Zlatno pero-Prva knjiga

25.

Flejm

Polako smo se kretali kroz sumu.Poveo sam skoro celo selo.Anja je bio na tragu Surbin I taj trag smo sledili.Ako se ista usude da urade mom detetu,necu zaliti ni jedan atom za Fortis.
Sto smo duze hodali,to sam ja postajao nervozniji.Anja je non-stop mirisao Surbininu maramicu.
Odjednom se ukopao u zemlju.
Sa njegovog lica sam mogao da vidim da nesto nije u redu.

,,Anja?"

,,Tragovi su zamagljeni...neko koristi crnu magiju da bi prekrio tragove"-E nek ide sve do djavola.Blizu su.Okrenuo sam se ka Kotu I ka Dzulijanu.Koto je bio previse bled u licu.Obojica su njusili vazduh.

,,Da se niko nije pomerio...svi nanisanite"-Svi su to uradili sem Kota.

,,Koto,sta koj matrag cekas?"-Nista.Zagledao se u jednu tacku I nista.

,,Koto?"

,,Koto..."-Pozvao ga je Anja.

,,Da se niko.nije.usudio.da.puca"-svi su ga zbunjeno pogledali.Sta mu je sad?

,,Koto,saberi se,nismo u situaciji da se zajebavamo"

,,Tebi ce Flejme poslednjem da bude do zajebancije"-Odgovorio je mrtav ozbiljan.Ma sta prica ovaj covek!?

,,Flejm...hah...slozno uz tvoj karakter..."
U tom trenutku mi je sve postalo jasno.
Taj glas.
Glas moje paunice.
Okrenuo sam se I zatekao reku suza iz njenih predivnih ociju.
Bol me je osinula,ali me nije sprecila da bacim oruzje I privucem je u zagrljaj.

,,Izabela..."

Izabela

Pozelela sam da ovaj zagrljaj nikad ne prestane.Vratila sam se u ludo zaljubljenu devojcicu kojoj je srce skakalo svaki put kad ga vidi.
Svasta sam cula.Da je mrtav.Da je ziv.Da je jos zarobljen.I toliko puta mi je palo napamet da odem I spasem ga.Ali samo nikad ne bi uspela.
I eto.Nakon 16 godina on stoji isped mene,cvrsto me pribijajuci uz njegove grudi.Necu da ga pustim,ali I moram.Sofije nema danima.Alehandro mi je u viziji pokazao Bazila,ali nisam htela da verujem.Htela sam,ali nisam mogla...Zivela sam sa patnjom I tugom I teskom cinjenicom da ga vise nikad necu videti.I drago mi je sto je obrnuto.Sada imam mnogo vise sansi da spasem nasu cerku.Mozda cak I kraljevstvo.

                       .           .             .

Da smo deca,sada mi bi se cmakali I mazili.Ali nismo.Daleko smo od toga.Ali nasa cerka jeste.I zbog nje smo ostali ozbiljni.Bilo je tu ljudi koje sam poznala.Svi su se pokonili.Poznala sam I njega.
,,Nosac koplja" kako su ga zvali.Vampir.Ali I bedna kukavica.Tu je bio I Koto koji mi se odmah izvinio I ja sam mu odmah oprostila.Bazil me je cuvao sve ove godine a da to nisam ni znala.I ma koliko sam do sada glumela jaku ratnicu,sada nista nego majusni mis.Jer mi je Bazil bio dovoljan.On je bio izvor moje snage.Stalno se okretao ka meni I svaki put bi se nasmejao.Za ovo vreme,postao je samo lepsi.I znam da je uvek voleo samo mene.Jer zlatna pera vole samo jednom.Samo jednog.
Anja nas je zaustavio.

,,Cujem...je"-svi smo cutali dok necije koracanje nije postalo dovoljno cujno I za nas ljude.Znam ovo mesto,ovde raste biljka koja moze da spase Marselona.I Sofija je pobegla da bi je nasla.Bazilovi geni,nema sta.
Neko je I nas primetio jer sam uocila bljesak kristala.Ljubicastog.Ali nije bio uperen u nasem smeru.Jedan kristal je izleteo.Ali cuo se tup udarac.O oklop.Bazil se polako okrenuo I pokazao neke pokrete rukom.Ko god da je pucao kristale brzim korakom se vratio do mesta odakle je dosao.Posle par sekundi cula sam glasove a onda I zvuk ostrice.To je bio znak I za nas.Svi su brzo krenuli I odnekud iz sume izbio je Danijel.Pratio me je.Samo me je pogledao I pokazao mi da krenem.Oboje smo potrcali.Doduse on brze od mene.
Svi su se tukli,urlali,ubijali...kao I kad sam napustila ove prostore.Onda ugledam svoju lepoticu.
Ali ugledam I nju.
Lidiju.
Izgledala je drugacije I plasim se da ta promena nikako nije dobra.
U strahu sam uhvatila Bazila za ruku I pokazala na Sofiju.
Uplaseno se cimnuo I pogledao u njenom pravcu.
Ne razmisljajuci iskoristila sam kristal.
I odmah se pokajala.Cetvrt meseca je.I moja magija je tada najmracnija.
Umesto dva kristala,poslala sam dve puzavice koje su obavile Sofiju.Ali me je nesto odam pogodilo do same srzi.
I moje puzavice su popustile,a oko Sofije je nastala magla.Gusta.Crna.Stegla ju je I brzinom svetlosti odnela u sumu.Cula sam kako Danijel I Bazil pomahnitalo vicu Sofijino ime.Ali gotovo je.Dve suze su mi skliznule niz obraz,jedna za drugom.
I sve ovo zbog cveta,koji I onako vise nece moci da posluzi.