Zbog tebe ✔

Svakodnevica

Skamenjeno sam stajala pred mamom dok me je ona besno posmatrala.
Ta mala veštica! Znači ubiću je!
Počela sam da marširam kroz kuću dok sam stiskala pesnice toliko da su me boleli zglobovi, mada, nisam marila.

,,Ma daj, smiri se. Znaš da je uradila to da te isprovocira. Nemoj da padaš na tako jeftine fore", trčala je za mnom zanosna brineta za koju sam samo želela da umukne. Trenutno nemam ni volje ni želje bilo koga da slušam.

,,E pa ipak ću da je ubijem!", sevnula sam očima prema njoj. Kako se samo ona mala rospija usuđuje da onako nešto slaže o meni?!

,,Ima da mi zabrane sve! Biću u kućnom pritvoru do kraja zivota!", lupila sam nogom o ormar. Zašto se uopšte nadam da će se ikad  promeniti?!

,,Polako, srušićeš celu kuću..."

,,Da znaš da bih i mogla!", sasekla sam joj odmah po završenoj misli. Nonšalantno se zavalila u moju radnu stolicu dok sam ja besno sela na krevet hvatajući se za glavu.
Odakle joj samo ideja da mi tako smesti?!
Mrzimo se, u redu, ali ja njoj ne bih pravila probleme samo iz zabave! Možda male... Ali ipak ne ovakve!
Dok sam pokušavala da se smirim, brineta je vrtela pramen svoje duge kose među prstima.

,,Nisi mi ni rekla zašto zapravo besniš", pogledala me je u isčekivanju.

,,Zato što je...", ispustila sam neki nedefinisani zvuk.

,,Proklinjem dan kad sam je dobila za sestru!" Uhvatila sam se za kosu usput čupajući pramenove svoje već oštećene kose.

,,Vidim da je napravila glupost veću nego inače. Počni da pričaš." Nalaktila se na ručku stolice prema meni. Duboko sam udahnula. Iako bih sad najviše želela da ode, prepuknuću ako ne kažem nekome.

,,Zašto mora biti toliki kreten da kaže mami i tati da me je videla kako bežim sa časova da bih se... ljubila sa tamo nekim likom? To je rekla samo da bi mi napakostila jer sam rekla da je Džejson stariji od nje! Otkud sam ja znala da oni to ne znaju? Dobila je kaznu od mesec dana bez izlazaka. Njen problem što im nije rekla. Sad se ona ljuti na mene zbog toga. Bukvalno se zaklela da će mi se osvetiti, ali nisam znala da će ovako nisko pasti!" Vikala sam u neverici prisećajući se čitave današnje scene u školi, a i kući.

,,Bože, da ne znam da ti je sestra, nikad ne bih rekla da ste u srodstvu. Znači tolika razlika..." Napravila je neku čudnu facu. Izvukla mi je osmeh na lice.

,,E tako, a ne da se nerviraš zbog bezobraznice." Sada sam se već smejala na sva zvona. Obe smo.

,,Da znaš samo koliko te obožavam..." Uzdahnula sam, a ona mi je poklonila prelepi osmeh.

,,I ja tebe, moja pomahnitala kokoško!"

Počela sam da vrištim od smeha jer nisam više mogla da se suzdržim. Skočila sam na nju i zagrlila je. Uvek me je tako zvala kad se nešto žestoko iznerviram.
Ne, nismo mi lude, samo volimo da uživamo. I uvek smo tu jedna za drugu.

***

Ušle smo u školsku zgradu. Kao po običaju, kada se nešto veće desi u našoj školi, saleće te i previše zainteresovanih pogleda. Bez obzira na to, prošle smo ćutke dok nismo došle do naše učionice i pozdravile se sa 'ekipom'. Sele smo na Helenin sto i uključile se u razgovor.

,,Šta je ono bilo juče, Niki? Sestra ti je umalo spalila celu školu." Okrenula sam se prema smeđokosom dečku kojem su šiške skoro upadale u oči.

,,Ne znam šta bih rekla. Sad imam bukvalno doživotnu zbog nje", otpuhnula sam.

,,Neće se završiti samo na tome, je l' da?", zakikotao se.