Zlatno pero-Prva knjiga

27.

,,Tek tako ces da me pustis?"-Gledala sam u Leona,dok mi je namestao jaknu.

,,Nemam razloga da te zadrzavam"-Ma ne.-,,Bices sigurna sa Ounijem.I,kada se sretnes sa roditeljima,pozdravi ih"-Okej.Ovaj covek stvarno treba da preisipita samog sebe.Mislim da je izgubio razum.Sve vreme dok je govorio,u podsvesti mi je bila prica koju mi je Erina ispricala neposredno pre nego sto sam pobegla.
Mozda da nisam znala pricu,mozda,ali samo mozda,pobegla bih zajedno sa Marsom.To mi je rekla.I te reci su ostale duboko urezane u meni.Okrenula sam se ka Ouniju,kome je zadatak bio da me bezbedno odvede odavde.Njegova pojava mi je bila poznata,njegov miris mi je nezno udarao u nosne zidove.

,,Ponudio bih ti da ostanes na veceri,ali verujem da bi me odbila.Verujem da cemo se sledeci put sresti u drugacijim okolnostima"-Podrugljivo sam se nasmejala.Samo ti veruj.Nista drugo ti ni ne ostaje.Ouni me je pogledao I pokazala sam mu da me sledi.Klimnuo je glavom I poklonio se.Ja to necu da uradim.Nikom se ne klanjam,pogotovo ne njemu.Lidija nas je samo gledala I frknula kad sam ja njoj uzvratila pogled.

                           *******

Ouni je najcutljivije stvorenje koje sam ikad upoznala.Kad kad bi se okrenuo da vidi gde sam ili da li uopste idem iza njega.Okretala sam se non-stop,i kao sto sam rekla,uopste nije bilo kao u filmovima.Sve je cisto,cakli,mada moze da se oseti tama u svoj toj belini.Pitala sam Ounija koliko ce nam trebati da stignemo do sume.

,,Ako potrcimo,sticicemo za 3 dana"-rekao je sasvim smireno.

,,TRI DANA?!"-okrenuo se I poceo da se smeje.

,,Salim se,sticicemo do sumraka"-E sad mi je lakse.
Spustali smo se niz planinu I stigli do grada,koji inace nisam znala da uopste postoji.Bila sam ocarana.Ovo je bio jedan od onih gradova koje ste gledali u filmovima.Kao da sam se vratila u osamnaesti vek.Prosto predivno.Prosli smo kroz kapiju grada.Strazari su me cudno pogledali.Zanemarila sam ih I nastavila da pratim Ounija.

,,Nije te povredio zar ne?"

,,Ne...jako cudno ako hoces iskreno"

,,Nije"-pogledala sam ga.-,,Je l znas pricu?"

,,Znam"

,,Je l ga osudjujes?"-zbunio me je.

,,Ne znam"-nastavio je jos par koraka pa se ponovo okrenuo.

,,Jesi li sanjala nesto dok si lezala tamo?"

,,Kako je moguce da ti to znas?"-Zatreptao je par puta.Nikad se nisam lozila na plavusane I jos sa plavim ocima,ali bogami,Ouni je na dobrom putu da mu dam izuzetak.

,,Zar me se uopste ne secas?"-zagledala sam mu se u oci.Odnekud mi jesi poznat.Ali odakle?

,,Ja...ne mogu da se setim"

,,Dobro...setices se vec.Idemo dok nas nije uhvati mrak"-Nastavili smo da hodamo,a ja sam uporno pokusavala da se setim odakle ga znam.Prolazili smo pored ljudi koji su se okretali za nama.

,,Stavi kapu"

,,Hmm?"

,,Rekoh,navuci kapu"

,,Sto?"-pogledao me I istim pogledom mi pokazao na svet koji bulji u nas.

,,Poznato mi je ovo dete...Da pitamo Margo....Mozda je to ona...Nemoguce..."

Cula sam razne glasove.Sad sam stvarno imala zelju da sto pre odem odavde.Mahinalno,iz straha,uhvatila sam Ounija za ruku.Nije se pobunio,cak sta visi,jos jace je stegao.Udaljili smo se od grada.Mogla sam da vidim sumu.Ouni me je privukao sebi.O Boze kako mi njegova blizina prija.I samo podstice mrznju prema Danijelu.Plasim se da je Leon uradio ono sto je sve vreme imao na umu.Pokrenuo je lavinu.Ali ovo je bio samo najtalnji deo.Slojevi tek nadolaze.
Nesto se culo.Ouni je naglo stao.Izgledao je kao da njusi vazduh.Probala sam isto.Nista.Ouni mi je pustio ruku I poceo da se udaljava.

,,Ouni?"

,,Jesi li se setila ko sam?"

,,N..n..nisam jos..uvek"

,,Sad ces"-zarezao je Iz grla.Misicu su poceli da mu rastu,kosti da se krive.Ne mogu da vam opisem trrenutak.Sva odeca sa njega je popucala I za pet sekundi ispred mene je stajala zver od metar ipo.Vukodlak.

Razgoracila sam oci I ispruzila ruku.

,,O moj Boze..to si bio ti"-Odmah mi se vratila slika vuka koji mi je prisao pre neku noc I dao mi znak da mi nece nista.To je bio on.Ispruzila sam ruku da ga pomazim.Polako je prisao I pustio me da to uradim.Ali ne dugo.Iza njega se izvila,daj Boze,senka I pocela da kresti.Brzo se okrenuo a onda kleknuo terajuci me da ga uzjasem.

,,Sta...ja..."-zarezao je.Senka je pocela da puzi ka nama.Okej,penjem se.Ustao je I poceo brzo da trci.
Ovo nije senka.
Ovo je neki gori akrep.
Stegla sam Ounija za gusu.
Sad nije jedan.
Sad su tri.
Veselo.
Nastavio je da trci sve brze,a ja sam se osecala kao da se vozim na ringispilu.Vetar mi je udarao samara,nisam mogla oci da otvorim.Zagnjurila sam glavu u njegovo krzno I osetila onaj miris.Tako lep miris.Udisala sam ga sto sam vise mogla,nisam zelela da znam gde je ona Sotona iza nas.Ako je uopste iza.Osetila sam kako Ouni usporava,sve dok nisam osetila da hoda.Podigla sam glavu.
Na poljancetu smo.
Isto mesto na kom su me oteli pre neko vece.Skupila sam nekako hrabrost da se okrenem.Nema ih.Ili smo im pobegli,ili tek cekaju da nas roknu.Pomazila sam Ounija po glavi jer sam osetila kako ubrzano dise.Umorio se sigurno,jos mene nosi na ledjima.Krenula sam da sidjem,ali je opet zarezao I nije mi dao da sidjem.Zagledao se pravo ispred nas.Neko se tamo pomera.Ako je onaj akrep...
Spremila sam luk I strelu koju sam naucila da napravim od kristala.U zlatnoj boji je izgledalo opasnije.Naciljala sam na tu stvar koja se tamo mrdala.Fali mi sekunda da ga razapnem.

,,Sofija?"-Brzo sam spustila strelu.

,,Mama?"-Izabela se izvukla iz grmlja,Danijel I Bazil zajedno sa njom.Skocila sam sa Ounija.Pogledala sam u Danijela.Nasmejao mi se sa izrazom lica kao da mu nedostajem.Znam da si lazan,dzabe gluma.Htela sam da mu skratim muke odmah ovde,ali se iza njih pojavila figura koju sam molila Boga ponovo da vidim.Suze su mi prosto skliznule.

,,MARSELONA!?"

,,O da devojcice,to sam ja,glavom I bradom"-nisam ga ni pustila da zavrsi recenicu,bacila sam mu se u zagrljaj.

A\N:
Htela sam ovo da stavim sve u jedno poglavlje,ali zelim da se predstojeci dogadjaji sto bolje obrade-u mom mozgu XD.Nastavak cu izbaciti sutra,obecavam.

Inace,htela sam da stavim neki gif tamo gde se Ouni pretvorio u sexy beast ali moj dragi kompa nehte.Jebiga,zamislite coveka koji postaje vuk.
A cica gore...to je Surbin.Kad sam videla odusevila sam se.Ista ona.

Till tomorrow my lovelies <3