Zlatno pero-Prva knjiga

10.

Vodila me je kroz dugacke hodnike ove raskosi i lepote.Iskreno nisam navikla na ovo,pa sam se osecala malo neugodno.Kada sam je pitala za nase sobe,rekla je da ce ostaviti to za kraj,a potom me odvukla do jedne sobe u kojoj su se nalazile samo slike.Ni kreveta,ni stola,ama samo slike.Uzdahnula je sa odusevljenjem.Drzala me je pod ruku,i imala je dobar stisak.Nije planirala da me pusti.Mada,njena harizma me je donekle tesila.A i cinjenica da bi mogla da imam neku osobu sa kojom bih mogla da se druzim.Na slikama sa bili uglavnom zene,retko gde i muskarci.Sarala sam pogledom po slikama,dok mi jedna slika nije posebna zapala za oko.Bila je lepo uramljena,a na slici su stajali muskrac i zena i izmedju njih jedan decak.Priblizila sam se,i dobro pogledala sliku.Skroz u dnu naliv perom,na francuskom, je bilo napisano:Njihova visocanstva,Nadia i Kerna i mladi princ Bazil.Raznezila sam se na pomen mog oca.Pogledala sam u decaka,koji je sa svojim zelenim ocima gledao pravo u moje.Kosa mu je bila razbarusena i u blagim talasima.Imao je maslinstu boju koze.Sve bas kao i ja.Setila sam se kakva sam bila kada sam bila mala.Izgledali smo potpuno isto.Jedina razlika je bila u tome sto je on bio musko a ja zensko.Pogled mi je otisao na baku i deku,koji su vec imali ono kraljevsko drzanje.Moj otac je imao mesavinu oba lika.Nije licio ni na Nadiu ni na Kerna.Od oboje po malo.Onda sam se ja zapitala da li imam nesto i na Izabelu,a onda sam se setila one losi naravi,koja,priznala ja to ili ne,imam u odredjenim trenutcima.Izdahnula se i okrenula,dok je Diara cutke stajala i posmatrala moje reakcije.Samo sam joj se nasmejala kako bih joj stavila do znanja da je sve u redu,iako nije.Za oko mi je zapala i jedna knjiga,po svemu sudeci veoma stara,jer je bila poklopljena staklom i izgledala je kao da ces je na jedan dodir unistiti.Mada to samnom i ne bi bila tragedija.U svakom slucaju,krenula sam da dodirnem bar staklo,ali je Diara vrisnula i stegla me za ruku.

,,NE!Nemoj to da diras?

,,Zasto?Sta je ovo?"-pitala sam radoznalo.

,,To je sveta knjiga Dikatopta.Nju su napisale dve sestre.."-zastala je da vidi da li znam o cemu prica.Klimnula sam joj glavom da nastavi dalje.-,,Pa...to je uglavnom to...znam samo da ne sme da se dira,mada sam se uvek pitala zasto je ova soba danju otvorena a nocu je zakljucava moj otac licno."

,,I zasto?"

,,Jer je knjiga navodno pisana iskljucivo danju,pa kao da prima svetlost...ali to nije pravi razlog...to su mogli da me lazu kad sam imala pet godina"

,,Pa...kako je ona dospela ovde?"

,,Zaklina ju je donela kad je pobegla sa dvora"

,,Zar je ona mogla tek tako da uzme tu knjigu i da ispari odatle"

,,Pa...ne znam...veruj mi,ovde sam samo jer tvoja majka misli da duguje mom ocu.Ovo sto znam saznala je moja radoznalost.I to sam sve morala sama da kapiram"-odlicno ima logiku.To ce mi dobro doci.Sta?NIkad se ne zna.Izasle smo iz sobe i zatvorile teska vrata.Pocele smo da pricamo o nekim nasumicnim stvarima,ni ne primetivsi da je Dikatopta ostala da sija u svojoj lepoti.

***********

Sedele smo na obali zaliva.Bilo je prelepo.Potsecalo me je na Palicko jezero u Vojvodini,samo sto ovo nije bilo jezero vec zaliv.Suncevi zraci su se presijavali na povrsini vode.Diara je zabacila glavu unazad i zmureci pevusila neku pesmu.Ja sam legla na travu pored nje,prekrivsi oci rukama.To je bio trenutak kad mi je glava bila skroz prazna i niocemu nisam mislila.Pa,bar je tako bilo par trenutaka.Ponovo sam se pridigla i pogledala u daljinu.Videla se neka suma,koja je,cak i sa ove daljine izgledala mracno.

,,Diara?"

,,Hmmm?"

,,Sta je ono tamo?"

,,Koje?"-pitala je zbunjeno.

,,Ono tamo"-odgovorila sam joj pokazujuci na sumu.

,,Ohhh...to...to su Vecite tame,tako ih zovu"

,,Zasto?"

,,Zato sto...su uvek mracne..."-zastala je i obe smo se nasmejale-,,I zato sto se niko nije vratio peske odatle..."-rekla je sarkasticno.

,,Jel si to probala da me uplasis?"

,,Mozda malo"-ponovo smo se zakikotale.Imati sa kim da se nasmejes je dobar osecaj.Uostalom,Diara iako malo sasava,nije bila ni malo glupa,a ni naivna.I to je ono sto mi se najvise svidjalo kod nje.Nakon nekoliko trenutaka pricale smo o svemu i svacemu.Ispostavilo se da Diara i ja imamo mnogo toga zajednickog.U prici sam saznala da joj se svidja jedan od novih regruta.

,,Bahtijar je tako...tako..."

,,Savrsen?"

,,DA!"-Onda mi ga je detaljno opisala i mislim da kada bi ga sad srela,da bi mogla da ga prepoznam.U tom trenutku setila sam se Danijela i zapitala se kako je Mariji.Molila sam Boga da ce ona ovo da prezivi,i da ce njih dvoje zajedno sa Teom da dodju ovde.Bas kao sto mi je Danijel i obecao.Bice tako,znam da hoce.Mora da bude.Diari sam ispricala pricu i kada je videla da sam se zamislila promenila je temu.

,,Hej,hoces da ti pokazem jedan kul trik?"

,,Jel magicno?"

,,Mhm"

,,Da.."-rekla sam sa zlim smehom na licu.Onda je ona klekla na kolena i zatvorila oci.Sa ogromnim uzbudenjem sam je posmatrala sta radi.Cutala je a onda odjednom otvorila oci,ispruzila ruku,otvorila saku a krug plave boje se stvorio ispred.U sredini kruga stajalo je plavo pero.Setila sam se boja na drvetu u Danijelovoj kuci.Medjutim,paznju mi je brzo odnelo njeno delovanje.

,,Atentrum!"-krug je jako zasvetleo a zaliv se za par trenutaka zaledio.Neka ptica koja se tu igrom slucaja nasla,zaglavila je nogu u tom ledu i iz sve snage pocela da kresti.Diara je napravila ponosan izraz lica,a meni je vilica pala do zemlje.

,,Sprzila sam ti mozdane celije,jel da?"

,,Nego sta..."rekla sam idalje gledajuci u cudu.Nasmejala se i pogledala u pticu koja se silno mucila da izvadi nogu iz sada zaledjene vode.Diara je napravila baby face i upotrebila novi izraz kako bi otklonila led.

,,Sovenda"-krug je ponovo zasvetleo,a voda je pocela da se odledjuje.Za par trenutaka sve je bilo kao da i nije bacila magiju.Ja sam je sa ogromnim smeskom pogledala.

,,Hoces ti da probas?Nije nista tesko,a ni opasno..."

,,Ne znam...nisam bas sigurna..."

,,Hajde,ja sam ovde..."

,,Sta treba da uradim?"

,,Sve sto treba da uradis je da ispruzis ruku i da kazes Atentrum ali to kao da hoces da jebeno prebijes nekog!"-dobro...koliko ovo tesko moze da bude?Mnogo.Ipak,htela sam da probam i uradila sam isto sto i ona.Izgovorila sam onu rec tako lepo da sam zadivila samu sebe.Krug se pojavio zasijao ali se nista nije dogodilo.

,,Nista"-rekla sam.

,,Ti si vladarka srca,radi to sa malo vise ljubavi..."-pa ovo je zanimljiva informacija.Ponovo sam pokusala ovog puta mislim da je krug previse jako zasijao.Kose su nam obema poletele u vazduh.Diara je napravila izraz lica kao da nista dobro nece da se desi.Par trenutaka je bila tisina,ali malo nakon toga culo se nesto kao krcenje creva.Samo sto je ovo bilo preglasno.

,,Ijaoooo!"-povikala je Diara.-,,Beziii!!"-u tom trenutku je ogroman siljak zlatne boje izlteo iz vode.Ogroman talas je izleteo iz vode i falila je mili sekunda da i nas zakaci.Tri strazara su isla ka nama dok je Marselon dotrcao do nas.Malo posle njega stigle su i Izabela i Zaklina.Svi su gledali zaprepasceno,sem naravno,moje majke,koja je vise izgledala zabrinuto.Meni je bilo neprijatno jer su svi gledali u mene.OK.Shvatila sam da ste vi shvatili da sam ja kriva.Marselon je ljuto pogledao u Diaru.

,,Izvini"-rekla je gotovo cvileci.

,,Ajde u kucu"-rekao je gurajuci nas obe da krenemo.

Bili smo samo ispred ulaza,kada sam se ja okrenula i videla da moja majka koristi zlatni krug u mesavini sa crnom bojom.