Zlatno pero-Prva knjiga

33.

Dosla sam kuci unistena.Praznina u meni je bila veca nego ikad.Hodala sam samo zato sto sam morala.Mozak mi je izgubio svaku funkciju i dok me je majka upoznavala sa Viktorijom Ragu,ja sam bila mehanicka potpora.

,,Drago mi je da ste konacno zajedno...cela porodica na okupu"-Lepa zena.Blizu cetrdesete.Nije imala dece i bila je umesna slikarka.Crne oci,mrsavo telo i duga pustena kosa sa po kojom sitnom kikicom.Dopadljiva je.

,,Drago mi je da sam Vas upoznala Viktorija..."

,,App...molim te,zovi me Tori"-Takodje mi je drago jer je prva osoba kojoj ne moram da pricam da mi ne persira.

,,U redu...Tori,mama,Marse...idem da odmorim malo.Ako vam nesto treba,znate gde mi je soba"-Izabela se namrstila ali nista nije rekla.Tori je klimnula glavom i njih dve su otisle dok sam ja usla na vrata.Marselona je posao zamnom.Usli smo u sobu i ja sam zatvotila vrata.

,,Gde je Diara?"

,,Vezba sa Erinom"

,,Odlucna je da nauci.To mi se svidja"-Marselona se zamisljeno nasmesio.

,,Na majku"-trebala sam da pretpostavim.Menjam temu.

,,Mars...ja...moram nesto da ti kazem"

,,To vidim...pevaj"-seo je i zavalio se u fotelju.Ja sam sela na krevet i sve sam mu ispricala.
Cutao je.

,,Kazi nesto molim te"

,,Sofi...Svi smo znali da ce tako nesto morati da se desi"

,,Znali ste!?"

,,Dobro,nismo bili sigurni ali smo slutili"-Bajno.Jos uvek nismo prevazisli jebene lazi.Sve samo oko njih vrti.

,,Uzasni ste"

,,Sofija,povratak naslednika,ti i tvoj otac.To je nesto sto se prosto ocekivalo"

,,I jos uvek se ocekuje"-Opet je cutao.
,,Zasto ga deda nije ubio kad je za to imao priliku?"-Izgledalo je kao da se strecnuo.Gledao me je a potom poskocio iz stolice.

,,Nije na meni da ti to pricam"

,,Da to ce reci i Izabela i Bazil i Danijel i na kraju ni na kome nije da prica i ja na kraju uvek poslednja saznam!"-stakla su napravila zvuk krckanja usled pojave leda.Pogledala sam se u ogledalo na suprotnoj strani sobe i videla inje po svom licu.Sta koj...

,,Hej Sofija,smiri se"

,,Necu da se smirim!"-skocila sam sa kreveta osetivski kako mi noge klize.Nesto se desava.-,,Marse..."

,,Sofija,misli na ljude koje volis...na Bazila  na Izabelu,mene...misli na Danijela"-Danijel...
Opet mi je pogled pao na ogledalo.
Oci su mi bile cisti kristali.Bilo je hladno,ali ja tu hladnocu nisam osecala.Danijel...Danijel....Danijel...

,,Sta god da radis uspeva"
Odjednom sam se osetila bolje.Svest mi se vratila,led se povukao.
Ljubav.
Ljubav je lek.
Mars mi je prisao i zagrlio me.Poljubio me je u celo.

,,Izvini Marse...ne mogu da ga zadrzim"

,,Znam da ne mozes.Zapostavila si vezbu,moras da se vratis tome.Jos mnoge stvari nisu naucila,jedna od njih je i kontrola"-Skroz je u pravu.

,,U pravu si.Reci Erini da sutra bude spremna"

,,Važić",poljubio me je jos jednom u celo i izasao je napolje.Srusila sam se na krevet,pokusavajuci sa suzbijem nadolazece suze.Sta mi je Gospode?
Srecom,paznju mi je skrenula sekretarica na telefonu.

Buggatti
Izadji na malu kapiju.

Tako sam potpisala Danijela kada je jos dolazio u radnju i kada sam ga jos uvek prezirala.Pa,bar sam mislila da jesam.
Nema nista od mog odmora.A,iskreno,sada ni ne bih mogla da zaspim.
Sisla sam dole i zatekla Tori kako prica sa Marsom i Izabelom.Zaustavili su razgovor kada sam naisla.