Zlatno pero-Prva knjiga

29.

Zaklinina I Baranjina smrt su nas tesko pogodili.Pokusavali smo da se oporavimo ali jednostavno nismo mogli.Ja sam je volela,davala mi je savete koje niko drugi nije znao da mi da.Ali evo,mesec dana kako tih saveta vise nema i kako ih vise nikada nece ni biti.
Vratila sam se kuci,terala sam oca da uradi isto,ali on je rekao da ima jos stvari koje treba da uradi pre nego sto dodje kuci.
Ouni se vratio coporu i obecao mi da ce dolaziti da me vidi.Sto je i radio.Skoro svaki dan.Ali mi nije smetao,zapravo htela sam da bude ovde pored mene.Danijel je pokusao da prica samnom ali mu to nisam dozvolila.Ne zelim da ga slusam.I kako dani prolaze,sve vise pocinje da se vraca ona mrznja pre naseg poljupca.Besnela sam u sebi zbog toga,a Izabela vec i sama izgubljena zbog ljubavi i smrti,pokusavala je da me smiri.Nije uspevalo.Ona je postala veoma histericna i bilo je diskutabilno ulaziti u raspravu sa njom.Pustile smo jedna drugu na miru.Marselona je odrzavao mir,Diara mu je pomagala.
Sedela je tada samnom,sipala mi je kafu.

,,Ovo vreme ce nas ubiti"-prokomentarisala je mesajuci secer u kafi.

,,Jos ne znam za nesto sto ne moze da nas ubije"-pogledala me je pomalo prekorno.

,,Sofija,moras da razumes da je Zaklina pomogla tvojoj majci dok si joj jos bila u utrobi...dok niko drugi nije ni mogao"-rekla je gledajuci me direktno u oci.

,,Da Diara,shvatam ja to,ali dokle?Dokle da zali za necim sto ne moze da bude vraceno?Evo,stize jos malo prolece,sta je sa ritualom,ha?Niko se ne brine o tome?"-Najgore od svega,ritual je na dan mog rodjendana.Bazil mi je obecao da necu ni osetiti ritual,jer cemo slaviti moj rodjendan.Nisam htela da mu rusim tu srecu da ce konacno slaviti rodjendan svoje cerke,sa svojom cerkom.Pricao mi je da je svake godine,na dan mog rodjenja,pravio veliki rucak,i sa najblizim saradnicima,slavio taj dan.Bilo mi je i drago i zao zbog toga,pa sam mu verovatno zbog toga i pustila.

,,Ritual je cista forma Sofija i sama si rekla da je prastar obicaj,nikad nece da upali!"-pocela je piskutavim glasom kako bi sprecila sebe da ne vice.

,,Mozda,ali moramo da ispostujemo obicaje.To je ionako paljenje jedne jebene lomace"-sa nevericom je odmahnula glavom i srknula kafu.Cutale smo nakon toga dok Izabela nije uletela u dnevni boravak.

,,Polako Robin Hude,gde gori?"-pitala sam posmatrajuci njene nagle promene raspolozenja.

,,Nije za salu Sofija,ne mogu da nadjem prsten"-pocela je da baca jastucice ne bi li ga nasla.

,,A pa,nakon mesec dana,ti se setis da ga vec toliko nisi ni nosila"-uspravi se i pogleda me skoro pa tuzno.

,,Kako to mislis,nisam ga ni nosila.Bio mi je na ruci sve vreme"

,,Ne,nije.Kada sam htela da te nadjem pomocu cini,nisam mogla jer prsten nije bio na tvojoj ruci.To je bilo pre mesec dana"-Zamisljeno se zagledala kroz prozor.

,,Ne razumem...gde sam mogla da ga stavim?"-okrenula se oko svoje ose i razgledala boravak-,,Nadjite ga.Obe"

,,Govoris to kao da smo ga mi uzele"

,,A kako znas da je proslo mesec dana kako ga vec ne nosim?"

,,Rekla sam ti,cin lociranja"-zackiljila je sa nevericom u ocima.

,,Neka ti bude,ali ima da ga nadjete"-taman se spremala da ode.

,,Znas,molim te nije magicna rec.To je rec kao i svaka druga,Tako se zove samo figurativno.Ne treba ti nikakva magija da bi je izgovorila"-frknula je izasla je napolje.

,,To je jako interesantan razgovor majke koja trazi prsten i cerke kojoj je taj prsten potreban da bi se obavio ritual"-provocirala me je Diara.

,,Ne treba mi prsten,dovoljno sam jaka da to odradim i bez njega i sto se mene tice ne morate da pripremate jebeni ritual,spremicu ga sama"