Zlatno pero-Prva knjiga

7.

,,Molim te Sofija,sve cu da ti objasnim"-rekla je Izabela tresuci se i plakajuci.

,,Nema sta da mi objasnjavas,sve mi je Teodor ispricao"

,,Znam...tolike godine te je cuvao.On,Danijel,moja sestra..."

,,A ti?Gde si ti bila?Sta si ti radila?"

,,Ja sam nalazila nacine kako da vratim nas dom?"

,,A zasto mi to ranije nisi rekla,a?Mogle smo zajedno da trazimo nacin"

,,Nismo,uhvatili bi te prvom prilikom,ne poznajes Leona"-ne mogu da vam opisem bes koji sam osecala trenutno.Bila sam besna na sve.Osetila sam kako mi se nesto po grudima mrda,i opet sam napravila neku vrstu tika sa rukama.Izabela je jedva pricala od placa,a ja sam samo gledala kako ovo da zavrsim.Pozelela sam da je Danijel ostao.Da sam ga pitala...U tom su izasli Den i Miranda.Miranda je bila takodje uplakana.Dobru su znali da ovo MORA da se desi jednog dana.Miranda je krenula da me zagrli,ali sam joj stavila do znanja da to od nje ne zelim.

,,Kako ste samo mogli!Sve ove godine zivela sam misleci da ste vas dvoje ljudi koji su mi dali zivot,a onda se ispostavi da mi je ustvari tetka,koja me je posecivala jednom godisnje,ustvari prava majka?!"-Svi su cutali.Niko nista.No reaction.Grudi su me jos vise pritiskale.

,,Jel to sve sto imate da kazete?"-i dalje nista.

,,Kako hocete"-odgurnula sam Dena u stranu i krenula da udjem u kucu.

,,Ne Sofija,cekaj!"-povikale su Miranda i Izabela.Tada mi je u grudima nesto prosto buknulo.Okrenula sam se i sasvim nesvesno ispravila ruku i otvorila saku.Ispred sake,pojavio se krug,sunceve boje.U sredini,stajalo je pero.Iz kruga je izleteo nekakav mlaz,udario o zemlju a iz zemlje su izleteli siljci zlatne boje.Izabela se u tom trenutku nekako pojavila izmedju Mirande i Dena,i nestali su u trenutku kada su na njihovom mestu izrasli siljci.Sklonila ih je u stranu.Sve je utihnulo.Par komsija je izaslo na prozore kako bi videli sta se dogadja,ali na njihovu zalost a na nasu srecu,nije moglo jasno da se vidi,jer je nasa kuca bila udaljenija od ostalih i gustina ograde je dodatno zatvarala vidik.Ja sam sa druge strane zaprepasceno gledala svoje ruke.Par sekundi sam gledala u njih,a onda sam pogled prebacila na na njih troje.Trepnula sam par puta,a onda sam se okrenula i uletela u kucu jako zalupivsi vrata za sobom.

Izabela je upotrebila mundi kako bi sklonila siljke iz dvorista.Miranda je plakala,a Den ju je drzao privijenu uz sebe.Poslednji put kada je videla ovako nesto,Izabela sezaljubila.Tada su i on i ona bili klinci,bas kao sto je sad Sofija.Uvela je Dena i Mirandu u kucu,i uputila se u Sofijinu sobu.

Sedela sam na krevetu,posmatrajuci Lidiju koja je sedela u fotelji do prozora.Vrata sam zakljucala.Iskoristila je sansu da udje kroz otvoren prozor,dok smo se mi svadjali u dvoristu.

,,Kakva drama.E,vidi se da ti je Bazil otac"-pricala mi je to naslonjena na jednu ruku,zatvorenih ociju.Ja sam prelazila preko sitnih pukotina na dlanovima,koji su me pomalo peckali.Jos vise sam se bacila u misli kada je spomenula ime mog oca.Bazil.Kako neobicno ime.Pokusavala sam da ga zamislim,ali mi nesto nije islo.Samo me je bacilo dublje u depresiju.

,,Ne brini,proci ce"-rekla je pokazivajuci na moje ruke.

,,A evo setila se da je majka"-rekla je sapucuci.Izabela je kucala na vrata.-,,Sad ce i govor.Zavrsi s tim pa da ti kazem sta imam".

,,Sofi,molim te,otvori mi"-Lidija je prevrnula ocima.

,,Odlazi,ti i ono dvoje ste poslednji sa kojima zelim da pricam."-rekla sam.Lidija je stajala i gledala kroz prozor.

,,Sof...ko je to unutra?-Pogledala sam u Lidiju.Cutala je.U jednom trenutku se nista niije culo.A onda,u jednom trenutku kroz hodnik i moju sobu odzvonila je pucnjava vrata.Vrata su se srusila na pod a Izabela je besno stajala na samom ulazu.Krug sam videla,pa je onda nestao.Umarsirala je u sobu i rasirila oci kada je videla Lidiju.

,,Ti"

,,Ja.Suprajz!Kako si samo nespretna Izabela.Mada,ponekad ti se stvarno divim"-Izabela se suzdrzavala da ne pukne.Stiskala je pesnice sto je jace mogla.Ja sam ih samo posmatrala.

,,Ajde da kazem ovom detetu sta imam,pa da se kroz par dana svi lepo vidimo u Frimontu,a ko zna...mozda jednog dana zakoracimo i u Jaktabor."

,,Nemas ti sta da kazem mom detetu"

,,Pa dobro,mozda nemam ja,ali zato ti imas sto sta"-Ustala sam i stala izmedju njih dve.Iskreno,uradila sam to jer se uplasila da nece da pocnu da se kunu ovde...ili sta god vec...oni...ja...mi,radimo...Izabela me je pogledala i raznezila pogled.

,,Sad ce prica jedna po jedna.Prvo ti,MAMA"-Izabela kao da se otopila kad je sam joj rekla mama.Ipak pribrala se i pogledala u Lidiju.Sve tri smo sele na krevet.Jedino sam se pitala sta Den i Miranda sad rade.

,,Nemam mnogo novog da ti kazem.Mislim da ti je Teo sve objasnio.Jedino sto ti mozda nije rekao je to da je Leon saznao gde si i da je poslao Lidiju da te odvede njemu"-pogledala je u nju,a ja sam se strecnula i udaljila se od nje.Ona se samo nakezila.

,,Ne prepadaj je nego nastavi"-Izabela mi je stavila ruku na rame.

,,Na nasu nesrecu,Leon je pola vampir pola vestac"-pa to je sjajno.I ako nisam znala sta to znaci,pretpostavila sam da nije dobro.

,,Trazio je da ga preobraze,kako ne bi ostario,ili tacnije kako bi njegova vladavina trajala vecno"

,,I da bi bio siguran da ne postoji mladog perceta koje moze da mu oduzme vlast"-smejala se pokazujuci na mene.Meni i Izabeli uopste nije bilo do smeha.Ustala je.

,,Tvoj otac,Sofija,tvoj muz Izabela,postoje neke teorije da je ziv.Neki kazu da su ga videli na ,,Vecitim tamama",neki kazu da je cak postao vodja nekakvih odmetnika koji se bore za "pravdu" u nasem svetu."-na trenutak se u meni rodila nada.Na trenutak sam pomislila da bi jednog dana mogla da ga nadjem i da svo troje,zajedno sa Danijelom,Teodorom i Marijom,pobedimo Leona i svi budemo srecni.Medjutim sve je nestalo kad je Izabela drsko odbrusila.

,,Ne lupaj!Njega su zarobili i odveli.On nikad nece da se vrati!"-ovo me je jako iznenadilo.Nisam ocekivala ovo.

,,Kako hoces.Ali znas i sama sta prorocanstvo kaze.I neces moci to da izbegnes"-zastala je na trenutak-,,I...bolje ti je da je pocnes da je spremas,ne mogu ni ja vise da zalicem onu budalu"-rekavsi to popela se na prozor i skocila.Ispustila sam glasan krik.Potrcala sam ka prozoru,ali vise nikog nije bilo tamo.Par trenutaka sam stajala zbunjeno a onda sam se okrenula ka Izabeli.Gledala me je.Ali,nakon ovoga,nije se vise trudila ista da mi objasnjava.

,,Pakuj se.Sutra krecemo za Ameriku"-rekla je to i zamisljeno izasla.Samo se okrenula da vrati vrata na mesto.Sve je bilo kao i pre nego sto ih je srusila.Ja sam ostala da stojim zbunjena.
A Danijel?