Zlatno pero-Prva knjiga

24.

Sofija

Surbin je bila jako druzeljubiva devojka.Njen osmeh sa rupicama je jednostavno terao na sopstven smeh.Odavno nisam cula nekog da se smeje na taj nacin.Tako...iz duse.Pricala mi je svoju tragicnu pricu o spaljivanju celog njenog carstva i samo njenom opstanku.

,,Zao mi je"

,,U redu je Vasa visosti,bila sam jos dete tada"-mozda je bila dete,ali je sigurno nije ostavljalo ravnodusnom.Ne kao Leilu koja je isla malo ispred nas,desnom petom tesko pobadajuci zemlju.

,,Leila,je l sve u redu?"

,,Naravno visocanstvo"-Okej.Njih dve mi sve vreme persiraju i nazivaju me svakavim kraljevskim titulama.

,,Moramo da se dogovorimo nesto"-obe su zastale i zainteresovano pogledale.

,,Prestacete da mi persirate i da budete tako ozbiljne"-Surbin se nasmejala ali Leila je namrgodjeno slegla ramenima i nastavila da hoda.

,,Ja nemam nista protiv,ali kodeks kaze da moramo da Vas...te nazivamo bar tvojim punim kraljevskim imenom"-srdacno je rekla Surbin.

,,Kraljevskim imenom?"-Leila je ponovo stala i okrenula se ka meni.

,,Nemoj da mi kazes da ne znas svoje kraljevsko ime?"

,,N..ne?"-osetila sam se neprijatno.Niko mi nikad nije rekao moje ime...kraljevsko?

,,Je l to znaci da moje pravo ime...nije Sofija?"

,,Haha....ne,kad kazemo puno kraljevsko ime,mislimo na tri clana imena"-I dalje ne razumem...

,,Hajde,samo joj reci pa da nastavimo put,ide mrak"-nervozno je Leila pravila grudvu.

,,Tvoje puno ime je...Sofija Renato De'ponse"-Uh pa...dobro nije lose.

,,To vise zvuci kao neka italijanska mafija"-Leila me je pogledala sa blagim smeskom,a Surbin se glasno nasmejala.Ubrzo smo zbog njenog smeha pocele sve glasno da se smejemo.Smeh je tako zarazan.Mada,nisam rekla nesto presmesno,ali...Surbin smeh je Surbinin smeh.U jednom trenutku sam,pomesano sa nasim smehom cula rezanje.Rekoh,ucinilo mi se.
Tesko.
Nije mi se ucinilo.
Jedan vuk je pomahnitalo jurio ka nama.Leili su brzo proradili refleksi i grudvu koju je do malo pre pravila,bacila je na vuka i pogodila ga pravo u cello.Odmah nakon toga sa strane nas je opkolio ceo copor.Sta jedu ovi vukovi jebote?Ljude?Ima ih pola tone i dostizu visinu mojih grudi.

,,Zasto su ovi vukovi ovolki,bogte?"

,,Zato sto nisu vukovi?"-Kako bre nisu vukovi?Surbin i Leila su me pogledale i naterale me da shvatim.

,,Nemojte mi samo reci da i vukodlaci postoje!?"-Zalosno su klimnule glavom.E pa,kad je bal nek je i maskenbal.Surbin je isukla mac iz korica.Ljudi,e,mac!Leila je izvadila luk i strelu i isetale su ispred mene.Ja sam ostala da stojim pozadi kao da ne mogu da se branim.Mozda one to smatraju obavezom,za mene je to uvreda.Krenule su da napadaju i vukovi na njih.Zasto jebeno ne koristite magiju je imate.Nastalo je opste rasulo.Njih dve su koristile magiju samo u odbrani,ne i u napadu.Niko nije napadao mene.Pokusala sam da se setim.Koliko ja znam,vukodlaci su ljudi,koji se pretvaraju u vukove za vreme punog meseca,u novijim filmovima i serijama,mogu da to urade i po potrebi.Ovi su ocigledno novijeg veka,jer se secam da kad sam pricala sa tatom da sam kroz prozor ugledala tek jednu cetvrt.Htela sam da pomognem,ali sam jasno cula Surbinine reci.

,,Sofija,nikako ne koristi magiju!"-Zasto?Ne znate koliko sam se glupo sam se sad osecala.

,,Subi,previse ih je!"-rekla je Leila koja se krvnicki borila sa dva vuka.

,,Bezi Sofija!"-Bar me zovu po imenu.

,,Ne dolazi u obzir!Ne ostavljam vas ovde same!"

,,Samo idi,dodjavola!"

,,Ne!"-i u tom trenutku uperim krug i pustim da kristali izadju iz zemlje,ali oblikujuci srca.Onda sam pustila da da ta srca jako zasvetle.Na ponoru noci,svetlost je bila grandiozna.Nije da se hvalim,ali naucila sam.Svi su stali.Surbin i Leila zadivljeno,vukovi uplasena.Nazirala sam crvenu boju koja je izlazila iz dna kristala.Erin mi je rekla da cu vremenom nauciti i boju da menjam.To se desavalo samo kad sam mislila na Danijela.I poslednje secanje o njemu kako ni ne zeli da me pogleda izaziva tugu,sto je smanjilo sjaj kristala.Odmah sam prestala.Shvatila sam da ako nastavim,izazvacu Fortis...nece imati ko da me obuzda.Vukovi su poceli da cvile medjusobno,a onda su svi uprli svoje velike zute oci u mene.Jedan je graciozno poceo da koraca ka meni.Njegov pogled je bio strogo prikovan za moj.Stao je tik isped mene i onjusio me.Ova tisina je totalna suprotnost hajki koja je malo pre nastala.Svi vukovi su ga gledali i onda se on okrenuo ka njima i klimnuo im glavom.Svi su se medjusobno pogledali.Nakon toga nasledio je naklon.Celog copora.

,,Poznali su je"-rekla je Surbin Leili.Ovaj sto je stajao isped mene zagledao mi se duboko u oci i to me je navelo da nesto zatreperi u meni.Osecaj je bio....tako lep.Na licu mi je zatitrao osmeh.Cim je to video kao oparen se povukao nazad i dao znak coporu da se vracaju nazad.Nesto mi nije dalo da ga pustim.

,,Stani!"-stao je i okrenuo se.

,,Hvala ti..."-spustio je glavu i otrcao ispred svog copora.

,,Wauuuuu...sta je to bilo?"-Leila je rekla praveci se da trese dlake sa odece.

,,Nadam se da te nije oznacio?"

,,A to kao da me stiti,je l to?"

,,Ako je Leonovoj strain,onda smo zasrali..."-kaze Leila i brzo me pogleda.

,,Oprostite"

,,Rekla sam vec nesto"

,,Okej,vidimo do cega nas dovode ovakve rasprave"-Sve smo se slozile i bez daljeg govora krenule.

,,Da li mi znamo gde mi tacno idemo?"

,,Kralj nam je dao instrukcije da trazimo koren biljke klonambanmbanas"

,,Ah da,ali gde je to?"

,,Ima ga samo nocu na prirodnim betonima"

,,Prirodan beton?"

,,Da,to je zemlja koju kristalna kisa pretvori u blato pa se kasnije stvrdne i lici na beton"

,,Wau..."

,,Da znam,fascinantni smo"-Nasmejala se Surbin i osmehnula mi se.

,,Gde da nadjemo ta mesta?"

,,Pa,nekad ih je imalo mnogo vise jer su se stalno vodile neke bikte a kristalne kise su sluzile kao dobra odbrana.Ulepis protivniku noge i ne moze da mrdne"-Surbin je bila odlican sagovornik.Tecan engleski koji sam lepo razumela i ne previse konfuzne recenice.

,,Sve u svemu,nadajmo se da se neko u skorije vreme nije snasao sa napadom pa je samo upotrebio kisu da bi se odbranio...ali cekaj,zasto bas na tim betonima?"

,,Zato sto je to jedina cin koja ne nestaje nakon upotrebe,a daje plodnost zemljistu"

,,Ahaa..."
Nisam htela nista da pitam dalje.Put nam je prosao u miru,a moj jedini cilj je postao da sto pre nadjem taj cvet i odnesem ga Marsu.Surbin nam je pokazivala kojim putem da idemo.Bila je gusta noc obavila ovu dovoljno jezivu sumu.Huk sove.Pucnjava grancice.Suskanje lisca.Postala sam jako nervozna.Sve je bilo mirno.To je bio najveci problem.Previse mirno za ovakvo mesto.

Ali konacno.Ugledale smo beton.Jako cudne boje.Iz daljine se videlo kao da tamo nema nicega i u meni se pojavilo duboko razocarenje.Ali je ipak bilo neceg.
I to ne bilo cega.
Cvet.
Skroz drugaciji od mojih ocekivanja.
Mali,plavobele boje.
Svi smo se pogledali bez reci.
Leila je ukozala da ide da proveri okolinu.Surbin joj je klimnula glavom i pokazala mi da pridjem blize.Izvadila je mali nozic i neku vrstu krpe.Sve me je veca nervoza hvatala,bol u grudima.Cemu ovo?Kada sve ide po planu.Surbin je polako i nezno izvadila biljku.
Sve je u redu.
Ali opet nije.
Surbin stavlja biljku u torbu.
Leila nailazi.
Izraz lica joj je prenerazen.Spusti glavu i skrene pogled.
Surbin vadi mac,Leila ispaljuje ljubicaste kristale.
Ucini mi se da vidim Danijela i...Izabelu.
Izabela stoji pored Bazila,drma ga i pokazuje u mom smeru.
Danijel i Bazil vriste moje ime.
Mene grli neka teska tama i ispred mene se nadje zena koju nisam zelela ponovo da sretnem.
Padam.
I vise nista ne vidim...ne osecam.