Zlatno pero-Prva knjiga

8.

Ni sama vise nisam raspoznavala svoja osecanja.Sve ovo je bilo previse za mene.Imala sam osecaj kao da to vise nije moj zivot.Da se to desava nekom drugom,i da mi je samo na trenutak neko pozajmio svoj zivot.Nazalost,to je bilo ono cime sam se ja tesila.Ovo je,od sada pa nadalje,svidelo se meni ili ne,moj zivot.Pakavanje mi palo tesko...mnogo tesko.Iako sam osetila izdaju,ipak su Miranda i Den bili ti koji su me ocuvali,i koji su hteli da nikad ne zakorcim u svet odakle sam zapravo dosla.Odjednom mi je bilo jasno zasto su toliko brinuli za moju buducnost,a i meni je postalo jasno zasto se ja nigde ne pronalazim.Onda sam pomislila na Marka,koji je toliko puta preuzeo odgovornost.Cak je kada sam bila u osnovnoj isao na moje roditeljske sastanke,kada su Miranda I Den radili.Zapitala sam se da li je on znao za ovo?Ako jeste,oprosticu mu.Oprosticu i Mirandi i Denu.Danijelu sam jos sinoc mislim oprostila,a za Izabelu nista ne mogu da kazem.Povrh svega,taman kad smo Danijel i ja, izrazili osecanja jedno prema drugom,ja sad odlazim.Pa to je predivno.Samo se meni takve stvari desavaju.Miranda je pokucala na vrata,i polako usla.Pogledom je pokusavala da vidi da li sam jos uvek ljuta ili ne.Okrenula sam se,gledale smo se par trenutaka,a onda smo se bacile jedna drugoj u zagrljaj.

,,Tako mi je zao Sofija,ali prosto sam morala...osecala sam da moram da ispunim tu sestrinsku duznost"-rekla je plakajuci.I meni se potkrala jedna suza.

,,U redu je..."-odjednom sam se setila da sam ih sinoc zamalo poubijala,cime god to bilo...Naglo sam se udaljila od nje.Odjednom sa razumela Danijelov postupak.A ja sam bila u pravu.Jeste se plasio samog sebe,i jeste se plasio da ne povredi onog koga voli.Miranda je uzela moje ruke u njene i sele smo na krevet.

,,Sta se desilo...Miranda?Kako?Gde?Sve mi kazi"-Miranda je uzdahnula i krenula.

,,Bilo je to...nekih sedamdesetih godina proslog veka.Nasi roditelji su ziveli u Jaktaboru,u jednoj kuci pored palate.Izabela je tri godine starije od mene.Ja sam imala 13,ona 16.Tvoj otac Bazil,imao je isto 16 godina.Njega su stalno drzali u palati,sto zbog ucenja,sto zbog Leona,njegovog strica...Jednog dana,Bazil je sa svojim mentorom izasao napolje,jer Bazilu nije islo od ruke da aktivira svoje moci,tada je video Izabelu.Ona je bila jedna od najlepsih devojaka u celom Jaktaboru.Bazil cim ju je ugledao,zaljubio se.Medjutim,svima je bilo dobro poznato da smo mi ,,preobrazena porodica",tacnije nas otac.To znaci da se nije rodio takav,nego ga je neko pretvorio u to.Slicna stvar kao kod vampira,samo sto je sa vesticama to malo bezbolnije.U svakom slucaju,nakon par dana,Bazil je uspeo da aktivira svoje moci.Malo posle njega je Izabela ucinila isto.Medjutim,Izabeline moci su bile drugacije od ostalih.Imala je ona ,,mracna strana" u njima,i znalo se ko su ti koji poseduju takve moci.Bazilovoj majci,nasoj kraljici,Nadii,se to nimalo nije svidjalo.Htela je da napravi od Bazila ono sto je njegov otac od uvek zeleo.Jeste postao kralj,ali je ozenio Izabelu,i sa tim Nadia nikako nije mogla da se pomiri.Tek nakon sto si se ti rodila,ona je smeksala.Posle toga,verovatno znas..."-zastala je zamisljeno,gledajuci u neku tacku.

,,A sta je sa tobom"

,,Sta samnom?"

,,Pa,sta je sa tvojim mocima?"

,,Pa,moje se nikad nisu aktivirale.Izgleda da sam vise povukla na majku"-blago se nasmejala.

,,Zar tamo ima i obicnih ljudi?"

,,Ima samo mora da poloze nekakvu zakletvu da nikom nece reci za nase mesto i to..."-nikad nije mogla da kaze sranje.Nikad!Cutale smo par trenutaka.

,,A sto se onda desilo?Teo mi je rekao da vas je Izabela...proterala"-rekla sam to ujedno se setivsi Tea i Marije.I Danijela...

,,Nije nas bas...proterala,vise nas je...sklonila.Mene je poverila Farbodu,inace rusu koji je sluzio na dvoru.E da,on je ince Lidijin otac.Njena majka je umrla jos dok je ona bila mala.Izabela i ona su bile najbolje drugarice,ali kada je Leon preuzimao vlast,ona je presla na njegovu stranu,a Izabela joj to nikad nije oprostila.Inace,Farbod me je doveo ovde,i...ja sam pocela svoj zivot."-Sada mi je sve bilo mnogo jasnije.I sta je bilo toliko tesko da se kaze?Miranda je ustala.Videlo se da joj je bilo tesko.Pocela je da pakuje stvari koje sam ja povadila.

,,Gde je Den"-pitala sam.

,,Eno ga dole,sad je isao po vase karte"-glas joj se polako prelomio.Ipak idemo.

,,Zar stvarno ovako brzo da odem.Kao...kao da me nije ni bilo?-moj glas je vise bio kao cvilenje.Okrenula se ka meni.Opet je plakala i opet smo se nasle jedna drugoj u zagrljaj.

,,Mi vise nismo u stanju da te cuvamo.Moje znanje nije dovoljno da bi te sacuvala od nevolja..."-Ne mogu da verujem.Volim ovo dvoje.Ne mogu da odem od njih.Ne tek tako.Izabela je samo dosla i odlucila da mi isprica sve u jednom danu i odvedemo nazad tamo...gde god.U trenutku me je nesto ponovo pecnulo u grudima i ja sam se odaljila od nje.Hajde da vec jednom zavrsimo sa ovim.Ne mogu,ovo je previse za mene.Sve mi se vrtelo po glavi.Kockice su se jos uvek slagale.Pogledala sam na sat bilo je 11:15.Miranda mi je rekla da nas avion krece u dva.Imala sam vremena da odem do Marka.Verovatno se pita zasto nisam dosla.Rekla sam to Mirandi kada me je ona zaustavila.

,,Cekaj...mislim da...neces tamo da nadjes Marka"

,,Kako to mislis"-pitala sam zbunjeno.

,,Marko je...isto znao za ovo i...otisao je.Nece da se vrati"

,,Kak...ma sta pricas bre!?"

,,Eto,jednostavno je znao.Den mu je rekao u poverenju,i...Sada kada ti znas istinu on mora da bude otsutan neko vreme i nemoj molim te nista sad da me pitas"

,,Cekaj...jel ima ovde nekog koga sam ja znala,a da  nije znao za moj pravi identitet!?"

,,Marko nije znao detalje..."

,,Ali je ipak znao..."-opet smo zacutale.Ne znam sta bi rekla,da nas Den nije pozvao da sidjemo.U holu su stajali Izabela i...Danijel!Potrcala sam mu u zagrljaj,a on me je malo nespreman docekao.Ipak mi je uzvratio zagrljaj i poljubio me u celo.Miranda nas je gledala smeskajuci se,dok je Izabela drzala sumnjiv pogled.Den je usao u kuhinju i nesto trazio.Danijel je prvi zapoceo.

,,Pa cujem da se neko seli..."-rekao je to kao da me zadirkuje.

,,Nemoj sad Danijele,molim te nemoj sad..."-uvideo je svoju gresku i po prvi put mi se izvinuo.Da su bile drugacije okolnosti to bi me zacudilo ali...sad bas i nije bilo mnogo stvari koje mogu da me zacude.

Narednih nekoliko sati smo se pakovali.Izabela mi je rekla samo da ponesem osnovne stvari koje mi trebaju,ostalog tamo sve ima,a ako ne,onda cemo da nabavimo.Usput sam zapitkivala,odakle mi pasos,sta cu svojom bivsom skolom...sve dok mi Izabela nije uputila ubilacki pogled.Onda sam prestala.Zbog drugara mi i nije zao,jer ih i nisam imala.Jedino,i ono sto me je najvise mucilo,hocu li ikad videti ovog djavola od coveka koji se oduvek poigravao samnom,a od skoro i sa mojim srcem...Odvukla sam ga u stranu.Pogledao me je kao Ajde pricaj sta ti je na dusi.

,,Da li cu ja tebe ikad ponovo da vidim"-prvo je stao ne verujuci,a onda nasmejao i spustio pogled.Iskreno se nadam da to znaci Videcemo se.

,,Marija je sada u preobrazaju,a ako ne zelimo da umre,mora da miruje.Teodor i ja cemo joj pomoci da savlada to,a onda cemo vervatno i mi doci u Frimont."-za trenutak sam se obradovala.

,,Jel mi to obecavas?"

,,Obecavam"-Opet sam nekako osecala krivicu jer ne mogu da budem pored Marije,ali mi je Danijel rekao da me ionako ne bi pustio tamo,jer je suvise opasno.

Pozdravljanje sa Denom je bilo prakticno.Zahvalila sam mu se na svemu,a on uzvrati time da mu je bilo ogromno zadovoljstvo odgajati dete poput mene.Jel da?Teodor je ostao uz Mariju,ali mi je preko Danijela preneo da se nista ne brinem,i da cemo se uskoro videti.Nikad u zivotu nisam plakala kao sad.Razdvojiti se od ljudi koji su vas odgojili,iako oni nisu ti koji su vam dali zivot...Sada sam razumela ono...Ne treba nositi neciju krv da biste ga voleli.Stali smo na nas terminal.Izabela je bila mrtva ozbiljna.Samo se poljubila sam Mirandom.Sa Denom i Danijelom se rukovala.Ukrcale smo se u avion i stjuardesa nam je porucila da vezemo pojaseve,i da mozemo da ih odvezemo tek nakon sto uzletimo.U zgradi sa strane,pored piste,iz daljine sam videla Danijela,Mirandu i Dena.Nisam bas mogla da im procitam izraze lica,ali sam videla da stoje tamo.Dodirnula sam staklo u trenutku kada je avion uzleteo.Jos jedna suza mi je pala niz oko.Skrenula sam pogled.Nadam se da ce Danijel ispuniti ono sto je obecao.Izabela je citala neki casopis,a ja sam gledala u oblake.
Ptica se vraca svom gnezdu.