Zlatno pero-Prva knjiga

12.-author's writing

1996

,,Lidija,necu to da uradim"

,,Ina,lepo su nas ponudili ,nase je samo da prihvatimo"

,,Ne dolazi u obzir.Hoces da izdas kralja i kraljicu?Hoces da izdas Marselona?Hoces da izdas nasu celu porodicu?-u tom trenutku topovsko djule je udarilo pravo u Jaktabor kulu,srusivsi ceo taj deo kule,ukljucujuci i deo gde su stajale Lidija i Erina.

,,Erina,brzo ovim putem!"-potrcale su ka izlazu.Strazari,vojska,clanovi dvora,svi su trcali unaokolo.Njih dve su utrcale u glavnu salu gde se nalazio presto.Na prestu je sedela Izabela sa malom bebom u rukama.Suze su joj ocajno tekle niz lice.Bazil,sav natmuren,izgledao je kao da mu se ceo svet rusi.Njegova sada vec stara majka,Nadia,sedela je u stolici pored stuba, tupo gledajuci u pod.

,,Vase visocanstvo,srusili su jedan zid"-Erina je ozbiljno rekla.Bazil ju je pogledao i klimnuo glavom.Podigao je pogled ka vratima.

,,Teodore,Marselona...idemo"-Izabela ga je uplaseno pogledala.On je kleknuo pored nje.

,,Ljubavi,ja sad moram da idem..."-Izabela je pomahnitalo pocela da odmahuje glavom-,,Ne,ne,slusaj me...Moras da odes odavde.Ti i Sofija morate da se sakrijete,ne zelim da vam se nesto desi..."

,,Ne Bazile,hocu da ostanem sa tobom,da...."

,,Izabela,molim te,nemoj da se protivis,ti,Sofija i Nadia,idite sto dalje odavde..."-zastao je i pogledao u svoju prelepu kcer.-,,Seceru moj,slama mi srce i sama pomisao da ces odrasti,a da ja necu biti tu da to vidim,ali ovako je najbolje..."-suza gorkog bola mu je pala niz obraze.Izabela je jedva hvatala vazduh.Bazil joj je nezno poljubio usne.-,,Volim te"-rekavsi to naglo je ustao i bukvalno izleteo iz dvorane.Nadiu je samo pogledao.Teo je otisao za njim,a Marselona je ostao da se pozdravi sa svojom sestrom.Lidija i Erina nisu bile u srodstvu,ali kao da jesu,jer su zajedno porasle.Lidijin otac je stalno nesto morao da radi,i nikad nije imao vremena za nju.Tako su je Marselonini i Lidijini roditelji cuvali,sve dok i oni nisu preminuli.Od tada su svi odrasli na dvoru,imajuci Bazila kao prijatelja.

,,Erina,i ti ces morati da odes,obe morate"-pogledao ih je,i jedva se suzdrzavao da ne pukne.Nije ni mogao da zamisli da ce izgubiti jedinu porodicu koju je ikad imao.Od kako su njegovi roditelji umrli,mnogo se promenio.Zakleo se da ce se uvek boriti protiv onog loseg.Pre nego sto je iko stigao ista da kaze,na vratima je odjeknuo dubok,promukao glas.Visoka figura,ostre crte lica i ubitacan osmeh.Marselon je instiktivno bacio pogled na presto.Tamo vise nije bilo nikog.Laknulo mu je u jednom trenutku,ali ne zadugo.

,,Ahh,moje prelepe dame"-rekao je to tako...tako slatko.Zlo slatko.Marselon je zbunjno gledao.Leon je ispruzio ruku i nakrivio glavu zlobno se smeskajuci.Lidija je duboko uzdahnula i otkoracala do njega.Erina i Marselon su zgrozeno gledali ovaj prizor.Kako je samo mogla?

,,Mudar izbor"-pogledao je u nju a onda vratio pogled na Erinu.Njegov izraz lica joj je govorio da bolje to uradi ili ce neko opasno da strada.Videvsi da se premislja,izvadio je mac iz korica,i kao vetar doleteo do Marselona,stavljajuci mu mac pod grlo.Marselon je zastenjao.Erina je kriknula,a Lidiija gledala ovo,ne znajuci sta da misli.

,,Pridruzi mi se,i postedecu zivot tvom bratu"

,,NE!Erina,da nisi ni pomislila..."-rekao je Marselona pazeci da ne isece sebi grkljan.Leon je jos jace pritisnuo mac,i Marseloni je potekla krv niz vrat.Erini su se slivale suze niz oci.

,,Dakle?"-Jos jace je pritisnuo,Marselona se jedva suzdrzavao da vrisne.Sve je dublje i dublje sekao...

,,DOBRO!PRECICU NA TVOJU STRANU SAMO PUSTI MOG BRATA!"-rekla je to bukvalno vristeci.Leon je pustio Marselona.

,,Ne...Erin...zasto..."-suza mu je posla niz obraz.

,,Zao mi je"-rekla je to dok ju je Leon vukao do Lidije.Marselon je iskoristio njihov razgovor kako bi pobegao.Kada su se okrenuli njega vise nije bilo.Setio se da je Bazilu obecao da ce pomoci Izabeli i Sofiji da se izvuku.I hoce.To ce preostati jedina stvar koja ce ga drzati u zivotu narednih 20 godina...

Oboje su nemo gledali u svoja stopala.Erina je klimnula glavom.

,,Uradila sam to da bih te spasila budalo"

,,Mogao sam da ga pobedim.Bio je sam,bez strazara,bez ikoga..."

,,O molim te Marse,postedi me tih tvojih junackih reci,govoris kao da imas 10 godina"

,,Ma nemoj?Pa da ustvari,bitno je da si ti ispala heroj"

,,Pobegla sam Marselona.Pobegla sam!"

,,Nakon 5 godina"

,,Zar mislis da je tek tako moglo da se iseta iz dvorca,kad i kako neko hoce?"-zacutali su.

,,Tad mi se ukazala prilika"-Marselona se nasmejao.

,,Ako te je onaj gad poslao da uradis nesto Sofiji,kunem ti se da cu te rodjenim rukama zadaviti"-rekao je to besno ustavsi za klupe.

,,Ne Marselona cekaj...Marselona!"-ali Marselona nije hteo ni da cuje.Usao je u kucu,glasno zalupivsi vratima.Erina je nabila ruke u sake,a onda i ona ustala,brisuci one suze koje su potekle,i gutajuci one koje su nadolazile.

U sobi na spratu,naslonjene na zid sedele su Diara i Sofija.Obe su cutale zaprepascene ovim razgovorom.Kada je Sofija usla u kucu,Diara ju je scepala i odvukla u sobu.

,,Sve ces sad da cujes"-upotrebila je magiju i BUM.Culo se sve sta su oni govorili.

,,Kako si izvela to?"

,,Pa,mi vestice smo dale zivot vampirima,koji kako verovatno i sama znas,mogu da cuju kilometar daleko.Tako da,sve je samo stvar vezbe"-Sofija je klimnula glavom odobravajuci ono sto je rekla.Potrudice se da uspe u ovome.Ko zna,mozda jednog dana i uspe da protera svog strica.

,,Idem ja u sobu"-rekla je Diara zamisljeno.

,,Hej,jesi li okej?"

,,Da da,sve je u redu..."-nasmejala joj se i izasla iz sobe.Sofija se pridigla i sela na krevet.Skrenula je pogled ka svom telefonu,i videla da radi sekretarica.Pogledala je u telefon,i pocela da skace od srece.Danijel joj je poslao poruku.Hej ljubavi.Kako si?Nadam se da si se snasla tamo.Marija je uspesno izvrsila tranziciju.Mislim da cemo uskoro biti u mogucnosti da i mi dodjemo.Kada vidis,uzvrati mi.Volim te.Ahhhh,znaci tako je kad ti neko kaze da te voli.Kako predivan osecaj.Ali cekaj.Nije ni dva dana ovde,a Marija se se vec preobrazila.Dobro se seca da joj je Danijel rekao da ce joj trebati bar 3-4 dana.Nesto nije bilo kako treba.Bacila se na jastuk,i ostala celu noc budna,dopisivajuci se sa Danijelom.