Zlatno pero-Prva knjiga

20.

Sofija

Osecala sam se ukoceno.Kao da su delovi kristala usli u moje kosti.Polako sam otvarala oci.Lezala sam na necemu sto me je mnogo bockalo.Terala sam sebe da se sto pre pomerim kako bi neprijatno bockanje prestalo.Kada sam nekako otvorila oci,vratio mi se I sluh.Blago pucketanje vatre u obliznjem kaminu je bila jedina stvar koja se mogla cuti.Pogledala sam okolo.Najveci izvor svetlosti,a I toplote,davale su svece I kamin.Jedino pravo svetlo ovde,bila je lampa koja je stajala u cosku drvenog stola.Sve je mirisalo na mentu I na cokoladu.Ljuta cokolada.Jedina osoba koja je ikad tako mirisala sam bila ja.Mislila sam da miris pripada meni,ali nesto u njemu je bilo drugacije.Ustala sam sa kreveta I odsetala do prozora.Pao je mrak I nista nisam mogla da vidim sem dalekog svetla koje se izgleda kretalo.Ili mi se jos uvek vrti,ili se svetlo stvarno krece.Odaljila sam se od prozora.Pa draga moja Sofija,nisi ni dan u svojoj ekspediciji,a vec si upala u neko sranje.Na sredini zida,bila su tu vrata koja sam se plasila da otvorim.Najvise sam se plasila da me Leonovi ljudi nisu zarobili,sta ako je ovo ta cuvena Jaktabor kula,sta ako su me bacili u neki podrum,sta ako me natera da mu predam vlast nad krunom,ma dacu mu je,samo nemoj nikog da povredi.Milion pitanja mi se vrzmalo po glavi.Suze su mi ovlazile oci,ali im se nisam predala.Ne Sofija,ovo nije vreme za plakanje.Moras da se usredsredis da izadjes ovde sa glavom na ramenima.Sedela sam na ivici kreveta,razmisljajuci,dok me je novi strah preplavio.Dikatopta.Gde je?Ako je Leon uzeo,onda sam ga tesko najebala.Skocila sam sa kreveta I videla da Dikatopta svetli u svojoj bozanstvenoj velicini,blago vireci iz moje torbe koja je sedela na stolici.Pao mi je kamen sa srca.Ali...cudno.Zasto je nije uzeo?Mozda ne zna kako izgleda?Mozda je toliko mocan da mu ona cak I ne treba?Razmisljajuci o tome,prisla sam torbi I dotakla Dikatoptu.Cudni zmarci su me obuzeli,naterali su me da se nasmejem.Pobogu da se smejem sad.Sad kad ne znam ni gde sam,ni sta mi sledi.Naglo me je prenelo necije udaranje stopala o beton.Brza sam skocila na krevet I spremno drzala ruku.Vrata su se polako otvorila.Necija ruku je drzala okvir vrata,po svemu sudeci muska.Muskarac je lagano provirio unutra I odmah sam ga poznala.Srce mi je stalo.

,,Princezo?"

,,Koto?"-zacudjeno sam upitala.Sisla sam sa kreveta I potrcala mu u zagrljaj.Spremno me je prihvatio u svoje cvrste ruke.Osetila sam kako se stresao.Verovatno mu je laknulo sto me je nasao.Udaljila sam se od njegovih grudi I pogledala ga pravo u oci.Izgledao je uplaseno.

,,Koto,sta se desava,gde smo mi?"-pogledala sam iza njega ocekivajuci da ze svakog trenutka da se pojavi moja majka,da mi opali jedan samar a onda da me zagrli.Vratila sam pogled na Kota koja me je nervozno gledao.

,,Sta se desava ovde"-namrsteno sam pitala,postepeno se udaljavajuci od njega.

,,Princezo...ovo ce Vam biti najbolji dan u zivotu"

,,O cemu ti pricas?"-cudna jeza me je preplavila.

,,Morate da podjete samnom"

,,Ne idem ja nigde"

,,To je naredjenje princezo"

,,Cije?"

,,Flejm..ovo"-rekao je sa nekom vrstom dvoumljenja u glasu.

,,Ko je to?"-pitala sam razmisljajuci da li Leon ima neki autentican nadimak.Koto je cutao I buljio u mene.Ako je on neki Leonov izaslanik,onda znaci da nas je sve vreme imao pod prismotrom.To odmah znaci da je Koto izdajica I da se zblizavao samnom samo kako bi prikupio neke informacije o meni.A ja naivna kakva jesam,pricala sam mu o mojoj tugi za ocem kog najverovatnije nikad necu sresti.Glupa Sofija.

,,Molim Vas...ako ne krenete,bicu primoran da Vas silom povedem"-rekao je sa velikom odlucnoscu.To je to.Niko mene nece da tera na nesto sto ne zelim.Gledala sam ga par sekundi a onda sam prosto skocila.Dohvatila sam torbu I ispalila kristalni metak.Koto je lezerno podigao ruku I odbranio se.Cekaj...STA!?Ali on je vampir...Kak...ne...to je nemoguce.Projurila sam pored njega,dok je on mirno gledao zamnom.Ocekivao je da ce ovo da se desi.Koto.Jedan od tri vampira koji poseduju magiju.Setila sam se mog i Erininog razgovora,njenoj seasni i Zaklini,njemu i Dzulijanu.Ali zasto?Rekla mi je da su pobegli.Da nisu pod Leonovoj vlasti.Da li to onda znaci da me nece povrediti?Ili da li su sve price,a Leon ga je poslao da me smakne?Tata,ako me cujes,molim te,pomozi mi sad.
Koto je trcao zamnom,ja sam se molila da budem brza,ali to nece da se desi,Koto je vampir,i jos ima magiju.Plus,bilo je mnogo mracno,sto je meni dodatno otezavalo.

,,Zaustavite je!"-povikao je grmovito.Ni od kuda su izletela desetorica muskaraca,prekrupnih za mene.Naglo sam prikocila.

Bol u grudima?Provereno.
Strah?Nenormalan.
Gubljenje kontrole nad magijom?Opasno.

Opkolili su me i uperili oruzja u mene.

,,Ne imbecili,spustajte oruzje!"-besno je zarezao Koto.Polako su svi spustili oruzje,ali prekasno.Ja sam vec lebdela i sijala iznad zemlje.Ne,nemoj molim te.Ne sme da te vide.Ne sme da znaju ko si.Avaj,transformacija se vec desila,cela povrsina koze me je pekla.Dikatopta se izvukla iz moje torbe i doletela sa zemlje pravo do mene.Nisam mogla da kontrolisem pokrete tela.Ruke su mi se same pomerale.Dikatopta se otvorila i ja sam pocela nesvesno da mrmljam nesto dok je ona sijala kao Sunce.Mogla sam da mislim,ali nisam bila svesna onoga sto se desava.Taman kad sam pomislila da je to to,da cu da raznesem pola Zemlje,Dikatopta se spustala nazad ka zemlji.Pratila sam je pogledom,sve dok nije legla u necije ruke.Moje oci su pocivale na licu muskraca kome je suza skliznula niz oko.Pogledao me je sapnuvsi nezno moje ime.Ocekivala sam da cu se smrskati o zemlju,onesvestiti kao prosli put...

Ali docekao me je.
Docekao,kupajuci moje lice njegovim suzama.