Zlatno pero-Prva knjiga

38.

Sofija

Danijel je skakao po drvecu noseci me na ledjima.Osecaj ni malo nije prijatan.Svaki put kad on skoci na neko drvo ja steknem utisak da cu mu spasti sa ledja.
U jednom trenutku je cak poceo da se smeje.

,,Danijele!"-moj vrisak je odzvonio medju borovom sumomom.

,,Sumica je opasna,malena devojcice.Prestani da mi vristis na uvo.Znas da sam osetljiv..."-zacvileo je.

,,Tuzicu te kod tate ako mi voznja do kraja ne bude bila uredna"-sapnula sam mu na uvo.

,,Tvoj tata meni nista ne moze majmunce"-frknuo je.

,,E sad si gotov"

,,Ne,zapravo,ti si sad gotova.Spremna?"

,,Spremna za sta?"-Nije mi dao odgovor.Samo je pogledao na dole i skocio na zemlju.Nabila sam mu glavu u rame i vrisnula unutar sebe.Nezno je skocio dole,ali se meni zeludac ipak popeo u grlo.

,,Here we are"-nekako sam podigla glavu i videla isto ono mesto gde smo se Danijel i ja pomirili.Nedaleko odatle,obezbedjenje nas je streljalo pogledima.
Pali smo sa neba.
Bukvalno.
Danijel je namestio majcu i uhvatio me za ruku.

,,Jesi li citala nekad Ilijadu?"

,,Ne.Što?"-procedio je neku psovku.

,,Nema veze.A Tedir?"

,,Sta je to kog djavola?"-zaustavio se u mestu.

,,Sofija,ako to nisi procitala,tvoje prisustvo rutalu je beskorisno"-rekao je sa nekom dozom srece u glasu,kao da je to prizeljkivao.

,,Molim!?Zasto mi to niko nije rekao?I hoces da kazes da sam beskorisna?Da jes..."

,,Shhhhhh"-stavio mi je prst na usta-,,Niko ti nije rekao jer ti nije bilo dobro,i ne,nisam rekao da si beskorisna,Boze Sofija,rekao sam da je tvoje prisustvo beskorisno ako to nisi procitala"-udarila sam ga po ruci da bi sklonio prst koji je poceo da se ledi.Tuzno me je pogledao.

,,Vaša visočanstva..."-zagrmeo je muski dubok glas.Zabezeknuto sam pogledala u coveka iza nas.Kakav covek!To je grmalj od dva metra.Grube konture lica,i prozirne plave oči.Svako normalan bi ga se uplasio.Krupnim koracima je dosao do nas i poklonio nam se.

,,Prinče...princezo..."-Princ?Opa.Manula sam Danijela laktom i mogu da se zakunem da je pocrveneo.Sagnuo je glavu i nasmejao se kao neka devojka kojoj decko laska.Jedva sam se zadrzala da se ne nasmejem.

,,Lura"-Danijel mu je pruzio ruku i ovaj je uzvratio.Nije se smejao.Nije u stvari pokazivao nikakve emocije.

,,Molim Vas,podjite zamnom"-Lura se okrenuo na petu i krenuo ispred nas.Poklonili su se i ostali clanovi obezbedjenja kad smo prosli pored njih.

,,Tatin stari prijatelj,Lura"-saputao je Danijel-,,On je šef obezbedjenja vampirskom klanu...nasem klanu"

,,Cekaj,ko ce sve biti ovde?"

,,Te ljude nikad u zivotu nisi videla,nisam ni ja.Znam samo par njih iz vamirskog klana i to mi je delom porodica.Nikog drugog ne znam.Zbog toga je bitno da se ne odvajas od mene"

,,O za to nemoj da brines"-jace sam mu stegla ruku.

,,Nemoj da se plasis,sve ce biti u redu"-nacas sam pogledala u Luru,imala sam neki jak osecaj da slusa sta pricamo.Danijel ga je pogledao i namrstio se.Znam da mi cita misli,zna da je Lura trenurno srz mog straha.Ali veliki strah ce tek da dodje.

******

Tata nas je docekao jako nervozan.Non-stop je razgovarao sa Teom i Lurom.Saznala sam da vampiri cuvaju strazu spolja,vestci i ljudi unutra.Meni zvuci fer.
Videla sam Izabelu i Voktoriju Ragu kako se bave papirima i kompjuterima.Mahnula sam Tori,ali majku nisam htela ni da pogledam.