Zlatno pero-Prva knjiga

22.

Sofija

Sok je bio mala rec za ono sto je mene snaslo.Kolena su mi klecnula,jedva sam odrzavala ravnotezu.Flejm,ili Bazil,moj otac,sav je prebledeo.Koto je stajao nepomicno shvativsi sta je uradio.Suze su mi stajale u ocima,naginjale su ka napred,ali sam ih istom jacinom,spolja,vracala nazad.Ima Boga.Toliko sam molila da bude ziv..i jeste.Evo ga na 10 metara od mene.Donja vilica mi se tresla,htela sam da govorim,da vristim,da ispustim bilo kakav glas,ali prosto nije bilo nicega.Bazil me je gledao takodje suznim ocima.Kosa mu je bila sva rascupana.Koto je oborio glavu,klimajuci glavom za samog sebe.

,,Sofija...dugujem ti objasnjenje,i obecavam,sve cu ti objasniti,sve od dana kada si se rodila pa sve do danas"-rekao je Bazil zamuckujuci.Nisam nista rekla,samo sam mu se bacila u zagrljaj.Izgleda da nije to ocekivao I u prvih par sekundi je samo nepomicno stajao.Nakon toga sam osetila kako njegove ruke obavijaju moje sicusno telo I privijaju ga sto vise sebi.Ovo sam htela.Za ovim trenutkom sam ceznula od momenta kad sam saznala da je Bazil moj pravi otac.Znala sam da je ziv.Duboko u sebi ja sam znala da on jos seta medju zivima.Da,moj otac,kralj Bazil,vladar kule Jaktabota.Sad sam imala vise nade nego ikada da ce Marselona preziveti,da cemo svrgnuti Leona I da cemo konacno ziveti zajedno kao porodica.Nisam u tom trenutku verovala da cu se zbog sada ovih reci pokajati.

,,Nemoj nista da objasnjavas,samo me prihvati tata..."-rekla sam jedva disajuci.

,,Sta?O cemu ti?Zar moju malu devojcicu?Ljubavi,ti si uvek bila moja,nemam sta da prihvatim"

,,Znala sam da si ziv.Od momenta kad sam saznala ko sam,znala sam da si ziv"-gledali smo u nase suzne oci I ukvasena lica.Obgrlio mi je lice svojim velikim sakama I poljubio me u celo.I dalje nisam mogla da zaustavim plac.Sta da sam uspela da pobegnem?Nikad ga ne bi upoznala.NIkad sebi to ne bi oprostila.Toliko smo licili,to je bilo neverovatno.Sada vise nisam morala da gledam slike da bih znala kako moj otac izgleda.On je sada tu.Ziv I zdrav.

,,Sve ces da mi ispricas"

,,Apsolutno sve"-ponovo sam ga zagrlila,zeleci da se ovaj trenutak nikad ne zavrse.Da nikad ne prestanem da se osecam ovako sigurno.Voljeno.Verno.Jos smo se grlili I smrktali kada je neko pokucao na vrata.Bio je to vampir,visok,crn,sa fazoniranom bradom.Eto,nikad ne bih rekla da je vampir.Gledao je u nas,ali za razliku od nas koji smo se smesili,on je bioo mrtav ozbiljan.

sutra dan

Ostala sam duboko u noc razgovarajuci sa svojim ocem.Sve smo jedno drugom ispricali.Ja sam mu ispricala da sam zivela sa Mirandom I Denom u Srbiji I da nisam znala ko sam sve do svoje sesnaeste.Par puta su mu zasuzile oci,bilo mu je krivo jer sam odrasla,a on to nije mogao da vidi.Pitao me je za Izabelu,i o njoj sam mu sve ispricala.Onda je on meni pricao da ju je oduvek nadgledao,da je nikad nije ostavio samu.Jedno vreme se plasio jer nije video mene pored nje,ali je ubrzo dosao do informacija da sam dobro I daleko bezbedna odavde.

,,Nikad nisam mislio da ces da mi budes ovako blizu"-uhvatio je moju ruku I poljubio je.

,,Ni ja tata,ni ja...".I tako smo celu noc caskali o razlicitim stvarima.Previse smo slicni.U neko doba noci smo otisli na spavanje,rekao mi je da spavam u njegovom krevetu on ce na podu.Odbila sam to I naterala ga da legne pored mene u krevet.Kao malo dete sam bila srecna kad sam ga zagrlila u toplom krevetu.Imala sam osecaj da je samnom ceo zivot.Kao da nikad nismo bili razdvojeni.Malo me je zasmejavao I ubrzo sam zaspala.Ujutru kad sam se probudila njega nije bilo tu.Na brzinu sam se obukla I izasla napolje.Malo je vejao sneg.Zakoracila sam na stepenik I Anja se niodkuda pojavio.

,,Gde molim?"

,,Kod mog tate"-zvucala sam kao malo dete.I dalje se nije smejao.Sta nije u redu sa ovim....vampirom?

,,Tvoj tata ima posla,budi unutra dok se ne vrati"-htela sam jos nesto da kazem,ali videla sam da nema svrhe rasparavljati se sa njim.Jednostavno mu kazi da ces uraditi jedno,a ustvari radis onako kako je tebi volja.Gledao me je dok sam se vracala unutra,zeleo je da bude siguran da cu se vratiti unutra.Zatvorila sam vrata I glasno odpuhnula.Cuo me je verovatno.Neka je.Zasto sam se ja ovoliko oblacila?Da bih se vratila nazad?Ne,ne,ne...ocigledno ne znate Bazila.Prisetila sam se reci koje treba da izgovorim kako bi ubrzala trcanje magijom I spremila se da otvorim vrata I trcim.Uhvatila sam se za kvaku I...BUM.Zakucala sam se pravo u necija prsa.Covek me je prvo pogledao iznendjeno a onda se siroko nasmejao.

,,Jaooo,to boli!"

,,Izvinite...nisam namerno"

,,Pfff,molim te,ko se zakucava u koga namerno?"-ovaj covek mi se jako dopada.

,,Ne seri nego ulazi unutra...Izvinite princezo"-rekao je Koto.Namrstila sam se kada sam ugledala njegov lik.Nije mi smetalo sto ne pazi na recnik,smetalo mi je to sto se pojavljivao ni od kuda I tako neocekivano.

,,Umukni"-rekao mu je ovaj drugi.-,,Princezo,moje ime je Dzulijan"-kada je izgovorio svoje ime neko secanje je pocelo da me potiskuje ali nisam mogla da se setim koje.

,,Sofija"-rekla sam zamisljeno.

,,Ajde svi unutra"-rekao je moj otac uzimajuci krupne korake po krtom snegu.Nasmejala sam mu se I zagrlila ga.Uzvratio je,ali sa nekom vrstom nelagodovanja.Udaljila sam se od njega I videla da svi bulje u nas.Namrstila sam se I nesto me je pecnulo u grudima.Zagledao se u mene I samo se protrljao po grudima.Zbunjeno sam se nasmejala.Zna.I ja znam.Boli nas.
Usli smo u kucu.Dzulijan I Koto su stali do Anje.Kada je on usao unutra?

,,Sofija,vreme je da cujes ostatak price"-rekao je Bazil nervozno uzimajuci Dikatoptu.Boze,ja sam zaboravila na nju.

,,Kakve price?"

,,Da li ti je neko pricao o Dzulijanu I Kotu ikada?Jesu li ti poznata ta imena?"

,,Da jesu,samo ne mogu da se setim odakle"-svi su medjusobno pogledali a onda su pogledali u Anju.

,,Da li sa vama zivi Zaklina?"-pitao je Anja nekako mucno.

,,D...a?"-lice mu je dobilo zelenu boju.Vidno je hvatao veliku kolicinu vazduha.

,,Znas li sta je ona?"

,,Polu vampir polu vestica"-cekaj malo.Ne!

,,Dzulijan I Koto su se iskezili I pokazali svoje ocnjake a onda obojica ispalili po jedan Kristal.NEMA SANSE!Ti Koto I Dzulijan!?

,,Vi...da,Erina,Marselonina sestra me je poducavala jedno vreme I ispricala mi da pored Leona postoje jos tri takva...hibrida,Zaklina,Koto I Dzulijan.Nevevatno.Mislila sam da nikad necu ovo da dozivim"-pa,bila sam sprzena sada.Apsolutno bez mogucnosti da se pomerim.Svi su se smejali,svi naravno sem Anje.

,,Znas li ko ih je preobrazio?"-pitao je Bazil.

,,Kota I Dzulijana...Leon,oni su njegov prvi eksperiment,a Zaklinu,nju je pretvorio u vampira njen ljubavnik Baranja kom se od tada ne zna trag"-rekla sam I svi su me sumnjivo pogledali.

,,To su ti rekli?"-pitao je Anja.

,,Bas to"

,,Ko tacno?"

,,Zaklina licno"-stisao je vilicu zakoracio par koraka a onda samo izleteo napolje.Uplasilo me to,pa sam naglo ustuknula.Kratko hladan vazduh me je osinuo po licu.Svi su seli.Bila je tisina nekih par minuta dok je ja uspaniceno nisam prekinula.

,,Moram da idem"

,,Sta?"-zaneseno je rekao Bazil.

,,Zbog toga sam ovde tata,Marselona je bolestan.moram da mu odnesem lek"

,,Ne ides ti nigde,ne sama"-samo sam ga pogledala.Pogledala sam u Kota.

,,Zar ti ne bi trebalo da si na imanju?"

,,Ja Vas trazim,secate se?Pobegli ste.Sada moram da se vratim I kazem da Vas nisam nasao"

,,Uradi ti to,ja moram da idem"

,,Ne"-zaustavio me je Bazil.

,,Tata,moram da idem,ponestaje mi vremena.Kada se vratim ti I ja cemo zajedno da odemo kuci I..sve ce da bude normalno"-zamislio se na trenutak kao da je to ikako I moguce.

,,Kasnije cemo o tome.Mozes da ides,ali cu ti poslati pratnju"-Dzulijan je glasno uzdahnuo I potom su obojica otisli.Tata je otvorio Dikatoptu I poceo da me uci neke komplikovanije cini,svaki put odbacujuci ideju za povratak kuci.To mi se nije dopadala.Nimalo.