Zlatno pero-Prva knjiga

14.

Zbunjeno sam poskocila I dotrcala do kristala u kojem je Diara bila zarobljena.Pocela sam da udaram pesnicama,ali naravno,nije urodilo plodom.Naslonila sam ruke na Kristal I pocela brzo da razmisljam.Plasim se da upotrebim svoje moci,jer se plasim da bi Diara mogla da nastrada.Nacas sam pogledala u Marselonu I Izabelu koji su trcali prema nama.Izabela je razgoracila oci,uhvatila Marselonu za ruku I povukla ga nazad.Za par sekundi,na mestu na kome je Marselona mogao da nastrada,pojavio se ogromni plavi zid.Presijavao se tako velicanstveno.Izabela je stavila ruke na usta.Marselona se istrgao iz Izabeleniog stiska,i pomahnitalo poceo da lupa u zid.Sad vec dobro poznat zenski glas,odjeknuo je izmedju zidova,u kojima smo Diara I ja bile zarobljene.Okrenula sam se I nedaleko od mene stajala je Erina sa osmehom na licu.

,,Erina,sta to dodjavola radis?"-pitala sam je dok sam se udaljavala sve vise.Stala sam ispred Diare.

,,Sta radim?Zar stvarno mislis da sam tek tako mogla da napustim Jaktabor?"-zgrozeno sam stajala.Setila sam se kad me je Den ucio da ne treba previse da verujem ljudima.Zao mi je samo sto ga gotovo nikad nisam slusala.

,,Znaci lagala si me..."-nacas je nestao onaj smesak koji je sve vreme drzala na licu.Udahnula je duboko I zatvorila oci.Cula sam nekakvo puckanje I osetila mali zemljotres,a kada sam se okrenula Izabela I Marselona su ledeli iznad zemlje,obavijeni nekakvim pipcima.Osetila sam ostar bol u grudima.Uhvatila sam se za grudi.Sofija?Sta ti je?Cula sam Izabelin glas u glavi.Nisam imala snage da joj odgovorim,cak ni u mislima.Zaklina je sa njihove strane stajala opkoljena "obezbedjenjem".Jedino sto sam uspela da shvatim jeste da se plasi da nesto uradi.Mogla sam da zamislim kako joj je.Verovala sam da je ona sad jedina koja moze da nas izbavi jer je vampire...koji moze da koristi magiju.Verovala sam da ona ima najjacu magiju od svih nas,jer ako je ona jaca,bice I njena magija valjda.Nazalost,strah joj nije dozvoljavao da se pomeri.Kao ni meni sada.Mada ja ne znam sta me je vise ubijalo,strah,bespomocnost ili bol koji sam osecala u grudima.Bol koja se sve vise sirila.Pritiskala mi je grudi,dok me nije bacila na kolena.SOFIJA?Podigla sam glavu ka Izabeli koja se krvnicki borila da se iscupa.

,,Izabela nemoj..."-cula sam Marselona.

,,Moram"-odgovorila mu je.Savila je glavu I izgledala je kao da se koncentrise.Nisam vise mogla da drzim glavu.

,,I princezice?Neces nista da uradis kako bi spasila svoju mamili?Ili tvoju drugaricu?Mog brata,mozda?"-bol je pocela da se mesa sa besom.Nikad nisam osetila tako nesto.

,,Znas,lagala sam te...ti si nesposobna.Ne mozes nista.Nisi cak ni u stanju da obranis one koje volis.Kako li onda,zaboga mislis da ces da sacuvas sopstvenu zadnjicu?"-suza mi je skliznula niz obraz.U pravu je.Nesposobna sam.Ne umem,ne mogu da se borim.

,,A tvoj tatica?Ne verujem da bi bio ponosan da te sad vidi kako klecis,s obzirom da je poginuo braneci tebe.Braneci one koje voli."-te reci su ostale da odzvanjaju u mojoj glavi.Slika malog decaka koji me gleda svojim krupnim zelenim ocima,pojavila se u mojoj glavi.Slika moje majke,Izabele,Marselone,Diare,Danijela,Marije,Teodora,Zakline,cak I Dena I MIrande.Svaciji lik je prostrujao kroz moju glavu.U sledecem trenutku,nisam osecala moja kolena kako pritiskaju zemlju.Zapravo,uopste nisam osecala tlo.Pogledala sam na dole,i lebdela sam dobrih desetak metara iznad zemlje,Ali to me,po prvi put,nije uplasilo.Pogledala sam u Erinu koja se zadovoljno osmehivala.Osecala sam kako se nesto u meni siri,stopala su me zagolicala,zmarci su mi projurili kroz kicmu.Osecala sam se tako mocno.Na trenutak sam samo bila svesna da svetlim.Ne prejako,vec kao neki duh.Onda me je nesto obuzelo I vise nisam bila u stanju da kontrolisem svoje telo.Drzi se mila.Otvorila sam oci,ispruzila ruku,i zlatni grom je poleteo u Erininom pravcu.Ona se sklonila u stranu,ali je grom nastavio da leti.Udario je u neko suvo drvo.Blesak je bio tako jak.Umesto da se uplasim,sada sam se ja nasmejala.Erina je stajala na kristalu koji je izlazio iz vode I posmatrala me.Ispruzila je ruku,ali ne prema meni,vec prema Diarinom ,,zatvoru".U trenutku se razleteo.Diara se docekala na noge,ali nije izgledala ni uplaseno ni zbunjeno.Zanemarila sam to I jednim siljkom razvalila ceo zid.U tom su se I Marselona I Izabela oslobodili.Diara je otrcala kod njih I zagrlila Marselonu.Nesto Im je rekla,a Izabela I Marselona su se zbunjeno pogledali.Moc nije prestajala.Naterala sam nekako svoje telo da se okrene od njih I usredsredi se na Erinu.Zabacila sam nekakvu moc,i Erina je iskoristila stit.Medjutim,i ja sam mogla da cujem kako puca.Razleteo se na komade,a Erina je elegantno pala u vodu.Na trenutak sam se osetila mnogo pospano,i osetila sam kako mi noge doticu tle.Par sekundi,cela sam lezala opruzena,smrskana I iscrpljena.

***********

,,Mislim da ce se uskoro probuditi"

,,Kako ste dodjavola dopustili da se to desi?"

,,Nismo mi dopustili neko je imao genijalnu ideju za to"

,,Pa,upalilo je"

,,Mogla si da upotrebis neki drugi nacin"

,,Auuuu"

,,DOSTA"-od sve buke,glava mi je odzovonila.Sve me je bolelo.Moja ruka je lezala u necijoj drugoj ruci.Bila je mala I zenska.Bila je Izabelina.

,,Mama?"-osetila sam blag stisak.Verujem da se mnogo obradovala time sto sam je nazvala mama.Ali ona mi jeste majka I zasluzuje da je tako zovem.

,,Duso...sve ce biti u redu,sada si samo umorna"-njen glas je bio toliko ubedljiv da sam joj skoro poverovala.Okrenula sam glavu I videla da Marselona stoji malo dalje od kreveta.Nasmejala sam mu se.Prisao je po krevetu I pomazio me je po glavi.Tako nezno.Uznemirila sam se kada sam videla da Erina stoji pored Diare.Pocela sam da stenjem,ali me je bol ucutkao.

,,Polako Sofija.Nemoj naglo da se mrdas.Sve je u redu"-nisam imala snage da pricam,ali sam itekako imala snage da Erini uputim ublacki pogled.Diara se lecnula I pogledala u Erinu.Niko nista nije reagovao.Sta bre?Malo pre je htela sve da nas poubija,a sad niko ne daje ni pet sitni sto ona bezbrizno stoji pored Diare.

,,Ovo je bio plan Sofi.Sve sto se desilo,bilo je planski,.Erina je uvidela tvoju slabu tacku,i ako nije mogla da te natera da se kontrolises,onda je pomislila da moze jednostavno da te razbesni...Sto je I delovalo"-Pustila sam mozak da malo primi tu informaciju,a onda pogledala u Erinu.

,,Zao mi je"-rekla je.-,,Stvar se jeste malo otela kontroli,ali...Upalilo je..."-Sta se otelo kontroli?U sobi je nastupila tisina.Pogledala sam u Izabelu koja mi je uzvracala zabrinut pogled.

,,Najbolje je da se sad odmoris,a kada budes bila ponovo odmorna,pricacemo.Moze?"-pitao je Marselona.Izgledao je iscrpljeno.Dobro je on ovo izdrzao s tim da je ljudsko bice.Klimnula sam glavom I svi su napustili sobu.Izabela me je poljubila u celo.Kada su svi izasli,Diara je prisla I sela na krevet.

,,Dogovorile smo se na brzinu,Tetka Erin I ja.Htela sam samo da ti bude lakse.Nadam se da se ne ljutis?"-iz duse sam se nasmejala I odmahnula glavom.I ona se nasmejala.

,,Jeeeej.Dobro je znaci"-zadrzala sam smesak.Onda je ona ustala.-,,Videcemo se posle"-poljubila me u obraz I izasla Iz sobe.Ja sam se nekako okrenula na stranu,uz par jauka.Zatvorila sam oci I sacekala da bol prodje.Pocela sam da se prisecam dogadjaja od malo pre,ali je sve bilo nekako kroz maglu.Napinjla sam se da se sto bolje setim,ali me je mozak zaboleo od toga.Digla sam ruke I sebi postavila jedno ubilacko pitanje.
,,Tata,zasto si mrtav?"