Zlatno pero-Prva knjiga

32.

Stajali smo ispred kapije.Bila sam odlucna da pomirim oca i sina.Teodor mi je toliko puta zamenio oca...Dena ocinstvo nikada izgleda nije zanimalo.Gurkala sam Danijela,ali kajanje ga je ocigledno ophrvilo.

,,Idem ja prva,a kada izadjem,to je onda znak za tebe da ti udjes.Za to vreme,ti potrazi Mariju...mnogo se uplasila"

,,Kazes,kod tebe je dosla prvo?"

,,Izgledala je mnogo uplaseno,mislim da nikom drugom i nije imala da kaze"-Danijel je stisao pesnice i ne cekajuci ista vise da mu kazem,ispario poput magle.
Usla sam kroz kapije i koracala sam malim puticem,zagradjen zivom ogradom sa obe strane.Stigla sam na vrata i pozvonila.Dok sam cekala odgovor,na brzinu sam pogledala okolinu.
Idemo na odmor,vraticemo se za dve nedelje.
Cesto su odlazili tako,nisam ni sanjala gde.Nisam htela nikada da pitam,sama mrzim ljude koji zabadaju nos u tudja posla.
Nema odgovora.
Ponovo sam pozvonila.Sacekala sam malo,pa sam onda pokucala.
Okej.
Ulazim.
Unutra je bilo kao i u svakoj drugoj kuci.Cak sta vise,podsecalo je na njihovu kucu u Srbiji.Tamniji zidovi,drveni podovi,viktorijanski ukrasi,poznate slike...

,,Teo?"-Nista.Marija ocigledno nije u kuci cim mi ona nije otvorila vrata.-,,Upozoravam te,upotrebicu magiju ako mi se ne odazoves!"-Cula sam tup udarac i flasu koja se kontrlja u susednoj sobi.
I idemo...
Odskrinula sam vrata i zatekla Teodora kako,obesen o fotelju,zamisljeno gleda kroz prozor.

,,Boze Teo!"-Nakrivio je glavu kao da je hteo da razgovara samnom,ali kao da se odjednom predomislio.Sutnula sam flasu koja je lezela na podu.

,,Nikakav sam brat,jos gori otac..."-Reci,izrecene vise kao da samo ne bi cutao nego kao da je to stvarno mislio.

,,I ti i ja znamo da to nije istina"-Sela sam odmah preko puta njega.Ocnjaci su mu bili izrazeni,oci podbule od alkohola,odeca mu je izgledala kao da je nosi poslednjih godinu dana.

,,Jesi li uopste cula sta se desilo?"-Ma ne ovde sam u prolazu.

,,Cula sam...i ovde sam da ti pruzim ruku prijatelja"-Nasmejao se.Jedva.

,,Bolje da sam umro onda kad me je Danijel proboo.Svima bi bilo lakse"-Ovaj covek se ponasa kao neka tetka.

,,Meni ne bi bilo lakse.Nije mi ni sad lako.Teo..."-Ustala sam i klececi na podu,prisla sam mu.Izgledao je kao da ce svakog trenutka da zaplace.

,,Znas Sofija"-glas mu je odjednom pukao-,,oduvek sam te gledao kao cerku.Obecao sam,kako tvom ocu,tako i sebi da cu te stiti zivotom.Onda sam pustio Danijela da to radi umesto mene.I znao sam da je on deo prorocanstva...Secas se slike sa zida u nasoj kuci?"

,,Kako ne bih"-Kako ne bih...

,,Prorocanstvo...sve nas je unistilo,zivimo kao u nekom filmu zbog njega,ali plasim se da ovaj film nema srecan kraj"

,,Teo,o cemu ti to?"-zagledao se u mene zbunjeno.

,,Zasto si ovde Sofi?"

,,Obecala sam Mariji da cu naci Danijela i dovesti ga ovde.To i cinim..."-Nastavila sam jednako zbunjeno kao i on.

,,I on ti nije rekao razlog svojih besanih noci bez tebe?"

,,N...ne"-Sta god da je,nije dobro.Teo me je samo gledao,a onda je nagnuo glavu u ruku i protrljao oci.

,,Gde je on sad?"

,,Ceka da mu dam znak da udje"-Krenuo je da ustane.Uhvatila sam ga za ruku.

,,Zasto?Sta se desava?"

,,Pozovi ga neka udje"-Zavrtelo mi se u glavi...Izasla sam na prozor u hodniku.Marija je prekrstenih ruku gledala Danijela.

,,Vreme je"-rekla sam,nisam znala sta drugo.Plasila sam se da cemo Danijel i ja ponovo biti razdvojeni.Osamuceno sam se vratila u sobu,Teo se doterivao ispred ogledala.

,,Obecaj mi da se necete svadjati"-pogledao me je u ogledalu.Klimnuo je glavom.Bolje bi im bilo.
Marija je prva usla na vrata.Danijel je malo posle nje.Postalo mi je jako neprijatno.Ipak sam ja tu bila crna ovca,oni su porodica.
Samo su se gledali.Marija je stala pored mene.Uhvatila sam je za ruku.Cvrsto je stegla.Znam da se plasi.Mogu da napipam njen strah.
SOFIJA,POZURI KUCI!
Mama?
Gde si dodjavola,tebe svi cekaju!?
Ne mogu sad,doci cu za pola sata!
Ni minut Sofija!
Qua.
Sta god da je moze da saceka.Zelim da vidim sta ce se ovde desiti.
Danijel je prvi poceo.

,,Tata...jako mi je zao"-pognuo je glavu.Izgleda kao neko dete koje priznaje da je polomilo casu.Samo sto je ta casa ovog puta Teovo srce.
Posmatrao ga je jos koji sekund,a onda su se bacili jedan drugom u zagrljaj.Marija mi je toliko jako stegla ruku,bila sam ubedjena da mi je polomila bar dva prsta.

,,Ne,ja sam kriv,nisam trebao onako da se ponesem,trebao sam prvo da te pitam sta je razlog tome"

,,U redu je tata,bio rastrojen,nisi tada mogao da mislis...."-Suze su mi navirale na oci.Nikad nisam videla toliko razumevanja u odnosu deteta i roditelja.Cak ni Den i Miranda nisu bili u stanju da mi pokazu toliko razumevanja.Odjednom sam se setila da svako moje dvoumljenje oko skolovanja nestaje onog trenutka kada sam dosla ovde.
Njih dvojica su i dalje u zagrljaju.Teo otvara oci i gleda u mene i Mariju.Danijel se ne okrece.Ne znam da li on place.Nikad ga nisam videla da to radi.Teo ga je potapsao po ramenu.Danijel je odmahivao glavom.

,,Mrzece me"

,,Mrzece te ako joj ne kazes"

Pitala sam se sta je to do te mere strasno kada on misli da mogu da zamrzim ljubav svog zivota.
Danijel se pazljivo okrenuo.Marija je smrcala i brisala suze.Ja se medjutim nisam pomerala.

,,Reci mi Danijele,koliko strasno moze da bude..."-Tesim samu sebe.

,,Secas se prorocastva"-uzdahnuo je-"Sada se otvorilo novo poglavlje.Kaze da ce se Horoj uzdici i da ce sve da pobije.Pocevsi od tvojih roditelja....Toliko lose moze da bude"
Zanemela sam.

,,S..sta je...Horoj?"-rekla sam u tonu sa suzom koji mi je ispala iz oka.Izdajice.Ne mogu ni da se pravim da sam jaka.

,,Cudoviste...tvoj deka ga je ubio pre skoro 100 godina.Bar smo mislili da jeste..."
Nisam znala sta da kazem.Samo sto sam dosla do oba roditelja,neko ce mi ih uzeti...

,,Koliko imamo jos vremena?"-Pitala sam brisuci suze.

,,Vrlo malo"