Zlatno pero-Prva knjiga

11.

Nocas nisam mogla lepo da spavam.Svakave misli su mi se vrzmale po glavi.Prvo ona knjiga,pa onda moj incident,pa onda krug moje majke,a onda...i oni koje sam ostavila za sobom.Miranda i Den su mi uzasno nedostajali i Izabela je obecala da cemo ih pozvati ujutru.Verujem da zbog toga najvise nisam spavala.Sa druge strane,od danas pa nadalje,brojacu dane do Danijelovog dolaska.Nisam ni bila svesna koliko mi je nedostajao.Ne mogu da verujem da cu ovo da izgovorim,ali mi ne bi smetalo cak i kada bi me sad zadirkivao.Volela bih da vidim i Mariju i Tea.Za njega sam imala neka posebna pitanja.Ozbiljno uskoro cu poceti da zapisujem na papir.

Ujutru me je probudio dubok muski glas.Otvorila sam oci i kroz maglu raspoznala Marselona.

,,Hajde lepotice...budjenje"

,,Koliko je sati?"-pitala sam pospano.

,,Skoro 11"

,,Po ovdasnjem vremenu?"

,,Da..."-rekao je pomalo nesiguran.

,,Okej,silazim za 10 minuta"-nasmejao se i izasao iz sobe.Ja sam se na jedvite jade pridigla,i sa polu otvorenim ocima,gledala gde mi je torba,koju jos uvek nisam raspakovala.Napolju je bilo toplo,pa sam obukla teksas tri-cetvrt i majcu sa znakom mira...piece...kako god vi vise volite.Ironija je sto je toga ponestalo u mom zivotu.Kosu sam vezala u rep a potom sam sisla u kuhinju.Tek kada sam silazila niz stepenice primetila sam da me grudi ponovo pritiskaju.Usla sam u kuhinju i svi su me pozdravili sa lepim osehom.Sela sam pored Diare,zagrlivsi nju i Zaklinu.Osvrnula sam se po kuhinji.

,,A gde je...Izabela?"-ne znam zasto,ali mi nesto prosto nije dozvoljavalo da je nazovem majkom.Par sekundi su svi cutali.

,,Ma sace ona"-rekao je Marselona.Samo sto je to izgovorio,ona je usla u kuhinju.Izgledalo je nadrdano.

,,Dobro jutro svima"-rekla je ne pogledavsi niukoga,samo pomazivsi Zaklinu po ruci.Doruckovali smo u tisini.Kada smo vec bili pri kraju moja majka je podigla pogled ka meni.

,,Sofija,od danas ces imati tutora koji ce te poducavati kako da se boris svojim mocima"-pogledala sam je i klimnula glavom.Ocekivala sam da kaze jos nesto,ali je ona hladna tisina ponovo nastupila.Zavrsili smo sa jelom,a Diara me je odvukla u stranu.

,,Hej...jako mi je zao zbog onog juce..."-rekla je postidjeno.

,,Ma daj Diara,znas da nisi ti kriva"

,,Ma dobro ali....nisam trebala da te teram da to pokusavas..."

,,Hej,niko nije stradao zar ne?Zato cuti i zapisi jucerasnji datum"-obe smo se zakikotale.Diara je bila odlican prijatelj.U hodniku sam zatekla Marselona i Izabelu kako se raspravljaju oko necega.Nisam uspela da razberem mnogo,samo to da se Marselon sa necim ostro ne slaze.Izabela je prevrnula ocima,i kada smo mi naisle,oboje su se okrenuli ka nama.Izabela se namrstila.

,,Zasto ti tako izgledas?"-pogledala sam samu sebe.

,,Kako?"

,,Nespremno.Hoces u tome da se boris?"-Borim!?Jos ne znam ni da kontrolisem moci,a ja cu da se borim!Uzdahnula je.

,,Idi se presvuci pa da vidimo kako ce da ti ide"-Nevoljno sam otisla do svoje sobe.Trening je bio poslednja stvar koju sam zelela da radim.A i povrh svega samo sto sam stigla ovde...
To sto si stigla ovde znaci da moras da budes spremna da se boris.Cula sam glas u svojoj glavi.Kako...kako me ona cuje?Ne cujem te.Citam ti misli.Pa to je sjajno.Sad necu moci ni da mislim.Mocices...to je samo kad ja hocu.Ma jel?Pozuri.Stigla je.Stigla?Ne mogu da lazem da mi nije laknulo kada sam cula da ce mi zensko biti mentor.Samo se nadam da nije stroga kao moja nastavnica iz matematike.Nisam mogla da imam vise od trojke kod nje.I,nadam se da nije neka matora.Ustvari,ako je matora onda je i ostra...pa,sta je tu je.Nije kao da sam mogla ili mogu da biram.Izasla sam iz kuce.U dvoristu me je cekao Marselona.Pogledao me je i sa pohvalama na licu vodio negde.Postidela sam se na trenutak,jer sam nosila helanke koje su jasno isticale oblik mojih nogu.Imam uzasne noge.Stomak mi je bio ravan,ali je bio...pa labav da tako kazem.U svakom slucaju setila sam se da se nikad ne treba stideti svog tela i to mi je u tom trenutku podiglo samopouzdanje.Marselona je otvorio neka vrata,iza kojih je bila prava mala oaza.Idalje se nalazila napolju,ali je svud okolo stajalo drvece,cije su krosnje gusto rasle jedne u druge.Zadivljeno sam gledala i okretala se kako bi upila svaki deo ovog prelepog ambijenta.