Zlatno pero-Prva knjiga

19.

author's writing

Svi u kuci su se uspanicili.Ne samo da su brinuli za Marselona,sad su morali da brinu I za Sofiju.

,,Znala sam!Znala!Ne moze ona a da ne napravi neko sranje"-Izabela se nerozno setala I vikala na svakog ko bi je pogledao.

,,Smiri se Izabela,nije mogla da ode predaleko,a I poslao sam Mariju I Danijela da je potraze"-rekao je Teodor,nervozno pritiskajuci koznu fotelju I gledajuci Alehandra sa odredjenom dozom prezira.Alehandro se vrpoljio pod tim pritiskom I svim silama pokusavao da ne gleda u Teodorovom pravcu.Izabela je nastavila da se seta po sobi.U tom je usla Zaklina.

,,Nisam uspela,nijedna cin ne radi,pa ni ona za lociranje"-rekla je grebajuci dlanove koji su joj goreli od tolike magije.Od kako je postala vampir,sve sto joj se desava je pojacano,pa tako I dejstvo magije,koje bi vrlo lako moglo da izmakne kontroli.Izabela je na trenutak zatvorila oci.Pokusavala je da procita misli svoje cerke,ali uzalud.Glava ju je jako zabolela,sto ju je nateralo da ispusti krik.Zaklina I Teodor su poskocili I uhvatili Izabelu kako bi je sprecili da se obrusi na zemlju.Spustili su je u fotelju.

,,Neka magija,prejaka...stiti je..."-rekla je jedva hvatajuci dah.

,,Kakva je to magija koja je u stanju da prekine vezu izmedju cerke I majke?"-pitao je Teo.Svi su zacutali na trenutak,a onda je Izabela podigla glavu ka Zaklini I rasirila oci.Zaklina je ucinila isto.

,,Non,nije moguce..."

,,Trci gore na sprat!"-Zaklina je nestala poput vetra.Teodor je husnuo Izabelu saljuci joj upitan pogled.-,,Izgleda da mi je rodjena cerka ukrala Dikatoptu...Jedinu stvar koju sam ponela iz dvora.Jedina stvar,koja ako se ne koristi kako treba ili dospe u pogresne ruke,moze da napravi haos"-sve je to rekla gledajuci u jednu tacku.Sada je I sama razumela zasto je bila toliko nemocna.Moc Svete knjige jos niko nije nadvladao.Teo joj je stavio ruke na ramena.Alehandro je sve vreme posmatrao ove scene,osecajuci kao da ce svakog trenutka da zaspi.Znao je da mu se ne spava,vec da mu nadolazi vizija.Savio se I zazmurio,pokusao je da se skoncentrise.Mozda utvrdi gde je mlada princeza.Vec se iskljucio kad je neko usao na ulazna vrata.Izabela I Teo su brzo ustali.Culi su nekakvo komesanje,a onda su u dnevnu sobu usli Marija I Danijel.Danijel je izgledao kao da ce svakog trenutka da eksplodira.

,,Nismo je nasli"-rekla je Marija.Izabela se vratila na kauc,savladavajuci suze koje su joj nailazile.

,,Jel ste razgovarali sa strazarima?"-pitao je Danijel gurajuci ocnjake nazad.

,,Jesmo.Jedan strazar je nestao nakon sto je I Sofija"-rekao je Teo,stavljajuci sinu ruku na rame.

,,Kako to mislite nestao?"-I taman kad je Danijel to rekao,u dnevni boravak je uletela Zaklina.

,,Izabela...nema je"

,,Znala sam"-panika koja je u tom trenutku vladala u atmosferi,nije mogla da se meri sa kolicinom vazduha u istoj.U dnevni boravak su sad usle Erina I Diara,koje su isle da nadju Sofiju po gradu.Opet,neuspelo.Diari se ceo svet rusio,tu,pred njenim nosem,a nije bilo niceg sto bi ona mogla da uradi.Znala je zasto je Sofija otisla,i divila joj se,jer je ona bila prevelika kukavica da uradi to za rodjenog oca.Koliko ga Sofija zna?Par meseci?A ona?Da,on joj je otac...ceo zivot.Erina je takodje mogla da nasluti sta se desava zapravo,Sofija joj je par puta pomiljala da je predlagala majci da potraze lek na planinama,ali je isto rekla da Izabela nece ni da cuje.Tako da da,mogla je zna.Sve se sad uzburkalo,danas su ocekivali vesticu koja ce doci da izleci Marselona,ali niko sad nije bas polagao nade u nju.
Izabela je vec plakala,kunuci sebe sto nije u stanju da sacuva rodjeno dete,Danijel I Sofija su tesili jedno drugo pogledima,Teo je razgovarao sa svima mogucima preko telefona...Situacija nije dobrodosla nimalo.Onda,kada su svi vec I zaboravili da je on tu,Alehandro je skocio sa stolice I seo pored Izabele.Ona ga je pogledala suznim ocima.Sada kada je njegova vizija bila potpuna mogao je da joj pokaze to uz pomoc magijskog lanca.

,,Dozvoli mi da ti pokazem"-rekao je uzimajuci njenu ruku medju svoje.Oboje su zatvorili oci.Tenzija je rasla,svi su se napeli da cuju sta je Alehandro predvideo.

Izabela se naglo odmakla I pomahnitalo pocela da trese glavom.

,,Ne...ne...to je...nemoguce"-kriknula je Izabela konacno briznuvsi u plac.

,,Vidis da je moguce...znaci da za nas jos ima nade"-svi su ih posmatrali,ocekivajuci da ce neko nesto da kaze.Izabela je plakala na Zaklininom ramenu.

,,Bela...ma Cherie,sta si videla?"-Izabela je jecala jos koji trenutak,a onda prikupila svu mogucu znagu da izgovori sledece reci:

,,On je ziv...moj Bazil je ziv"