Zlatno pero-Prva knjiga

28.

Ponadala sam se da cu konacno imati tako kakav normalan zivot.
Ali da.
Sve je ostalo samo na nadi.

,,Marse,toliko si mi nedostajao"

,,Znam mala,i ti si meni,mada sam te svaki put cuo kad si dolazila kod mene u sobu"-Oboje znamo da je to bilo kradom.Odaljila sam se kako bi posle duzeg vremena mogla da vidim njegovo lice.Da.Skroz se vratio u zivot.Verujem da nikad bolje nije izgledao.Obrisao mi je suzu.

,,Shhhh,dosta s plakanjem,zar places sto sam ziv"-Sta reci.Placem jer si ziv I jer su svi oni koje volim zivi.Sem jednog.Njemu zelim da crkne.Svaki put kad pomislim na njega,srce me ljuto zaboli.Okrenula sam se da vidim gde je.Da mu posaljem jedan pogled pun mrznje.Umesto njega,videla sam Mariju,Tea,Diaru...o moj Boze Diara!Nasmejala sam joj se siroko,a ona mi je prisla I cvrsto me zagrlila.

,,Hvala ti Sofi,ovo mi mnogo znaci"-rekla je kroz prigusen plac.

,,Znam,Di,znam..."-Otvorila sam oci I videla Anju kako me gleda sa Zaklinom u rukama.Sta je sad ovo?Nije me bilo dva dana?Valjda...Prilicno sam sigurna da su bila samo dva dana.Uzvratila sam mu upitan pogled,a Zaklina ga je zagrlila I,ne znam je l bilo srecno ili tuzno,nasmejala mi se.

,,Sofija,secas se moje ljubavi koja me je pretvorila u vampira...pa polu"-Anja...Ba-ranja,Baranja...
Zbunjeno sam klimnula glavom.Ona je uzdahnula vazduh I pokazala na njega.TI.MENE.ZESCE.JEBES.Ovaj lik me je mrzeo vise nego Leon,kad razmislim,Leon me ne mrzi uopste.Nisam znala da li da se nasmejem ili da razgoracim oci.Uradila sam oba.Anja se nasmejao.

,,Vase visocanstvo,svi mi smo se krili ovde pod drugim imenima,ako je to ono sto Vas buni"

,,Ouu..pa da"-okrenula sam se ka ocu.Prisla sam mu I zagrlila sam ga.Pogledala sam u Izabelu.
Victima.
Teo I Marija su se grlili.
Victima.
Danijel I Ouni,koji je jos uvek bio vuk,zestoko su se streljali pogledima.
Victima.
Tata se odjednom odaljio od mene.Pogledao je iza mene,dok sam ja gledala u njegov izraz lica.Ne smem da se okrenem.Ako su oni akrepi,nikako.Izabela je izvela neke pokrete rukama I napravila ogromne zlatnoljubicaste krugove.Cula sam neku vrstu pucanja.Kao zvuk biceva.Jebiga.Moram da se okrenem.Brzo sam se okrenula I zatekla tri visoke statue koje se ne pomeraju.Crne.

,,Portalke"-Kaze Izabela.

,,A?"

,,One otvaraju neku vrstu portala koji te sazvace na mrtvo,a onda te izbaci.Nesto u sumi se poremetilo,sada traze zrtvu"-Pa to je divno.

,,Neko od nas je nesto poremetio..."-Rekao je Bazil,pazljivo se okrecuci ka meni.-,,Sofija,ti..."

,,Ja...Sta..."

,,Tvoje srce...osetilo je izdaju"-Samo me zanima kako!?Da li sam stvarno toliko vezana za oca da cak mozemo da osetimo medjusobna osecanja.Ona cudovista su mumlala nesto I u isto vreme otvarala portal.Nebo je izgledalo kao da ce se svakog trenutka srusiti.Grmelo je.Duvao je vetar.Izabela I Bazil su isetali ispred mene.A ne necete.Danijel je dojurio do mene I uhvatio me za ramena.U tom trenutku mumlanje je postalo glasnije ali I razumnije.Quod.On.To je jedino sto znam Iz latinskog.I znala sam ko je taj on.Strgla sam Danijelove ruke sa sebe.

,,Ne dodiruj me"-rekla sam sapatom,ali besno.

,,Sofija,sta ti je?"

,,Idi grli tvoju plavu kurvu"-Ne mogu da vam opisem ovaj izraz lica.Razgoracio je oci,uplasen,iznendjen,tuzan...Ne znam.I nije me briga.

,,Sofija,molim te,pust"

,,Necu da te slusam!"-svi su se okrenuli ka nama.Zatekla sam Mariju kako najzabrinutije gleda od svih.Jer verovatno zna.Verovatno me je I ona zbog toga izbegavala.Verovatno bi mi rekla to u nekom trenutku.I znala je da bi me to povredilo.Bazil je postajao sve nervozniji.