na sebi,i izgledala je mnogo bolesno.Medjutim sestra se sazalila i ponela je kuci.Druga sestra se pak naljutila na nju jer je donela takvo stvorenje kuci.Uprkos tome,sestra je nastavila da cuva pticu.Hranila ju je,davala joj vodu,grejala je...sve dok jednog jutra nije spazila pepeo umesto ptice.Ispustila je glasan krik,a njena sestra je preplaseno dosla do nje.Kad je videla da nema ptice,i da umesto nje stoji samo pepeo,zagrlila je svoju sestru koja je neumoljivo plakala.I tako dok ju je ova tesila,pepeo je poceo da se dize uvis,poceo da se kovitla,one su se uplasile da ih kojim slucajem nisu nasli,ali se pepeo pretvorio u prekrasnu vatrenu pticu,svima nama poznatiju kao Feliks.Mi znamo da bi ih,da ptica stvarno postoji,sprzila od svoje toplote,jer se ne bi zvala vatrena ptica.Ali ovo je legenda,a ti si duzna da je znas..."-zastao je da vidi da li ga pratim,i samo bacio pogled na Danijela i Mariju koji su takodje slusali pricu sa interesovanjem. 

,,Natavite"-rekla sam.Svi su se malo iznenadili kada su videli da sam i dalje pribrana.

,,Dobro...i tako je ta ptica,hdedevsi da se zahvali jer su joj sestre pomogle da se preobrazi,dala pravo na jednu zelju.Sestre ni ne razmislivsi,ispricale su svoju pricu i njihovu odluku,sve to dok ih je ptica pomno pratila.E onda im je ptica rekla da ako nadju cetiri razlicita pera,tacnije pera u cetiri razlicite boje,da ce im ona dati jedno svoje pero,i da ce tako moci da se oslobode svojih moci.Nasle su pera..prica je stara pa se ne zna bas svaki detalj...u svakom slucaju,nasli su cetiri razlicita pera i Feliks im je dala peto kao znak zahvalnosti.Ptica je otisla,a one su napisale knjigu cini uz to i tu jednu kojom su se "oslobodile" svojih moci.Pre toga uhvatile su jednog momka,posve pijanog,i eksperiment izvrsile na njemu.Decko je bio bolestan par dana,i umro.Bar su one to mislile dok nije otvorio oci,dok  nije pokazao ocnjake,i to bukvalno,i dok ih zamalo nije poubijao.Bio je gladan,ali nije mogao da jede,bio je zedan ali nije mogao da pije...jednostavno,samo ga je miris krvi privlacio.Dali su mu naziv lamia ,sto takodje na latinskom, znaci vampir.Sestre su uprkos ovome htele da odrade obred "oslobadjanja".Ono sto nisu znale,jeste to da je tako nesto nemoguce.One su samo prenele obelezja na pera,nista drugo.Sestra koja je nasla Feliks,se zaljubila u vampira,kao i on u nju.Smatrala je da nema vise problema oko moci,i zajedno sa njim pobegla.Druga sestra se ubrzo udala i rodila dva decaka blizanca.Nakon par meseci cula je da joj je sestra preminula pod nesrecnim okolnostima.Za vampira nista nije cula,samo nakon dve godine da se i on skrasio i da zivi u miru.Samo se nadala da njegova genetika..pa da ce ostati samo njegova.Ali nije.Evo sad,ja i Danijel,uskoro i Marija,svi smo vampiri,potekli od njega."-stao je i izdahnuo sa olaksanjem.Danijel i Marija su cutali,a ja sam pokusala da spojim sve niti.

,,Znaci ako ste vi potekli od tog "vampira",jedna sestra je umrla,a druga se udala i rodila dva blizanca,znaci da sam ja krv jednog od njih dvojice."-pogledala sam ga kako bi mi odbrio ono sto sam rekla.

,,Zapravo,jedna blizanac je umro,a drugi je ostao ziv i ozenio se.I ne,ne vodis krv od njih nego od njihove majke,sestre vestice.Ona je preminula pre nego sto je saznala da je njen sin u stanju da koristi moci kao i ona sto je nekad.Kolena su se pomalo izpreskakala,ali eto,sad si ti tu." 

,,Znaci moja tetka je vestica?"-pogledala sam u Danijela.On mi je samo klimnuo glavom

,,A vi ste vampiri,i ako sam razumela i Marija ce uskoro?"

,,Da,to nam se desava kad dostignemo dovoljan broj hormona za preobrazaj.Mada stvari posle preobrazaja su mnogo teze"-rekao je Teo,a ja sam koraknula unazad.

,,Onda sam ja vestica..."-rekla sam to kao da nisam cula njegovu recenicu.Jos vise sam pocela da se udaljavam.Danijel se sav nakostresio,Marija se vec spremala da se onesvsti dok je jedino Teo jos uvek bio pomalo pribran.

,,Ne,Sofija,mila,nema razloga da se plasis,ovde smo da ti pomognemo...mi smo sa tobom...na tvojoj strani"-nastavio je Teo.

,,Ceo zivot su me lagali...Ti si me lagao Danijele..."-Danijel je poceo da odmahuje glavom,i da mi se priblizava.

,,Jel su i moji roditelji znali za ovo?"

,,Miranda verovatno jeste,ne znam za Dena,za Izabelu vec da ti ne pricam..."-imala sam sad mnogo pitanja da sam bukvalno pocela da ih zaboravljam.Umesto da bilo sta kazem ili pitam,istrcala sam iz te prostorije.Svi su vikali zamnom,Marija malo slabije nego njih dvojica.Nije mi padalo napamet da se vratim.Vampiri i vestice...molim te.Da su mi to rekli kad sam imala deset pa ajde...ali sada...Hladnoca podurma me je prizvala pameti,istrcala sam,prosla kroz sve one hodinke,ali na kraju dospela na terasu koja je vodila iz dnevnog boravka.Tresla sam se cela.Nisam ni primetila da je Danijel stajao iza mene naslonjen na vrata.Pocela sam da placem i nije me bilo briga dal ce on da pomisli da sa cmizdrava klinka.Samo sam pocela da placem.A on mi je,skroz neocekivano,prisao i zagrlio me svom snagom.Zagrila sam i ja njega.Po prvi put.I po prvi put sam imala osecaj leptirica u stomaku,i srce mi je prikucalo brze...i osetila sam njegov miris.Ne parfema,nego onaj vampirski.To mi je tek kasnije rekao,tada nisam znala sta osecam.Ne znam zasto,ali znala da on zna zasto ustavi placem.Znao je da placem,jer je sad sve ovo mnogo,da placem jer se osecam iznevereno,doduse i on me je na neki nacin lagao,ali iz nekog razloga njemu sam vise prastala nego mojima.Pogotvo ne tetki.Jednu ruku mi je drzao oko struka,a drugom me je mazio po glavi.Ja sam ga samo obgrlila oko ledja.

,,Kako ste samo mogli da me lazete!?"-rekla sam jecajuci.

,,Zao mi je...nisam hteo,samo sam slusao sta mi se kaze.Nakon sto su ubili moju majku,ja nisam vise bio u stanju..da pustim da neko umre..."-rekao je jos vise me stiskajuci.Ja sam se polako ispravila i sada smo gledali jedno drugom u oci.Njegove su postale boja goruceg meda,i ocnjaci su mu bili skroz izbaceni.Ljudi...ocnjaci.Pogledao me je i imala sam utisak kao da je zacvileo.Osetila sam strah,ali ga je moja ljubav prema njemu ugusila.Stavila sam mu ruke na obraze,a on je  malo nakrivio glavu i onjusio ih.Taman kad ssmo poceli da se priblizavamo jedno drugom,on se odjednom istrgao i sa jednog kraja odleteo na drugi kraj balkona.Odjednom.Kao magijom.Sad je bio ovde,ni posle treptaja tamo.Uplasilo si me jebote.

,,Ne smem...ne..."-govorio je kao da je pokusavao da ujednom dodje do daha.Imala sam ustisak kao da se plasi samog sebe.I dok se on borio da dodje sebi ja sam mislila:Zasto me dodjavola nisi poljubio?"U tom je naisao Teodor,a Danijel se pravio kao da se nista nije desilo.Cak sta vise kad smo usli unutra,vratilo se onaj drzak i bezobrazan Danijel.

Spremite se,jer cu kroz par sati izbaciti i sesto poglavlje,prica tek sad pocinje...