Zlatno pero-Prva knjiga

23.

Zamisljala sam Bazila da je bio pored mene ceo zivot.Bio bi najbolji otac.Zamisljala sam da dolazi kuci,donosi mu cokoladu i uzima me u ruke,ljubi me u celo,a onda me odnosi u kuhinju i tamo ljubi Izabelu.Zamisljala sam ono sto nikad nije moglo da se desi.

,,Sofija?"-Pogledao me je zabrinuto.

,,Uh..um...zamislila sam se"

,,Ahh...Znas razmisljao sam,mozda mogu nekog drugog da posaljem da nadje taj cvet,bic..."

,,Ne tata,moram sama,zelim sama.Zasto se toliko plasis?Mislis da necu da se vratim?Previse sam se nadala da si ziv da odem od tebe tek tako"-znacajno me je pogledao i privukao me u zagrljaj.

,,Moja mala devojcica"-cvrsto sam ga grlila.Nisam htela da ga pustim.Imala sam neki strah da ga vise nikad necu videti.

,,Tata?"

,,Reci seceru"

,,Volim te"-disanje mu se na trenutak zaustavilo.Udaljio me je od svojih grudi kako bi mogao da vidi moje lice.Rupice od osmeha su mu bile tako upecatljive.Poljubio me je u obraz.

,,Volim i ja tebe"-Dobro je.Drago mi je da to znam.

,,Hajde,idemo,cekaju nas"-nasmejala sam mu se i izasli smo napolje.Obukao me je kao da idem na Severni pol.Okrenuo se ka meni i poceo da mi namesta sal,koji je inace bio njegov.

,,U redu je,tata"-napucio se i nastavio po svom.Neverovatno.

,,E tako"-Pogledala sam preko njegovog ramena.Oko deset muskraca se kretalo ka nama.Medju njima bili su Dzulijan,Koto i naravno Anja.Neko je isao iza njih.Dve devojke,rekla bih.Hodali su odlucno,zastrasujuce.Bazil se okrenuo ka njima.Kada su stigli do nas,svi su se poklonili.Nece valjda svi oni da me prate?Nadam se da je odgovor ne.

,,Nemam sta da vam pricam,svi znate sta vam je posao,sve sam vam vec rekao"-Bazil ih je sve gledao,dok su oni gledali u mene.-,,Nadam se da sam bio dovoljno jasan?"

,,Naravno gospodaru"

,,Dobro.Svi idite...Vas dve...ostanite"-svi su ga odmah poslusali i svako je posao svojim poslom.Njih dve su ostale.Dve lepe devojke,jedna je imala belu kosu,mozda belsu i od snega.Imala je krupne plave oci i belu put.Nosila je vucje krzno oko vrata.Druga...bila je cist kontrast ovoj prvoj.Crna kosa svezana u rep,crne oci i upecatljiva tetovaza na vratu.Jedino sto im je bilo zajednicko bila je put koze.

,,Sofi,ovo su Surbin i Leila...one su te dovele ovde"-rekao je sa kratkim pauzama medju recenicama.Hoces reci kidnapovale?

,,Vase visocanstvo,moram odmah da vam se izvinim zbog nasilnog dovodjenja ovde.Ja sam Surbin"-rekla je ona skroz bela.

,,Primite i moje izvinjenje Princezo"-nisam znala sta da uradim.Znala sam da sam princeza,ali nikad nisam znala kako da se ponasam kao jedna.Erina me je ucila kako da se bijem i snalazim,a ne kako da zapovedam i sviram harfu.

,,Nema potrebe da mi izivanjavate,uradile ste ono sto ste morale"-obe su se nasmejale,ocigledno sa olaksanjem.

,,Ne bih da Vas pozurkujem,ali uskoro ce pasti mrak,tako da bi bilo pametno da sto pre krenemo,nece nam biti lako da nadjemo Minanmingu"

,,Znaci vi idete samnom?"

,,Da"-Surbin je izgledala veoma ozbiljno.To mi se dopadalo.Davala je utisak kao da zna sta treba da se radi.

,,Morate da se cuvate,znate cega sve ima po sumi"-rekao je Bazil,strogo fiksirajuci Surbin i Leilu.Pogledao je ponovo u mene,poljubio me u celo.-Idite i cuvajte se.
Uhvatila sam njegovu ruku i cvrsto je stegla.Uradio je isto.

Flejm

Gledao sam kako po drugi put odlazi.Surbin i Leila su isle tik uz nju.Njen hod je vise bio Izabelin nego moj.To je mozda jedina razlika izmedju nas dvoje nesrecnika.Bol u grudima je postao nepodnosljiv sto sam duze gledao za njima.Okrenuo sam se i vratio u kucu.Non-stop je pricala kako cemo se jednog dana svi skrasiti na jedno mesto i ziveti zajedno.Znam da je jos uvek dete,da ona to hoce.Ona misli da je Leon lak zalogaj.Ne razume.Ne kazem da je glupa,Boze,daleko je od toga,samo ne razume.Jos uvek svet gleda kao dete,ne skroz,ali i dalje...Mnogo stvari joj se izdesavalo u proteklih par meseci,i toliko osecanja je dozivela.Pricala mi je za Danijela u kog se ocigledno zaljubila.Kad se setim,bio je samo mali decak kad se sve ono izdesavalo.Takve je muke pretrpeo.Oranu su tada ubili,a on je sam morao da krije malu Mariju,da je stiti...Oduvek je bio tmuran,zatvoren,nikad nisi znao sta misli.Jebem li ga,verovarno ga je muka na to naterala.Sofija mi nije nista rekla,ali sam imao osecaj da nesto nije u redu izmedju njih dvoje.Nisam hteo nista da je zapitkujem,znam kako je bilo meni i Izabeli kad bi se mi posvadjali.Bacio sam se u secanja,pustio sam da me preplave.Tiho puckanje vatre je samo podsticalo da se svako pojedinacno u to bolje vrati.Ne znam koliko je vremena proslo kada je Dzlulijan uleteo u kucu.Bio je mrkli mrak.

,,Sta je bre bilo?"

,,Bazile...svud su na obodu"-ukocio sam se.

,,Sofija!"

A/N:

Haj,haj dobri ljudi,sta ima,kako ste?Znate jako sam srecna sto imam par ljudi koji mi votaju svaki deo,imam utisak da im se dopada,cim to rade XD (Wauuuuuuuu).Pozdrav za te ljudove,naci ce se oni.
Idemo dalje.
Poy,poy <3