Zlatno pero-Prva knjiga

15.

Skliznula mi je suza niz oko.Mislila sam da ujutru,kada se budem probudila,da ce bol nestati,ali cini mi se da me sad jos vise boli.Htela sam da pozovem nekog,ali nisam imala snage ni da jaucem.Suze su se samo kotrljale,nisam ih zelela,ali moje telo ih je izgleda videlo kao jedinu stvar koja funkcionise.Udahnula sam vazduh i probala da podignem rukom pokrivac sa sebe.Ne.Ipak ne.Ponovo sam sacekala da taj nalet bola prodje.Cutala sam par trenutaka,a onda osetila bol u grudima.Zasto?Zasto se ovo desava.Ubedjena sam da ono sto mi se desilo da je to bio fortis.Ali zasto me jebeno niko nije upozorio da ce celo telo da me boli kao da imam piromane ispod koze!Bes je sada nadvladavao bol.Nisam bila sigurna ni oko cega sam postala besna,ali u svakom slucaju....jesam.Pocela sam da disem duboko i brzo.Cula sam skripu prozora.Nisam otvorila oci.Cula sam da je nesto udarilo o pod.I dalje nisam otvarala oci.Pocelo je da suska,da puzi ka mom krevetu.I taman kad sam shvatila da su zvukovi stvarni.....

,,Sofia!"-mesavina francuskog i engleskog me je skroz osvestila.Uspela sam samo da vidim kako ogromna grana drveta napusta moju sobu kroz prozor.Teta Zaklina me je pogledala u fazonu:Neeeh,sta da se radi.Sela je na krevet,pored mog kuka.Osmehnula sam joj se.Na trenutak sam joj se zagledala u lice i primetila da zapravo imamo dosta slicnosti.Sem sto je bila plava i sto je imala sive oci,vilica i nos,a i oblik ociju su nam izgledali isto.Drzala me je za ruku i palcem mi masirala dlanove.Da mi Erina onog dana nije ispricala sve o ,,pravim vampirima" nikad ne bih znala da su oni u stvari kao i ljudi,da mogu da jedu i piju,a i da se napiju,da im je koza topla i da im srce itekako radi.Stvari koje su ih razlikovale bile su brzina,jacina,inteligencija i naravno ocnjaci.Secam se da mi je ispricala da je nemoguce da budes vampir i vestica u isto vreme,bar dok se Leon,Zaklina,Koto i Dzulijan nisu pretvorili.Niko ne zna kako ni zasto,a kazu da bi bilo bolje da se objasnjenje i ne trazi.Sama pomisao na Erinu me je razgnevila,ali pod Zaklininim dodirom,sve je bilo nekako pod kontrolom.

,,Jel boli?"-pitala me je dok mi masirala ruke.

,,Masiranje?Ne mnogo"

,,Hoces da te malo brze zacelim,a?"

,,Mozes to?"

,,Pffff,jos pitas"-zacudila me je njena samouverenost s tim da je je juce bespomocno stajala iza onog zida.Taman kad sam krenula da je pitam u vezi toga,osecala sam kao da mi se baloncici stvaraju ispod koze.Prvo je bolelo,a onda je pocelo da me golica.Ona je sedela na krevetu,stiskajuci me za ruku,i mrmljajuci neke,pretpostavljam magijske reci.Osecala sam kako mi energija polako dolazi nazad.Svakim dahom,osecala sam se sve bolje,dok na kraju Zaklina nije prestala.

,,To je to.Mozete ustati"-napravila je naklon i djavolski se nasmejala.

,,Sta,to je sve?"-iznenadjeno sam pitala.

,,A sta si ti mislila?Nemas slonovske kosti pobogu Sofija"-zakikotala se.I dok sam ustajala iz kreveta kao da do malo pre nisam plakala sto ne mogu da izadjem iz istog,zbunjeno sam pitala:

,,Cekaj,kako to mislis kosti?Zar sam slomila koske?"-pogledala me je na trenutak.

,,Pala si sa 20m visine...Budi srecna sto si uopste ziva"-PALA!?Ali bila sam ubedjena da sam se vratila polako na kolena.Ne u stvari,bila sam sigurna da je bilo tako.Uvidela je moju zbunjenost i odmahnula rukom.

,,Nema veze.Vestice se ionako brzo zaceljuju"-mrzelo me je da je ista pitam.Htela sam ali...neka drugi put.Okrenula se ka mom ormaru i bacila mi neku odecu da se obucem.

,,Cekamo te dole,ti se spremi i sidji...ako mozes.Ako zapne negde vici"-opet se zasmejala.Koketno je napustila sobu.Luda zena.Da ovo seta ulicama Frimonta,morali bi da otvore jednog Lazu Lazarevica i ovde.Dok sam se oblacila,razmisljala sam o svim tim Srpskim znamenitostima.Iako sam sa Mirandom i Denom zivela u Pancevu,Subotica mi je bila najomiljeniji grad.Secala sam se te ekskurzije kada sam sa razredom isla tamo.Toliko mi se svidelo da je Den nakon mesec dana morao ponovo da me vodi.Trgnula sam se iz misli kad sam se pocupala za kosu.