Flejm
Toliko sam se uplasio.Moja mala devojcica ima isti problem kao i ja.Ona ne samo da ima isti problem,ona jeste kao ja.Koža,kosa...jedva cekam da otvori oci da vidim na koga njih ima.Nisam jebeno spreman za ovo.Bio sam toliko izolovan.Nisam to smeo da dozvolim.Znao sam da je ona sigurna ali nikad nisam uspeo da saznam gde.
Lezela je u mom krevetu.Posmatrao sam kako ravnomerno dise.Bila je tako prelepa.Jao Boze sta da joj kazem kad se probudi.Ako je stvarno toliko kao i ja,prvo ce poceti da se brani,a onda kad se smiri...saslusace.Toliko puta sam zamisljao taj scenario.Toliko puta sam zamisljao kako stojim pred svojom kcerkom i govorim joj:Seceru,ja sam tvoj otac.Jao Gospode ne mogu ja to!Ali ko ce ako ja ne mogu?
Odjednom sam se trgnuo.Zastenjala je.Budi se.Priblizio sam joj se jos malo.
Polako je otvorila oci.Te prelepe oci...te smaragde.Promeskoljila se.Tesko je progutala pljuvacku.Istog trenutka sam posegnuo za casom i dao joj da pije.Ona se malo pridigla i halapljivo odpila par gutljaja.Jos uvek je zmurela.Vratila mi je casu i bacila se nazad na krevet.
,,Mama?"-Sad sam mi je stala krv u zilama.Sama pomisao na Izabelu mi je raznosila srce i dusu.Poceo sam teze da disem.Ne...ne mogu ja ovo.Sofija
Imam osecaj da mi je mozak sprzen.Svaki milimetar tela me je boleo.Grlo mi se osusilo skroz.Tesko sam progutala pljuvacku.Neko je bio ovde.I taj isti neko mi je pruzio casu vode.Brzo sam odpila par gutljala i vratila sam se u isti polozaj u kom sam se probudila.
,,Mama?"-upitala sam ali nije bilo odgovora.Znaci nije ona.Nisu me nasli.Ja nisam nasla lek Marsu.Sve ce biti lose.Sve ce biti lose i to zbog mene.
Ne...ne smem da se predam.Nisam jos ni krenula.Sta god da su ovi ovde videli zbog toga me sad i drze.Da sam samo naucila kako da kontrolisem Fortis...ali jebiga.Ja ga ne kontrolisem.On kontrolise mene.Glasno sam udahnula vazduh i osetila miris sume...i mentola?Sumski mentol?Nemoguce.Jedina osoba za koju ja znam da tako mirise...sam ja.Polako sam otvorila oci.Svetlost je,kao i proslog puta,dopirala iz sveća i kamina.Samo sto ovog puta to nije bila ona ista prostorija.Ova je izgledala malcice otmenije.Konacno,moj pogled je pao na muskarca koji je sedeo svega nekih 5 centimetara od mene.Pomno me je posmtrao.U trenutku su me grudi zabolele.Covek je izgledao jako lepo i...zgodno.Podsecao me je na Marselonu,sto me je jos vise zabolelo.Privukla sam kolena bradi,vukuci i prekrivac za sobom jer je bio taman topao.
,,Povredicu...Vas"-kao da ga je neko opario,brzo se uspravio i nervozno nasmejao.Sada je sedeo taman tako da sam mogla da vidim njegovo lice.Toliko mi je bio poznat...samo,samo ne znam odakle.
,,Veruj mi,ti i ja smo poslednje osobe koje ce da povrede jedno drugo"-Moj dragi Boze...njegov glas tako mekan a opet tako grub...moze li to?Prica na engleskom.Tecno.Zbunio me je.
,,Molim te...nemoj da me se plasis"-Ovo je bilo neocekivano.
,,Ne...ne plasim se,ali Vam ne verujem"-to mi je izletelo.Ali gledanje u njegove oci me prosto tera da govorim iskljucivo istinu.Na trenutak je skupio oci.
,,Nemoj...nemoj ni to"-odmah sam mu poverovala.Zasto ovo?Kakav je ovo osecaj?
,,Ne persiraj mi"-ovo je bilo naredjivacki.
,,Poznat si mi"-Sta nije u redu samnom?Zasto se ovako ponasam.Vidim ovog coveka prvi put...a u sekundi mi se dopao.
,,Sofija...ja sam Fl...ejm i niko te ovde nece povrediti.Niko,jer si pod mojom zastitiom.Od sad...pa nadalje"
Plasim se da te izgubim.Sta?Mama?Mama!?Kako?Ko je to?Zbunjeno sam pogledala Flejma.Bio je napet celim telom.Osetila sam to.U jednom trenutku spoljna vrata su otvorila i hladan vazduh me je osinuo po nogama i brzo sam ih uvukla pod pokrivac.Koto.Nije mi hladno.Iskocila sam iz kreveta i napala Kota.Jebes ovo.Nece mene ovde da zadrze.Moram da palim.Moram da nadjem taj cvet i dam ga Marsu.Sto pre.Kristal kolac je leteo ka Kotu ali ga je kristal zlatne boje sprecio.Zlatne?Okrenula sam se ka Flejmu i u trenutku sam se setila malog decaka sa slike iz nase kuce.Moj mali tata.Ovaj covek je licio na njega,samo starije.Zasto?
,,Nemoj....nece te povrediti...molim te Sofija"-zastala sam i opet ga pogledala u oci.Smirila sam se iste sekunde.
Nasmejao se.
,,Aaa,rekao bih da si joj rekao?A tataice?"-rekao je namigujuci.Pogledala sam u Kota pa onda u Flejma.
,,Bazile?"
ESTÁS LEYENDO
Zlatno pero-Prva knjiga
FantasíaPraznina se popunjava. Strah se savlađuje. Nad moćima se uspostavlja kontrola. Jedino je ljubav lek sama sebi. Ali i lekovi imaju protiv dejstvo,zar ne?